Ćurčija je 2016. godine uradio prilog o stanovnicima naselja Prva uprava u Gakovu, koji su ostali bez struje i vode jer, kako su rekli za RTV, preduzeće „Graničar“ nije prosleđivalo novac koji su uplaćivali na ime potrošnje struje Elektrodistribuciji.

U prilogu je sa „Graničarom“ doveden u vezu i Vrbaški, a prilog je emitovan bez njegove izjave. Ćurčija je na jednom od prethodnih ročišta naveo da je pre objavljivanja priloga više puta pokušao da stupi u kontakt sa ovim biznismenom, ali neuspešno, jer odgovor nije dobio.

Zoran Mikać, koji je bio sagovornik Ćurčiji u spornom prilogu, rekao je da je njegova izjava verodostojno preneta.

„Sve što sam rekao je i preneto. Komentar se odnosio na račun za 550 kilovata struje i kiriju za tri meseca u iznosu od 32 hiljade dinara“, naveo je on.

Sa druge strane, Saša Vujačić, koji je do pre dve godine bio direktor SKOM-a, u vlasništvu Vrbaškog, kaže da mu nije poznato da postoji bilo kakva veza između ove firme i oranica u Gakovu, kao ni to da je na RTV-u uopšte emitovan prilog o tome.

„Ime Predraga Đurčije mi je poznato samo iz medija i nikada nisam učestvovao u prilozima koje je on radio, a odnose se na poslovanje firme Vrbaškog. Primetio sam da je na pozivu 2016. godina. Prošlo je, dakle, dosta vremena od tada i to može biti razlog zbog koga se ovih detalja ne sećam“, naveo je on.

Inače, Mikać je zbog bolesti saslušan preko Skajpa. Odluka će, kako je naveo sudija, biti dostavljena pisanim putem.

Radulović sudskim putem traži naknadu od 300 hiljada dinara, zbog kako je naveo, ugrožene reputacije i pretrpljenog duševnog bola, zbog spornih tekstova. Inače, Žujović je na portalu Slobodna Subotica objavio nekoliko tekstova u kojima je pisalo da je Radulović operisao trudnice dok je osećao simptome korona virusa i time ih doveo u opasnost.

Svedok Tatjana Popović, inače ginekolog, rekla je da nije primetila nikakve simptome kod doktora Radulovića.

„U spornom periodu sam sa njim bila u emotivnoj vezi i, kao i sada, u maju 2020. godine, dolazila sam povremeno u njegov stan. Znam sigurno da sam 26. maja te godine bila u stanu sa njim neprekidno i tada nije imao nikakve simptome“, rekla je ona.

Prve znake bolesti je, kako je navela, ispoljio 28. maja, nakon ručka.

„Rekao je da mu je toplo i, nakon merenja, video da ima temperaturu 38 stepeni. Otišli smo u respiratornu ambulantu u okviru bolnice. Ostao je tamo dugo, uradili su više pregleda i analiza, i svaki test na kovid je bio negativan. On je i sutradan imao temperaturu, osećao se loše, nije dolazio na posao. Najpre se lečio od kuće, a zatim je prebačen u KBC Dragiša Mišović“, rekla je Popović.

Dodala je da je nekoliko dana kasnije stigao jedini rezultat pozitivan na virus kovid 19.

Popović je dodala da je Radulović uredno radio 26. i 27. maja, dok je 28. uzeo slobodan dan kako bi otišao na uručenje nagrade.

„On je upravnik u toj bolnici i zaista ne znam da li je tog dana dolazio da obiđe pacijente“, navodi ona.

Advokat tuženih naveo je da iskazu Popović prigovara u celosti, a naročito u delu gde navodi da Radulović nije imao nikakve simptome pre 28. maja, jer je to u suprotnosti sa iskazom tužioca u ovom postupku, ali i sa anamnezom koja je dostavljena sudu 14. februara ove godine.

Njegova koleginica Jelena Tikvicki Petrov je, sa druge strane, rekla da je Radulović, koliko se seća, radio 28. maja, odnosno da je bio na jutarnjem sastanku i obišao pacijente.

Na pitanje postupajućeg sudije da li su ona i Radulović 27. maja radili neki carski rez rekla je da se ne seća šta se tada dešavalo.

„Ako smo radili carski rez, sve je bilo u redu. Doktor Radulović je bio isti kao i prethodnih dana, kao i sada“, dodala je.

Svedok Tikvicki Petrov rekla je da zna da je Radulović imao upalu pluća početkom juna i da se tada često preko telefona čula sa njim, ali da se u toku maja nije žalio na bilo kakve tegobe.

Na pitanje tužioca zašto nije primljen u bolnicu u Novom Sadu nego u Beogradu, rekla je da je razlog to što su kovid testovi pokazali da je negativan. Navela je da je bolnica u Novom Sadu bila kovid bolnica, dok KBC Dragiša Mišović u tom trenutku nije bio kovid bolnica. Ipak, vesti na internetu su, kako je naveo Žujović, pokazale da je KBC Dragiša Mišović izašao iz kovid sistema tek sredinom juna.

Suprotno od Žujovićevih napisa bilo je i svedočenje Radulovićevog kolege, ginekologa Hamija Fathija, koji je takođe rekao da se u spornom periodu Radulović nije žalio na simptome kovida, a potvrdio je da mu je 27. maja asistirao na carskom rezu.

„Sve je to bilo rutinski, ta operacija inače uvek traje 20 do 30 minuta. Sve je to rutinski, a ja se posle toga nisam razboleo“, rekao je.

Na pitanje Žujovića da li je u pitanju bio unapred zakazan carski rez ili hitna intervencija, rekao je da je on samo asistirao tokom carskog reza i da nije gledao indikacije.

Sledeće ročište zakazano je za 30. maj, a tada će se tužilac izjasniti o podnesku sa dokazima koji je predao Žujović.

Nezadovoljan načinom na koji sudija vodi postupak, tražio je njegovo izuzeće. Spisi predmeta biće dostavljeni predsedniku Trećeg osnovnog suda, kako bi odlučio o predlogu Šešelja za izuzeće postupajućeg sudije.

Inače, Nataša Miljanović Zubac tužila je Šešelja zbog uvreda koje je njoj i njenoj porodici uputio u emisiji „Dobro jutro, Srbijo“ na Televiziji Hepi, ali i u „Novom jutru“ emitovanom na televiziji Pink, povezujući je sa vladikom Grigorijem Durićem. Novinarku je nazivao pogrdnim imenima, a naveo je i da se zbog svih događanja povezanih sa vladikom Grigorijem „njen suprug ubio na grobu svoga oca“.

Direktnim obraćanjem prisutnom advokatu i čitanjem tužbenog navoda, Šešelj je potvrdio da je sve što je navedeno rekao u pomenutim emisijama.

„Pošto su me ljudi uverili u detalje, rešio sam da to iznesem u javnost“, naveo je.

Suđenju je prisustvovao i sin Miljanović Zubac, koji se slušao sve što je Šešelj govorio. Kako nije negirao da je bilo šta od pomenutog rekao, izvođenje dokaza iz video snimaka emisija u emitovanih na televizijama Hepi i Pink stavljeno je van snage.

Miljanović Zubac se nakon suđenja obratila prisutnima i rekla da je oproštajnim pismom svog pokojnog supruga koje je na prethodnom ročištu dostavila rekla mnogo toga.

„Slučaj je stigao do Agencije za istrage i zaštitu- SIPA i Tužilaštvo BiH. Od kad me je Šešelj javno izvređao usledila je serija napada na mene: zapaljen je automobil ispred kuće u kojoj sam stanovala, infracrveni zraci bili su na zidu dnevnog boravka, na mom telu na i na pragu kuće u kojoj sam stanovala. Došlo je i do presretanja u vožnji od strane kriminogenog lica, a lutka sa odrubljenom glavom, posuta crvenom tečnošću, stavljena je na prag kuće u kojoj sam stanovala. Inače, na tom pragu ostavljena je i pisana poruka ‘Mrtva usta ne govore’“, navela je ona.

Dodala je da „su joj poznata imena ljudi iz Trebinja koji su se bavili njom i slučajem vezanim za Šešelja“.

Inače, Šešelj je tražio da i vladika Grigorije Durić bude saslušan kao svedok, zato što se kao crkveno lice ne može lažno izjasniti pred sudom. Advokat Miljanović Zubac se usprotivio ovom predlogu jer je dat nakon isteka roka propisanog Zakonom. Šešeljev predlog je odbijen, a on je, nezadovoljan zbog toga i zato što, kako tvrdi, nije dobio tužbu, tražio izuzeće sudije.

„Neosporna je činjenica da sam ja tek danas dobio tužbu i nisam je u celosti pročitao. Objektivno sam bio sprečen da donesem predloge za dokazni postupak, o čemu sam blagovremeno obavestio sud. Zahtevam da predsednik Trećeg osnovnog suda udovolji zahtevu i odredi drugog sudiju koji će nastaviti da vodi ovaj postupak“, naveo je on u zahtevu za izuzeće sudije.

Punomoćnik Miljanović Zubac rekao je da nije jasno kako Šešelj nije dobio tužbu, a jeste poziv na prvo ročište.

Suđenje se nastavlja nakon odluke predsednika Trećeg osnovnog suda.

Optuženog D.F. je Osnovno javno tužilaštvo (OJT) Loznica optužilo, po službenoj dužnosti, za ugrožavanje sigirnosti, dok je tužbu za uvredu protiv njega Mitrić podneo privatno.

Bivši policajac je, rekao je Mitrić za UNS, tokom suđenja, priznao da ga je uvredio, što je potvrdio i njegov branilac.

“Javni tužilac je tražio da D.F. bude osuđen, ali i da mu se izreknu i mere bezbednosti po kojima ne bi smeo da mi priđe na propisanoj razdaljini. Tužilac je tražio da mera traje najduže koliko zakon dozvoljava, što je tri godine. Na predlog OJT, sudija za predhodni postupak je, odmah posle događaja, doneo rešenje o stupanju na snagu tih mera, koje podrazumevaju redovno javljanje polici u Beogradu ili Loznici”, rekao je Mitrić UNS-u.

On kaže da je u završnim rečima rekao “da je optuženi obrazovan, stručan i karijerni beogradski policajac, koji je radio i na obezbeđenju Narodne skupštine Republike Srbije, kao i čovek koji se druži sa umnim, uticajnim i obrazovanim ljudima, posebno iz pravne struke, što ukazuje da je duboko svestan šta znači ono što je rekao zbog čega je optužen”.

“Policajac koji me je obezbeđivao potvrdio je na sudu da mi je optuženi javno i isuviše glasno rekao da će me ‘kako pouzdano zna, onaj koji me je premlatio, ponovo premlatiti’, misleći na  ono što je učinio njegov kolega pre više od 18 godina, na način koji je, po batinjanju i svemu ostalom, bio skoro sličan ataku na Milana Pantića”, kaže Mitrić.

On je dodao da se „stvari, nažalost, vraćaju na početak, samo je razlika što su sada policija OJT i sud reagovali efikasno, časno i profesionalno, o čemu u vreme napada od pre 18 godina nije mogao ni da sanja“.

“Tada je tužilac, umesto da vodi istragu, rekao dvojici policajaca koji su došli da se dogovore o prepoznavanju napadača, za mene rekao: ‘Što nije poginuo!’. I loznički sud ga je, tada, osudio samo na šest meseci, valjda toliko da može da se vrati u policijsku uniformu”, kaže Mitrić.

Podsetimo, Vladimir Mitrić, novinar iz Loznice, već 18 godina živi pod policijskim obezbeđenjem. Pretučen je u sred dana u ulazu u zgradu u kojoj živi, 12. septembra 2005. godine, nakon serije verbalnih i pretnji demoliranjem automobila.

Prošle godine u oktobru, 17 godina od napada, dok je bio u Draginjcu na novinarskom zadatku u jednom restoranu, sada optuženi policajac u penziji je počeo da ga vređa.

Nakon uvreda policajac mu je tada rekao i „da pouzdano zna da će onaj koji ga je prebio 12. septembra 2005. ponovo da ga prebije“.

Mitrić ga je tužio za uvrede, a OJT ga je optužilo i za ugrožavanje sigurnosti. Predmet je spojen i danas bi trebalo da bude izrečena presuda.

Mitrić ističe i da je veliki uspeh njegovog advokatskog tima što je sudija, uprkos protivljenju odbrane, prihvatila predlog da u spise predmeta uvrsti i presudu protiv policajca u penziji koji ga je pretukao 2005. godine.

Ovo je prvostepena, nepravosnažna presuda na koju pravo žalbe imaju javni tužilac, Dragić Filipović i Vladimir  Mitrić.

Podsetimo, Filipovića je Osnovno javno tužilaštvo (OJT) Loznica optužilo, po službenoj dužnosti, za ugrožavanje sigirnosti, dok je tužbu za uvredu protiv njega Mitrić podneo privatno.

U završnim rečima, kako je  rekao UNS-u, Mitrić je naveo  “da je optuženi obrazovan, stručan i karijerni beogradski policajac, koji je radio i na obezbeđenju Narodne skupštine Republike Srbije, kao i čovek koji se druži sa umnim, uticajnim i obrazovanim ljudima, posebno iz pravne struke, što ukazuje da je duboko svestan šta znači ono što je rekao zbog čega je optužen”.

“Policajac koji me je obezbeđivao potvrdio je na sudu da mi je optuženi javno i isuviše glasno rekao da će me ‘kako pouzdano zna, onaj koji me je premlatio, ponovo premlatiti’, misleći na  ono što je učinio njegov kolega pre više od 18 godina, na način koji je, po batinjanju i svemu ostalom, bio skoro sličan ataku na Milana Pantića”, kaže Mitrić.

On je dodao da se „stvari, nažalost, vraćaju na početak, samo je razlika što su sada policija OJT i sud reagovali efikasno, časno i profesionalno, o čemu u vreme napada od pre 18 godina nije mogao ni da sanja“.

“Tada je tužilac, umesto da vodi istragu, dvojici policajaca koji su došli da se dogovore o prepoznavanju napadača, za mene rekao: ‘Što nije poginuo!’. I loznički sud ga je, tada, osudio samo na šest meseci, valjda toliko da može da se vrati u policijsku uniformu”, kaže Mitrić.

Vladimir Mitrić, novinar iz Loznice, već 18 godina živi pod policijskim obezbeđenjem. Pretučen je u sred dana u ulazu u zgradu u kojoj živi, 12. septembra 2005. godine, nakon serije verbalnih i pretnji demoliranjem automobila.

Prošle godine u oktobru, 17 godina od napada, dok je bio u Draginjcu na novinarskom zadatku u jednom restoranu, policajac u penziji Dragić Filipović je počeo da ga vređa.

Nakon uvreda policajac mu je tada rekao i „da pouzdano zna da će onaj koji ga je prebio 12. septembra 2005. ponovo da ga prebije“.

Mitrić ga je tužio za uvrede, a OJT ga je optužilo i za ugrožavanje sigurnosti. Predmet je spojen i danas je izrečena prvostepena presuda.

Poslednje u nizu suđenja, ovog puta zbog optužbi za pretnje smrću stražaru pritvorske jedinice Okružnog zatvora u Beogradu i njegovoj porodici, nije moglo da odmakne.

Predmet između dva suda

Iz Vrhovnog suda, koji odlučuje o zaštiti zakonitosti po zahtevu Nikolićevog advokata, nisu vratili spise postupajućem sudiji Drugog osnovnog suda.

U jednom momentu sudija Dejan Stefanović rekao je "ne mogu da držim pretres bez predmeta", ali, kako je obrazložio, odlučivaće o onome što može. Prihvatio je zahtev odbrane da se veštači sposobnost okrivljenog Nikolića da učestvuje u krivičnom postupku. Odbrana je to obrazložila invaliditetom okrivljenog i postojanjem novih lekarskih nalaza.

"Van glavnog pretresa sud donosi naredbu za veštačenje okrivljenog na okolnost da pristupi na glavni pretres, razume procesne radnje i da sam i uz pomoć branioca daje odbranu imajući u vidu medicinsku dokumentaciju u spisima, po potrebi i pregled okrivljenog", izdiktirao je sudija u zapisnik.

Tužiteljka u ovom postupku odgovorila je da treba takođe utvrditi i stanje okrivljenog prilikom izvršenja krivičnog dela i na taj način uporediti ima li bitnijih promena.

Nikolićev advokat tražio je da sud ukine pritvor u kom se njegov branjenik nalazi. Odustao je od zahteva da sud omogući Nikoliću da bude u kućnom pritvoru i umesto toga tražio da počne da u Okružnom zatvoru u Nišu izdržava zatvorsku kaznu od godinu i po dana. Naveo je da je osuđujuća presuda vranjskog suda postala pravosnažna u avgustu ove godine.

Radi se o presudi kojom su kažnjene ponovljene pretnje vlasnici i zaposlenoj u OK radiju koje je Nikolić izgovorio u sudnici, dok mu se sudilo za ranije preteće reči istim osobama.

"Skršiću i Vranje i Beograd“, "onaj ko se plaši i treba da se plaši“ i "neće se na ovome završiti. "To se nekad u Jasenovcu radilo: tak, tak, tak", izrekao je Nikolić u sudnici.

Pritvor ili zatvor

Tužiteljka se usprotivila zahtevu odbrane da se Nikoliću ukine pritvor i navela da razlozi zbog kojih je ta mera određena i dalje postoje.

Usledila je rasprava u kojoj je advokat okrivljenog rekao da su "vanpravni razlozi" zbog kojih je njegov branjenik u pritvoru, da tužiteljka iznosi "paušalne navode" i da je Nikolić od 9. oktobra zbog toga počeo štrajk glađu.

"Odluku o pritvoru je doneo sud, a tužilaštvo je predložilo. Ništa paušalno nije tužilaštvo reklo. Navedeni su svi razlozi za pritvor", odgovorila je tužiteljka.

Nikolićev advokat odgovorio je da je druga situacija od momenta kada je osuđujuća presuda postala pravosnažna i da zato traže da pritvor bude zamenjen zatvorom.

Na kratko se okrivljeni Nikolić, koji je sedeo u invalidskim kolicima ispred sudije, obratio i rekao da ima novih zdravstvenih problema. Sudija je odgovorio da će sve medicinske zahteve odobriti ali da je neophodno da mu ih okrivljeni i odbrana dostave pisanim putem.

Svedoci

Na današnji pretres došli su oštećeni stražar, njegov kolega koji je trebalo da svedoči, ali i koleginica zaposlena u kuhinji, takođe spremna da opiše šta se dogodilo tog dana u kantini Centralnog zatvora.

U optužnici Drugog osnovnog tužilaštva u Beogradu navedeno je da je u kantini Okružnog zatvora u Beogradu, nakon verbalne rasprave, Nikolić zapretio stražaru: „Ubiću ti decu. Šta je za mene da dam za tebe i tvoju porodicu 30.000 evra da vas nema”.

Okrivljeni je pretnju, navedeno je, ponovio nekoliko puta.

Suđenje se nastavlja 27. decembra u 12 sati.

Novinarka Nataša Miljanović Zubac tužila je političara zbog neistina i uvreda koje je o njoj i njenoj porodici izrekao na TV Hepi u emisiji „Dobro jutro Srbijo“, a zatim i u Pinkovom „Novom jutru“ početkom 2021. godine.

Šešelj je umesto da bude u sudnici, izabrao da gostuje na televiziji. U obrazloženju sudiji zbog izostanka piše da je počela predizborna kampanja, a da kao predvodnik Srpske radikalne stranke treba da bude u emisiji.

Jutarnji program za uvrede

Miljanović Zubac je svedočenje počela rečima da političara lično ne poznaje i da sve što o njemu zna je kroz njegove televizijske nastupe.

Isprva od koleginice koja je bila usplahirena i plakala je, a zatim i od kolege, koji su je jedan za drugim pozvali na mobilni telefon, saznaje da se nešto dogodilo.

Ubrzo i od rođaka iz Užica dobija informaciju da je „Vojislav Šešelj izgovorio neke užasne stvari“. To se sve dešavalo dok je vozila auto u Trebinju, u kom živi, i odakle radi za Radio-televiziju Republike Srpske.

Tek uveče tog 30. januara 2021. godine, svedoči Miljanović Zubac, smogla je snage da pogleda šta je bilo izjutra u programu Hepi televizije. Rekla je da je tada čula „brutalne verbalne napade i apsolutne laži“.

Šešelju je u jutarnjem programu meta bio vladika Grigorije za kog je rekao da je „veliki švaler“, a zatim je u tu priču uveo i porodicu Zubac.

Novinarku je nazvao „prostitutkom“, „kurvetinom“, imenom i prezimenom govorio o njenom pokojnom suprugu, pomenuo maloletnu decu, i zaključio kako se „osramoćeni muž ubio na grobu svog oca“.

Miljanović Zubac je govorila da je Šešelj upotrebio smrt njenog supruga, što je jedina tačna informacija, da bi nadovezao „brutalne laži“.

„Sutradan sam odlučila da napišem otvoreno pismo Vojislavu Šešelju koje je postalo viralno. Pretpostavljam da ga je to jako naljutilo pa je posle desetak dana na Pinku ponovio uvrede“, rekla je Miljanović Zubac.

Život posle

Od tog momenta, nastavila je novinarka, život joj se u potpunosti promenio. Izložena je različitim medijskim napisima, komentarima ispod tih napisa i sve se, rekla je, odrazilo na njeno zdravlje, porodicu i posao. Već godinu dana je na bolovanju.

„Odlučila sam da tražim pravdu“, kazala je u sudnici Miljanović Zubac.

Tužila je tabloidne medije koji su preneli ono što je Šešelj govorio na televiziji Hepi.

Ona je na sudu rekla da joj je uoči odlaska u Beograd na jedno od ročišta zakazano za 16. jun 2022. godine zapaljen automobil koji je bio parkiran ispred kuće u kojoj živi.

Trebinjska policija je procenila, bilo je reči i danas u sudnici o tome, da je bezbednost novinarke ugrožena.

Ona je iznela i podatak da ju je policija obavestila da motiv paljenja dovodi u vezu sa njenim novinarkskim poslom, kao i da ne isključuju da je postupak koji je pokrenula protiv Šešelja jedan od razloga.

„Od 30. januara 2021. godine do današnjeg dana živim život koji ne bih poželela ni onom koji mi je to napravio“, rekla je Miljanović Zubac.

U obraćanju koje je na momente bilo izuzetno emotivno tužilja je sudiji pokazala oproštajno pismo pokojnog supruga.

Suđenje se nastavlja  28. februara 2024. godine.

U sudnici Raduna Bubanje danas je završena glavna rasprava i ovaj sudija je u neformalnom razgovoru, u čekanju na zapisnik, izgovorio da će se jedna od strana sigurno žaliti, a kakva će presuda biti videćemo.

Prvi čovek vladajuće Srpske napredne stranke u Gornjem Milanovcu tužio je lokalni nedeljnik jer su mu povredili čast i ugled objavom saopštenja političke organizacije koja je u tom momentu imala odbornike u lokalnoj skupštini.

To saopštenje imalo je nadnaslov „GG `Pobedi i spasi Opštinu G. Milanovac“ i naslov „Obelodanjena mahinacija Kovačevića“.

Kao saopštenje grupe građana, navedeno je u tužbi, prenet je veći deo teksta Vojvođanskog istraživačko-analitičkog centra (VOICE) „kojim se ukazuje da Aleksandra Jovičić i njena preduzetnička agencija ostvaruju zaradu fiktivnim poslovima, zahvaljujući ličnim odnosima sa uticajnim članovima vladajuće političke stranke“.

Vrh piramide

Upravo je danas u beogradskoj sudnici svedočila vlasnica „Niveus tima“ Aleksandra Jovičić o slučaju, kako su se svi u sudnici složili, o kom je brujao Gornji Milanovac.

Na pitanje sudije o zanimanju, rekla je da je direktor i vlasnik agencije za pružanje usluga socijalne zaštite, a to su pomoć u kući, pružanje pomoći starim licima i deci sa smetnjama u razvoju.

Jovičić je navela da Kovačevića zna kao predsednika opštine, „ne toliko lično, u školi smo bili slične generacije“.

„Povredilo me je da se navodi da sam formalni vlasnik. Uložila sam svoja sredstva kao preduzetnik, podigla sam kredit u banci na svoje ime. To je za mene bio šok kada sam pročitala. Mahinacije ne postoje. Nemamo privilegije. Ne postoji prijateljstvo predsednika opštine sa zaposlenima u mojoj agenciji“, rekla je vlasnica „Niveus tima“.

„Niveus tim“, rekla je, postoji od 2016. godine i sada zapošljava oko 250 do 300 ljudi.

Saradnju, kako je navela Jovičić, sa Opštinom Gornji Milanovac njena firma ima i trenutno, a ona traje od 2017. godine. Poznato joj je da je i tada Kovačević bio predsednik Opštine.

 „Broj zaposlenih je promenljiva kategorija. Ja sam na vrhu piramide, pa stručni ljudi“, rekla je Jovičić odgovarajući na pitanje sudije.

Dodala je da njen „Niveus tim“ radi u Temerinu, Novoj Crnji, Beloj Crkvi, Trsteniku, Čajetini, Bosilegradu, Dimitrovgradu i da su otvorili dom za stare u Kniću.

„Ja sam ničim izazvano dospela u te Takovske novine. Sam taj tekst je plod ljudske mašte da se ponizi kao čovek i kao predsednik opštine (Dejan Kovačević, prim. nov.)“, rekla je Jovičić

Na pitanje advokata odbrane da li je pre zaključenja ugovora sa Gornjim Milanovcem imala iskustvo u toj delatnosti, Jovičić je odgovorila da to nije bio uslov javne nabavke.

U sudnici je došlo do preplitanja glasova advokata, svedoka i sudije, na pitanje da li je ivanjička firma koja je takođe u istom trenutku učestvovala na konkursu to iskustvo imala.

Jovičić je rekla kako je ponuda koju je firma Niveus dala bila niža od konkurencije.

Na pitanje da li su imali licencu za obavljanje delatnosti kada su se javili Opštini Gornji Milanovac, Jovičić je odgovorila da je priložila potvrdu koju je izdalo Ministarstvo da su u postupku za dobijanje dozvole.

Vlasnica „Niveus tima“ rekla je da je znala da je „ovaj tekst objavljen na sajtu GM info, VOICE i Fejsbuk grupi Gornji Milanovac“.

“Tužila sam VOICE“, kazala je Jovičić

Protiv „Takovskih novina“ nije želela da podnese tužbu, kako je rekla, jer je smatrala da se objava više odnosi na predsednika opštine.

Afera

U Višem sudu danas je svedočio i penzionisani direktor „Takovskih novina“ Miroslav Mišković koji je rekao sudiji da je praksa da odgovorni urednik i novinar odlučuju šta će se objaviti.

„Sporni tekst smo dobili kao i sva druga saopštenja od političkih stranaka. Novinar koji priređuje tekst i potpisuje, takva je uvek bila praksa“, kazao je Mišković.

Bio je to odgovor na pitanje zašto su se ispod saopštenja koje je predmet tužbe našli inicijali novinara i glavnog urednika „Takovskih novina“ Nebojše Savića.

„I dan danas kažem da je o toj aferi pisao ceo Gornji Milanovac. Milanovac je mali“, reči su ovog svedoka.

Brujao je ceo Milanovac, nastavio je Mišković, kako je posao dobila firma koja nije imala licencu za obavljanje tih delatnosti.

„Činjenica je da je ovaj tekst koji je predmet spora potpisao naš novinar jer je takva bila praksa, ali on nije autor ovog teksta već je samo preneo tekst Udruženja građana Pobedi i spasi Gornji Milanovac“, naveo je Mišković.

Na pitanje da li se neko posle javio listu, Mišković je odgovorio da niko nije zvao ni poslao demanti.

Advokat tužioca Goran Stamenić iz Čačka pitao je svedoka Miškovića kako se dogodilo da na istoj strani u novinama ispod jednog saopštenja izostane potpis novinara, ako je već rečeno da je potpisivanje praksa.

„Ima na istom listu. Informativna služba, ne znam ove skraćenice... SNS“, pročitao je Stamenić.

Na to pitanje odgovorio je Nebojša Savić, tuženi novinar, koji je naveo da su izračunali da je za godinu dana objavljeno 56 saopštenja i od toga tri nisu imala inicijale novinara, već su potpisani kao stranka.

Savić je rekao kako su do sada SNS, SPS, slali demanti, da je to bila praksa.

Sudija Bubanja upitao je Savića da li su proveravali navode iz saopštenja, istinitost i kako su novinari utvrdili da se radi o mahinacijama.

Savić je odgovorio da su pročitali tekst VOICE-a koji je sadržao linkove ka APR-u i drugim izvorima i da je jasno da se radi o mahinacijama kada posao dobije firma koja nema licencu.

Na sudijinu konstataciju da je svedok Jovičić, vlasnica Niveus tima, navela da je priložila u dokumentaciji potvrdu i da bi to novinari znali da su je pozvali za komentar, Savić je odgovorio da zakon koji važi za tu oblast ne predviđa mogućnost dostavljanja potvrda prilikom javne nabavke i da svi, kao i sam sudija koji sudi po zakonu, treba da se pridržavaju odgovarajućeg propisa.

Suđenje u Višem sudu po tužbi protiv „Takovskih novina“ počelo je 18. novembra 2021. godine, a presuda će biti objavljena brzo, prema mišljenju advokata.

Viši sud odlučuje po žalbi Kantara i njegovih advokata na presudu Osnovnog suda u Vranju kojom je osuđen na 18 meseci zatvora za ponovljene pretnje Oliveri Vladković i Svetlani Ivanov.

Kantar je nove pretnje izrekao u samoj sudnici, u postupku koji se protiv njega vodio zbog nasilničkog ponašanja i ugrožavanja sigurnosti prema OK radiju i dve žene koje ga vode, a zbog kog je osuđen i na izdržavanju je kazne zatvora od 14 meseci.

Kantaru se sudi zbog pretnji: "Skršiću i Vranje i Beograd", "Onaj ko se plaši i treba da se plaši" i "Neće se na ovome završiti. To se nekad u Jasenovcu radilo: tak, tak, tak".

Nikoliću je 2014. godine amputirana noga posle eksplozije bombe podmetnute pod njegov džip, a poznat je i kao vlasnik kladionica i kockarnica.

Za proširenje jedne od kladionica odlučio je da nelegalno dogradi prostor i zagradi OK radio, ali i zastraši zaposlene napadom na partnerski No koment kafić kom su razbijena stakla, a inventar isprskan belom farbom.   

„Oluja nosi spise iz suda“ i novi advokat

Novi sudski postupak koji je pod reflektorima javnosti mogao je da bude zaustavljen jer je nedavno Vranjem prostrujala vest da je spis Kantarovog predmeta u kom je osuđen prvostepeno na 18 meseci zatvora nestao iz suda.

O tome je Stalnu radnu grupu za bezbednost novinara obavestio Veran Matić, a ANEM se obratio Ministarstvu pravde koje je pokrenulo posupak nadzora nad radom Višeg suda u Vranju.

Na društvenim mrežama tim povodom vodila se zanimljiva prepiska u kojoj je bliski Kantarov saradnik, koji je prisustvovao suđenjima, napisao „Jaka oluja juče pogodila naš divan grad... odletelo par krovova, suncobrana, tendi... i da ... po neki predmet Višeg suda“.

Istraga o nestanku sudske dokumentacije nije omela veće vranjskeg Višeg suda da se juče sastane.

Tužilac Gordana Nedeljković i advokat oštećenih Kruna Savović ostale su pri stavovima da su neosnovane žalbe Kantara i njegovih advokata Milana Đorđevića, koji je u međuvremenu prestao da zastupa okrivljenog, odnosno nove zastupnice Hristine Đorović.

One su tražile da Viši sud potvrdi presudu za ugrožavanje sigurnosti po članu 138 Krivičnog zakonika kojom je Osnovni sud odlučio da kazni Kantara na 18 meseci zatvora.

Advokatkinja Đorović je rekla da je tužilaštvo povredilo pretpostavku nevinosti Nikolića tako što je napisalo u optužnom aktu da je okrivljeni izvršio delo, a zatim je ponudila da dostavi uputstvo kako se pišu takva akta.

Ona je isticala da su nepravilnosti to što sudija nije uzeo iskaz okrivljenog, zatim, održavanje suđenja bez njegovog prisustva uprkos dostavljenoj dokumentaciji „više medicinskih stručnjaka da je težak invalid, 70 odsto“, te da postoje „znaci inflamacije u predelu patrljka, što zahteva strogo mirovanje“.

„Okrivljeni se nikada nije izjašnjavao o navodima iz optužnog predloga. Okrivljeni je dao iskaz javnom tužiocu na okolnosti iz krivične prijave, a ne iz optužnog predloga“, rekla je Đorović.

Previše brzo

Nije krivica okrivljenog, nastavila je Đorović, što nije sprovođen iz Okružnog zatvora u Vranju koji se nalazi na 20 metara od suda i sud je trebalo da obezbedi njegovo prisustvo.

Đorović se pozvala na Ustav Srbije i presude Evropskog suda za ljudska prava ukazujući da njen branjenik nije mogao da bude osuđen ako mu nije omogućeno da se brani.

„Radi se o brzoj odluci suda osobi kojoj se sudi u odsustvu“, kazala je Đorović žaleći se na prvostepenu osuđujuću presudu i hitnost u postupanju suda.

Kao argument odbrane Đorović je navela i to da je u sudnici na dan kada je Kantar ponovio pretnje bilo više od 40 ljudi, a da je saslušano sedam svedoka od kojih jedan kaže da ništa nije čuo.

„Ali, sud tome ne pridaje veru“, rekla je Đorović.

Osvrnula se i na to da ne postoje službene beleške niti izjave sudije, čuvara koji su doveli Kantara, da se u sudnici dogodio ikakav incident ili krivično delo.

Nema krivičnog dela, nastavila je Đorović, ukoliko ne postoji individualizacija lica na koje se pretnja odnosi.

„Kada ste branilac Dejana Nikolića svuda nailazite na zid tišine, a ako previše pitate dobijete nalog za pretres advokatske kancelarije“, navela je Đorović koja je odbila poligraf u istrazi koja se vodi zbog nestalih sudskih spisa u vezi sa Kantarovim predmetom.

Osim Đorović, prema informacijama iz policijskih izvora, poligraf je odbila i njena majka, sudija Tatjana Jovanović Mihajlović, kojoj je takođe pretresena kancelarija.

Opstrukcije

„Od početka i prvog suđenja stalno postoje različite opstrukcije. Ili su to advokatske igre. Povlačenje ovlašćenja zastupanja. Bilo je opstrukcija u dolasku optuženog na suđenje. Prošli put, kada je doneta prvostepena presuda, bilo je potpuno jasno da u tom zdravstvenom obraćanju piše da je u pitanju preporuka lekara. Da je Dejan Nikolić mogao da bude sproveden“, rekao je Veran Matić pred zgradom Višeg suda u Vranju.

Matić se osvrnuo i na to da 17. avgusta Nikolić izlazi sa izdržavanja kazne zatvora.

„Važno je da najzad stignu i spisi iz specijalne bolnice iz Beograda sa veštačenjem zdravstvenog stanja Dejana Nikolića, kako bi se i u ostalim sudskim procesima mogla eliminisati ova stalna pojava stizanja mišljenja iz lokalnog zdravstvenog centra da nije u mogućnosti da prisustvuje suđenju“, rekao je Matić.

Protiv Kantara se vodi u Vranju i sudski postupak za ugrožavanje sigurnosti nekadašnjeg načelnika policije Igora Živkovića, podsetio je Matić. Zatim, za pretnje nekadašnjoj emotivnoj partnerki.

Postoji i optužba za pretnje Nikolića zaposlenom u Centralnom zatvoru u Beogradu i to suđenje se očekuje u Beogradu u oktobru,  rekao je Matić.

U navedenim emisijama, piše u tužbi, Šešelj je izgovarao neistine.

Za tuženog, inače uredno pozvanog, nije se pojavio niko. Tako je zabeleženo u zapisniku sa suđenja.

Umesto predsednika Srpske radikalne stranke i njegovog advokata u sudnicu je došla nekadašnja narodna poslanica Vjerica Radeta.

Iako je navela da ima punomoćje Šešeljevog branioca koji je odsutan zbog drugog suđenja, zaključak suda bio je da Radeta ne može da bude zamena jer nije advokat.

Radeti je dopušteno da u sudnici ostane kao predstavnik javnosti.

Na Radetin zahtev da joj se da tužba uz tvrdnju da je Šešelj nije dobio sudija Miloš Petrović odgovorio je da poseduje potpisanu povratnicu. To je dokaz, naveo je sudija, da je tužba uručena.

Sudija Petrović dodao je da će tuženom i njegovim advokatima u svakom trenutku omogućiti uvid u spise.

Tužbom je zatraženo da Šešelj na ime nematerijalne štete za pretrpljenu duševnu bol Miljanović Zubac plati 300 000 dinara.

Na dve televizije on je u kratkom vremenskom periodu, navodi su iz tužbe, izneo neistinite činjenične tvrdnje i grube vrednosne sudove.

Na televizijama sa nacionalnom frekvencijom izrekao je, između ostalog, kako je Miljanović Zubac „prostitutka“, ustvrdio kako je bila u emotivnoj vezi sa episkopom Grigorijem iz čega je izveo dalji zaključak da je to razlog samoubistva njenog supruga.

UNS je ranije pisao o tome da su Šešeljevu izjavu sa televizije Hepi preneli tabloidi „Alo“ i „Objektiv“ koje je Miljanović Zubac takođe tužila.

Početkom jula prošle godine Apelacioni sud u Beogradu pravosnažno je presudio da su odgovorna urednica i izdavač portala „Objektiv“ povredili ugled i čast novinarke Radio televizije Republike Srpske i obavezao ih da plate 150 000 dinara zbog nanošenja nematerijalne štete za pretrpljenu duševnu bol.

Apelacioni sud u Beogradu je utvrdio i da je portal Alo povredio dostojanstvo novinarke Miljanović Zubac iznošenjem neistina. Zbog pretrpljene duševne boli za iste prenete reči portal Alo kažnjen je sa 70 000 dinara.

Novinarka je Vojislava Šešelja tužila i krivično i parnično.

Nataša Miljanović Zubac novinarka je Radio televizije Republike Srpske više od dve decenije.

Pre godinu dana zapaljen joj je automobil ispred kuće u kojoj stanuje u Trebinju. Policija do danas nije pronašla počinioce iako je utvrdila da je požar podmetnut.

Zbog bezbednosne procene da je ugrožena policija u Trebinju patrolira ulicom u kojoj živi.

Čupić je tužbu podneo zbog povrede ugleda i časti protiv potala Cenzolovka i autorke Ivane Predić, kao i protiv portala “Pančevo Si Ti”, “Pan pres” i “013info”, koji su tekst preneli.

Čupić od sva četiri portala, zbog povrede ugleda, traži nadokandu od po 300.000 dinara. 

Nenad Živković, urednik portal Pančevo Si Ti prethodno je tužio Aleksandra Čupića, novinara iz Vršca zbog tekstova u kojima ga je nazivao “eksponentom ustaštva u Srbiji, stranim plaćenikom, učenikom špijuna, lažnim novinarom, lažnim mirotvorcem…”

 

Ćurčija je napravio prilog o stanovnicima naselja Prva uprava u Gakovu, koji su ostali bez struje i vode jer, kako su u prilogu rekli, preduzeće „Graničar“ nije prosleđivalo novac koji su uplaćivali za komunalije Elektrodistribuciji. U prilogu je sa „Graničarom“ doveden u vezu i Vrbaški, a reportaža je emitovana bez njegove izjave.

Ćurčija je na jednom od prethodnih ročišta rekao da je pre objavljivanja priloga više puta pokušao da stupi u kontakt sa Vrbaškim, ali bez uspeha, jer odgovor nije dobio.

Na današnjem ročištu pročitana je izjava Zorana Mikaća koji je naveo da je njegova izjava u prilogu verno preneta i da je Ćurčija na poziv građana došao u Gakovo da snimi prilog.

Advokati Vrbaškog imaju rok od osam dana da se izjasne da li prihvataju pisanu izjavu koja je data na ovaj način.

Inače, ovo je treći svedok na ovom suđenju koji je potvrdio da su u prilogu Predraga Ćurčije verno citirane njegove reči.

„U pogledu mojih saznanja o prilogu od 14. maja 2016. godine, koji je emitovan u Vojvođanskom dnevniku RTV-a, u kome sam dao izjavu povodom računa koje smo dobili od firme SCOM, mogu da kažem da je moja izjava preneta baš onako kako sam je rekao i da nemam primedbi na to kako je preneta.  Znam da je novinar Predrag Ćurčija došao po pozivu nas stanovnika naselja koje je mesec dana bilo bez struje i da je istinito preneo sve činjenice koje je saznao na licu mesta“, navodi se u pisanoj izjavi Mikaća, overenoj kod javnog beležnika.

Svedok Dragan Praštalo je na današnjem ročištu naveo da se ovih izjava i reportaže ne seća, ali je dodao da je prilog pogledao kada je bio objavljen.

„Ono što pamtim je da nisu istiniti navodi meštana da smo uzurpirali određene površine i radili na njima, jer smo za sve što smo radili imali odgovarajuće ugovore o semenskoj proizvodnji, koji se obavezno prijavljuju Ministarstvu poljoprivrede“, rekao je.

Advokat odbrane naveo je da izjavu Praštala u vezi sa poslovanjem BSP-a i ugovorom o semenskoj proizvodnji smatra irelevantnom, jer to privredno društvo nije stranka u ovom postupku, već je tužilac fizičko lice. Dodao je da je ključno utvrditi da li su sve izjave verno prenete.

Kada je u pitanju poslovanje BSP-a,  Praštalo je naveo da je ova firma, koja se bavi proizvodnjom, organizacijom, doradom i prometom semenske robe, zbog sporne reportaže trpela štetu i da su mnogi kooperanti obustavili saradnju sa njima.

„Sve delatnosti BSP-a su trpele kada je izašla reportaža, jer su mnogi kooperanti izrazili sumnju u rad sa nama, a mnogi su i odustali u tom vremenskom periodu“, istakao je.

Na pitanje advokata odbrane "Koji su kooperanti otkazali saradnju?", Praštalo je rekao da se ne seća o kome je bilo reči.

Praštalo je naveo da se ne seća ni kada su tačno protestovali meštani Gakova, ali je naveo da pamti da su protesti u godinama objavljivanja reportaže bili česti.

„Došao sam da svedočim o tome kako je taj prilog uticao na rad firme, zbog čega se drugih stvari ne sećam“, rekao je.

Da se Praštalo seća samo detalja koji tužiocu idu u prilog, dok ne pamti druge koji se odnose na okolonosti na koje je određeno njegovo saslušanje, konstatovala je avokatica odbrane.

Svedok Saša Vujačić, koji je bio prisutan na prethodnom ročištu, danas se nije pojavio. Zbog toga je naredno ročište zakazano za 8. mart. Advokati Vrbaškog imaju osam dana da dostave dokaz o opravdanosti odsustva Vujačića.

 

Na raspravi se, pored advokatice tužioca, tuženog Predraga Ćurčije i njegovog advokata, pojavio i svedok Saša Vujačić. Osim Vujačića, danas je trebalo da svedoče i Dragan Praštalo i Zoran Mikać. Praštalu sudski poziv nije uredno uručen, a ujedno je i dostavljen dokaz da je sprečen da prisustvuje današnjem ročištu, dok je Mikać dobio poziv i nije se pojavio.

Novo ročište zakazano je za 11. januar 2023. godine, sa početkom u 11 časova.

Predraga Ćurčiju i RTV Vrbaški je tužio, potražujući 10 miliona dinara odštete „zbog povrede ugleda i nanetog duševnog bola“  u prilogu te medijske kuće iz 2016. godine.

Ćurčija je 2016. godine uradio prilog o stanovnicima naselja Prva uprava u Gakovu, koji su ostali bez struje i vode jer, kako kažu, preduzeće „Graničar“ nije prosleđivalo novac koji su uplaćivali za komunalije Elektrodistribuciji. U prilogu je sa „Graničarom“ doveden u vezu i Vrbaški, a reportaža je emitovana bez njegove izjave. Ćurčija je na jednom od prethodnih ročišta tvrdio da je pre objavljivanja priloga više puta pokušao da stupi u kontakt sa ovim biznismenom, ali neuspešno, jer odgovor nije dobio.

Nenad Živković, urednik portal Pančevo Si Ti prethodno je tužio Aleksandra Ćupića, novinara iz Vršca zbog niza tekstova u kojima ga je najgrublje vređao, nazivajući ga “eksponent ustaštva u Srbiji, strani plaćenik, učenik špijuna, lažni novinar, lažni mirotvorac…”

Dva spora, od kojih je jedan okončan pravosnažnom presudom u korist Živkovića trajali su nekoliko godina. Posle jednog ročišta, Cenzolovka je objavila tekst sa suđenja, autorke Ivane Predić, koji je postao predmet novog spora.

Čupić je potom tužio medije koji su tekst preneli sa Cenzolovke, smatrajući da mu je povređen ugled, jer je navedeno da je “peti put odsustvo opravdao medicinskom dokumentacijom iz Specijalne bolnice za psihijatrijske bolesti u Vršcu”, a da u dokumentaciji stoji da “pati od depresije i da mu je prepisana terapija”.

Čupić je na današnjem ročištu naveo da su u tekstu objavljene neistine i da je u pitanju orkestrirana kampanja, zbog koje je imao dosta problema.

“Napominjem da sam član Upravnog odbora Radio-televizije Vojvodina. Morao sam da objašjavam svojim klijentima da nemam psihičkih problema, da nisam psihijatrijski slučaj. U mom zdravstvenom kartonu zabeležen je podatak da sam imao problem sa depresijom, a zapravo je reč o post-kovid depresiji koja se javlja kod svih pacijenata i traje nekoliko dana”, izjavio je Čupić.

On je dodao da je razlog nedolaska na ročište bio bol u leđima i da ima problem sa diskus hernijom. Potrvdio je da je medicinska dokumentacija koju je priložio iz Specijalne neuropsihijatrijeske bolnice, ali da je u njoj čitav sled koji prati njegovo zdravstveno stanje, pa i “post-kovid depresija”, ali da je razlog za nedolazak bio bol u leđima. Dodao je da za javnost nije bio bitan razlog odlaganja ročišta, a da je njegovo zdravstveno stanje lična stvar.

Veljko Milić, branilac Nenada Živkovića kao primedbu na iskaz naveo je da su u tekstu navedene istinite informacije koje su dobili od postupajućeg sudije, da tuženi nisu imali uvid u medicinsku dokumantaciju, a da predrasude javnosti o depresiji nisu odgovornost tuženog.

Nenad Živković je tokom saslušanja rekao da je koleginica prenela ono što je čula od sudije i da nisu imali uvid u podnesak kojim je tužilac opravdao izostanak. Dodao je da nisu imali razloga za sumnju u sudijine reči, a da koleginica Predić nije imala nameru da diskredituje tužioca.  Živković je naveo da je pre objavljivanja pročitao tekst i da mu ništa nije bilo sporno.

Na pitanje advokata tužioca koji je interes javnosti da prati postupak između dva fizička lica, Živković je odgovorio da je taj postupak ilustracija medijske scene u Srbiji i da su u tekstovima zbog kojih je tužio Čupića uvrede koje ne bi trebalo da budu prihvatljive u javnoj konunikaciji, pa je zbog toga postojao interes javnosti za suđenje.

Sledeće ročište zakazan je za 14. mart 2023. godine.  

Danas je trebalo da bude održano i suđenje po tužbi Aleksandra Čupića protiv Ivane Predić i portala Cenzolovka, ali zbog izbora postupajućeg sudije u Apelacioni sud, ročište je odloženo.

I zamenik tužioca za organizovani kriminal Milenko Mandić i advokati osuđenih žalili su se na to da je prvostepenom presudom prekoračen optužni akt jer je suprotno optužnici za direktnog izvršioca ubistva označeno NN lice.

Tužilac Mandić i branilac nekadašnjeg šefa Državne bezbednosti Radomira Markovića advokat Vladimir Marinkov tražili su da sud otvori pretres, zbog dokaza koji nisu izvedeni, a potrebni su za presuđivanje.

O tome da li će Apelacioni sud ispuniti ove zahteve ili doneti presudu bez otvaranja pretresa javnost će biti obaveštena u narednom periodu.

Presuda nema identitet sa optužnicom

Advokat Zora Dobričanin Nikodinović koja je danas iznosila žalbe Milana Radonjića i Ratka Romića ponovila je da traži oslobađajuću presudu jer njeni branjenici nisu učestvovali niti ubili Slavka Ćuruviju.

„Prvostepeni sud je uveren da je izvršilac NN lice, ali nije objasnio kakva je veza između NN lica i okrivljenih“, rekla je Dobričanin Nikodinović.

Krivični postupak se nije vodio da bi se utvrdio ko je ubio Ćuruviju, rekla je ona, već da se obračuna sa službom Državne bezbednosti i vlašću Slobodana Miloševića.

Izlazak iz Apelacionog suda okrivljenih Radonjića i Romića uz prisustvo advokata (foto: UNS/ D. Bjelica)

U iznošenju ličnih žalbi na presudu Radonjić i Romić takođe su izneli ovakvu odbranu da „razlozi za ovu presudu se nalaze van ovih sudnica“.

„Prethodna presuda je ukinuta zbog prekoračenja optužnice. Radonjiću nije stavljeno na teret da je omogućio Romiću, Kuraku i NN licu da izvrše krivično delo ubistva. Nametnuto mu je novo činjenično stanje od kog nije mogao da se brani“, rekla je ona.

U sudnici su se ponovo čule reči da je prvostepena presuda manjkava jer nije utvrđeno ko je i kako kontaktirao NN lice.

Dobričanin Nikodinović je govorila o tome da je pisani nalog za praćenje Slavka Ćuruvije dao Stevan Nikčević, a ne Radonjić i da se radilo o zakonitom nalogu. Da je Nikčević potpisao 21 ili 22 naloga za primenu mera prema Ćuruviji.

„Da je mera tajnog praćenja ovako organizovana radi ubistva bilo bi glupo“, navela je Dobričanin Nikodinović.

Državna bezbednost je bila ozbiljna služba, a ne neformalna družina, rekla je dalje Dobričanin Nikodinović, a revolucionarni polet iznedrio je medijske spinove, montiranje dokaza i da na osnovu sto puta ponovljene laži bude napisana optužnica.

Ona je dodala da priča o tome kako je Državna bezbednost u ime države ubila Ćuruviju ne bi smela da bude istorijski prihvaćena.

Vreme smrti

„Ova opasna optužba celog jednog vremena i prekrajanje istorije je pretočena u izreku presude“, nastavila je Dobričanin Nikodinović.

Rekla je da tužilaštvo koristi političke floskule, a da sud nije obrazložio u prvostepenoj presudi čime se dokazuje da su niske pobude imali svi učinioci krivičnog dela.

Citirala je izjavu nekadašnjeg sekretara za informisanje Savezne republike Jugoslavije Milana Komnenića, datu italijanskom mediju kako je Ćuruvija bio novinar, „u to vreme je obrtao milione“ i kako je moguće da je njegovo ubistvo „osveta ljubomornog muža“.

Navela je da je ovog svedoka predložila odbrana, ali da je preminuo i nije bio ispitan.

U dva navrata Dobričanin Nikodinović je rekla kako je policija uz nagovor novinarskih udruženja „vrtela da je stradao od DB-a“.

Niko se nikada nije bavio iskazom gde je nestalo 415 000 dolara koje je Ćuruvija dobio, rekla je ova advokatica, pozvala se na svedočenje Vladana Dinića, vlasnika lista „Svedok“ koji je rekao da mu je Ćuruvija prilikom susreta rekao da zaposlenima duguje šest plata, da je novac dobio i da može da novinarima isplati dug.

Negirala je da je Radonjić tražio da ga se o kretanju Ćuruvije izveštava iz minuta u minut, da je poslednji put dobio informaciju u 16.22 sati, a da je u 16.25 prekinuo praćenje kada se Ćuruvija nalazio u restoranu „Kolarac“.

Advokatica je citirala svedoke da je prekid praćenja bio uobičajen i navela da Ćuruvija nije imao dosije u službi Državne bezbednosti nego priručni karton.

Nije tačno da je Radonjić upoznao sa kretanjem Ćuruvijinim Romića i Kuraka i nije tačno, rekla je Dobričanin Nikodinović da je lišen života oko 16.45, kako piše u optužnici i ožalbenoj presudi.

„Menjaju nesporne materijalne dokaze da je smrt bila u 17 sati. To je uklapano u telekonumikacije i taj izveštaj“, rekla je.

I ona je ponovo govorila o dokazima koji su prikupljeni preko baznih stanica mobilnih operatera na osnovu kojih je identifokavano kretanje okrivljenih, ali i međusobni telefonski razgovori, kao materijalu koji se ne može koristiti.

Hajte da to odležim

U odbrani Ratka Romića, koga takođe zastupa, Dobričanin Nikodinović je rekla kako je već govorio da „ako je u interesu države hajte da to odležim“.  Da je mnogo puta žrtvovao svoj život, ali da treba da mu se kaže jasno, a ne da to bude kukavičko žrtvovanje.

Ponovila je da se radi o suđenju Miloševiću i jednom vremenu i da je predlaga da se postavi branilac DB-u, odnosno BIA, pošto je ovde tužena.

Rekla je da nema primedbe na iskaz Branke Prpe, koja se nalazila uz Ćuruviju kada je ubijen i da je svedočila da je neko treće, NN lice, ubica.

Tužilaštvo nema dokaze da se beli golf nalazio u blizini mesta ubistva, rekla je Dobričanin Nikodinović, a ni okrivljeni Romić i Kurak nisu uočeni u vozilu „kako vrebaju Slavka Ćuruviju“.

„Netačno je utvrdio sud da je Romić koristio golf“, rekla je.

Posle više prigovora predsednice petočlanog veća, sudije Nade Hadži Perić, u nekoliko navrata i drugih sudija, da Dobričanin Nikodinović skrati izlaganje koje čita, jer su ga dobili, prekinuta je diktiranjem zapisnika.

Sve po zakonu

Sudijama su se obratili Milan Radonjić i Ratko Romić, koji su žalbama svog advokata priključili i lične.

Radonjić je tražio da sud posebno pogleda izveštaj BIA od 10. aprila 2012. godine, da je lako proverljiv i navod Ulemeka Legije o sastanku s kraja marta 1999. godine i da je jasno negirano da je bilo pretnji svedocima.

„Izveo sam stotine operativno tehničkih mera. Nijedan zahtev nisam uradio suprotno zakonu“, rekao je Radonjić.

O Slavku Ćuruviji nisam znao ništa kad sam došao u Centar, rekao je nakadašnji šef beogradskog odeljenja Državne bezbednosti, navodilo se da treba da se sretne sa nekim licem, uzme nešto, preda.

„Pratili smo iz razloga konspiracije, zaštite i u ovom slučaju je rađeno kao što je Resor inače radio“, nastavio je Radonjić.

Naveo je da je prekinuo praćenje onog trenutka kada je ostvaren kontakt sa drugom vezom.

„Ni sa kim se nisam konsultovao. Nije mi jasno što bi se konsultovao, što piše u optužnici, i s kim bih se konsultovao ako sam prihvatio zadatak“, rekao je Radonjić.

Iznoseći žalbu na prvostepenu presudu rekao je da nema podatke ni od koga šta se dešavalo od momenta kada je prekinuo mere praćenja Ćuruvije.

„Ponavljam, nikad se nisam čuo sa Miroslavom Kurakom. Čoveka sam video dva, tri puta u životu“, kazao je Radonjić.

Radonjić se osvrnuo na rad inspektora Dragana Kecmana koji je radio na razrešavanju ubistava Slavka Ćuruvije i novinara Milana Pantića.

Pisanje službe

„Kecman je rekao sudu da smatra da je služba ubila Ćuruviju. Jer je pročitao u dosijeu da je od državnih neprijatelja broj jedan. To je glupost. To nije manir ni način na koji služba piše. Uzgred, Slavko Ćuruvija nije imao dosije“, rekao je Radonjić.

Izneo je kako su razne zloupotrebe i krivična dela izvršena da bi se dokazala njihova krivica. Tu je rekao kako je ranijem tužiocu za organizovani kriminal Miljku Radisavljeviću napomenuo da kompletna dokumentacija ko je, kada i kako, „ukrao dokumentaciju i kako je završila u medijima“ postoji.

Naveo da je lažnu krivičnu prijavu protiv pripadnika službe podnela Nataša Kandić.

„Nemam ništa protiv što su primenjivane mere protiv mene, ali koji zakon dozvoljava mere prema mojoj supruzi i deci, 2012. i 2013. godine. Pisao sam i nisam dobio odgovor policije“, naveo je.

Rekao je da je sramno za policiju to što ne proverava izjavu Vladana Dinića i da se „novčana pomoć prima transparentno, ne znam koja se to novčana pomoć donosi kući“.

„Juče sam to uradio, uradio bih danas, uvek bih proveravao na koji se to način dolazi do više stotina hiljada“, rekao je Radonjić.

Svima je važno da se osudimo mi koji nismo to uradili, nastavio je da govori Radonjić, a da oni koji jesu sede negde i ispijaju pića.

„I danas malo znam o jadnom Ćuruviji“, kazao je.

Ponovio je da nije izvršio nikakvo krivično delo u svom životu i svestan je da sudije „nisu ni glupe ni lude“, da su pravno potkovani i da i oni to znaju.

„Razlozi za ovu presudu se nalaze van ovih sudnica. Ništa nisam uradio ni za onu vlast, ni da budem marka za potkusurivanje“, završio je Radonjić iznošenje žalbe na prvostepenu presudu.

Kum

Žalbu koju je lično podneo Ratko Romić obrazložio je rečima da se radi o neosnovanoj optužnici.

„U optužnici stoji da sam udario Prpu u glavu, a da je Kurak pucao u nju. Optužnica nije izdržala proveru. Jedini svedok je Branka Prpa i ona je svedočila suprotno od navoda optužnice. Lice koje je opisala je potpuno suprotno od mog i lika Kuraka“, rekao je Romić.

Dodao je da je to sud prihvatio i osudio NN lice kao izvršioca.

„Sud navodi da smo Kurak i ja omogućili NN licu da neopaženo, s leđa priđe Ćuruviji i Prpi“, kazao je žaleći se na presudu i dodao kako je je to izmišljeno.

Nemamo Kurak i ja, rekao je Romić, nikakvu telefonsku komunikaciju sa nekim NN licem, odnosno nekim ko nije identifikovan.

Ukazao je i da nisu sudu poznati sadržaji telefonskih razgovora koji su vođeni između Kuraka, Radonjića i njega.

Romić je negirao i da je koristio beli golf na dan ubistva Ćuruvije.

Potvrdio je da je to vozilo preuzeo 9. aprila, na dan kada je mera tajne pratnje, kako je rekao, počela da se primenjuje, ali da ga je koristio jedan dan.

On je rekao kako se u javnosti stvara utisak da je važan izveštaj o telefonskim komunikacijama, ali da nije i da on nema ništa protiv njega jer pokazuje da je bio negde drugde, a ne na mestu ubistva.

Rekao je da mu je Kurak kum, a Radonjić neposredni starešina i da je sa njima redovno komunicirao.

„Izveštajem o telekomunikacijama nije pokazano gde se nalazio Kurak“, naveo je Romić.

Inače, u prethodnim danima javnog pretresa ponovljeno je da je broj mobilnog telefona koji je koristio Kurak bio u vlasništvu firme nekadašnjeg visokog funkcionera SPS-a i direktora RTS-a, sada glavnog i odgovornog urednika Novosti Milorada Vučelića.

Romić je rekao kako se u ovom postupku kao verodostojni svedoci tretiraju Legija, Simović i drugi pripadnici „Zemunskog klana“, a da nemaju nikakvih konkretnih saznanja o ubistvu Ćuruvije.

Bez javnosti

Na javnoj sednici svoju žalbu nije iznosio Radomir Marković jer mu to zdravstveni razlozi, prema rečima advokata, nisu dozvolili.

Žalbu sudu je dostavila i Markovićeva supruga Ivančica Marković.

Sudija Nada Hadži Perić zatvorila je danas javnu sednicu koja je trajala tri dana u Apelacionom sudu u Beogradu i rekla da se veće povlači na rad koji nije dostupan javnosti.

Apelacioni sud po drugi put odlučuje o žalbama, jer je u prethodnom slučaju ukinuo prvostepenu presudu za ubistvo izdavača „Dnevnog telegrafa“ i „Evropljanina“ Slavka Ćuruvije.

Novom prvostepenom presudom visoki pripadnici Državne bezbednosti ponovo su osuđeni na zatvorske kazne.

Izlazak iz Apelacionog suda okrivljenih Radonjića i Romića uz prisustvo advokata (foto: UNS/ D. Bjelica)

Prvog dana rasprave presudu je „napao“ zamenik tužioca za organizovani kriminal Milenko Mandić rečima da ima sasvim dovoljno dokaza za osudu Miroslava Kuraka koji je u bekstvu, kao izvršioca, pomagača Ratka Romića i organizatora Milana Radonjića i Radomira Markovića, vodećih ljudi službe Državne bezbednosti u vreme ubistva Ćuruvije.

Iako su se tužilac i odbrana složili da je prvostepeni sud prekoračio nadležnosti navodeći da je NN lice ubilo Ćuruviju, rasprava je produbljena kada je u pitanju žalba na visinu kazne.

Tužilac je u žalbi tražio da kazna bude maksimalna, 40 godina, dok je advokat prvookrivljenog Radomira Markovića, nekadašnjeg šefa Državne bezbednosti, rekao da zahtevana kazna zatvora ne može biti veća od 15 godina. 

I tužilac u ovom postupku juče i Markovićev advokat Vladimir Marinkov danas tražili su od Apelacionog suda da otvori pretres kako bi se izveli dokazi koji i jednoj i drugoj strani treba da omoguće da dokažu svoje tvrdnje.

NN ubica u presudi

„Krivice Radomira Markovića nema“, rekao je na početku Marinkov.

Istakao je da krivično delo koje se stavlja na teret Markoviću „nije postojalo tada“ , da je „pojam organizovane kriminalne grupe uveden 2005. godine“ i da sud pred kojim je suđeno za ubistvo Ćuruvije, Posebno odeljenje Višeg suda za organizovani kriminal, nije za to nadležan.

Ovaj advokat se pozvao na Evropsku konvenciju o zaštiti ljudskih prava i sloboda za svog branjenika i u više navrata ukazivao sudu kako će, ako bude osuđujuća, presuda biti štetna po pravosuđe u Srbiji i da će se naći pred Evropskim sudom za ljudska prava.

Pošto poto doneta presuda, kazao je Marinkov, bez dokaza o krivici bila bi „Pirova pobeda“.

Marinkov je govorio da u prvostepenoj presudi kojom su četvorica okrivljenih osuđena na ukupno 100 godina zatvora, sud uvodi novo, NN lice, ali ne navodi iz kojih dokaza.

„Ako je izvršilac NN lice, kako je sud odlučio, mogao je samo da oslobodi okrivljene“, zaključio je Marinkov.

On je prigovorio i da su izveštaji baznih stanica mobilnih operatera na osnovu kojih je utvrđeno kretanje i učestali kontakti na dan Ćuruvijinog ubistva četvorice prvostepeno osuđenih, materijal čiju autentičnost nije moguće ispitati.

Na nezakonitim dokazima, rekao je Marinkov misleći na izveštaje o telefonskoj komunikaciji, ne može se zasnivati presuda.

Da se radi o kompromitovanom materijalu potrkepljivao je time što u dokaznom materijalu nema evidencije o telefonskim razgovorima Stevana Nikčevića, koji je u vreme Ćuruvijinog ubistva bio zamenik Milana Radonjića.

O neposredno nadređenom Radonjiću Nikčević je izjavio da nije poštovao subordinaciju i da je davao usmene naloge koji su bili obavezujući za operativce službe.

Advokat Marinkov je govoreći o ključnim dokazima, telefonskim razgovorima, rekao kako su zakonske obaveze mobilnih operatera bile da posle godinu dana unišite podatke, a da su o telefonskoj komunikaciji četvorice osuđenih ti podaci dobijeni šest, odnosno 12 godina kasnije.

Advokat nekadašnjeg šefa Državne bezbednosti osporavao je i iskaz Milorada Ulemeka Legije u kom je tvrdio da se krajem marta 1999. godine sreo sa Markovićem i da je tada odbio da izvrši nalog po kom bi učestvovao u Ćuruvijinom ubistvu.

„Radomir Marković u potpunosti osporava navode Ulemeka. Nikada sa njim nije razgovarao o Ćuruviji. Nije moguće bilo proveriti navode iz iskaza Ulemeka datog u istrazi jer je odbio da svedoči u glavnom pretresu“, rekao je Marinkov.

Marinkov je govorio kako je Legijina firma „Alfa tim“ bila angažovana na obezbeđenju objekata u vlasništvu Ćuruvije i u jednom momentu samog Ćuruvije, ali da na dan ubistva nije bilo obezbeđenja.

„O ovom konkretnom slučaju nemam nikakvih saznanja, niti konkretnih dokaza“, citirao je Marinkov da je rekao Ulemek Legija o ubistvu Ćuruvije.

Na isti iskaz pozvala se kasnije u svom obraćanju sudu Zora Dobričanin Nikodinović koja je govorila da su nekredibilni svedoci uz Legiju i Miloš i Aleksandar Simović, Dejan Milenković Bagzi...

Nemamo šta da pričamo

Branilac Miroslava Kuraka advokat Stevan Protić rekao je kako u optužnom aktu ima četiri osobe, a da je osuđeno pet „što je u inat zdravoj pameti“.

„Ne postoji dokaz da je Kurak pucao“, rekao je Protić.

Mišljenje tužioca ne može biti dokaz na osnovu kog će se zasnovati presuda, rekao je advokat jedinog osuđenog koji je u bekstvu.

Na današnjoj javnoj sednici odgovarala je na žalbu tužioca i Zora Dobričanin Nikodinović, branilac Radonjića i Romića.

„Tužilac je uporan da dodaje nove činjenice i konstrukcije. U žalbu ima nov scenario kako se taj događaj dogodio“, rekla je.

Kao i advokat Radomira Markovića kritikovala je zahtev tužioca da sud donese presudu ubicama Slavka Ćuruvije po kojima bi ih kaznio na po 40 godina zatvora,

Za izvršeno krivično delo pre 2001. godine, navela je, tražiti 40 godina, nemamo šta da pričamo, to je više nego mnogo.

„Lično sam poznavala Miroslava Kuraka. Bio je jedan od najlepših momaka u Beogradu. Ne postoji ženska osoba koja ga ne bi upamtila. Da ga pobrka Branka Prpa, to je nemoguće“, navela je Zora Dobričanin osvrnuvši se na svedočenje Ćuruvijine partnerke koja je bila uz njega kada je ubijen.

Ova advokatica je govorila da su osobe koje su pokušale da ubiju Kuraka i Romića tužilaštvu trebalo da budu nepristrasni svedoci.

„Tužiočevi svedoci, najpre Ulemek Legija, ništa nije rekao za moje klijente. To je sve ogovaranje“, navela je.

Nikodinović Dobričain je u sudnici tražila da tužilac jednako kao što je u slučaju Ćuruvija, uloži energiju u rešavanje ubistva advokata Miše Ognjanovića.

Zakonito i dozvoljeno- 40 godina

Tužilac Mandić je tražio reč na samom kraju kako bi obrazložio osnovanost zahteva da okrivljeni budu osuđeni na maksimalne kazne.

„Potpuno je zakonita i dozvoljena kazna od 40 godina“, rekao je Mandić.

Postoji, naveo je, tačno navedeno kada je ukinuta smrtna kazna, kada je uvedena kazna od 40 godina, rekao je i pozvao se na propise.

Sudija Nada Hadži Perić rekla je da će sud ceniti sve što je izneto i da nema potrebe da tužilac obrazlaže dalje svoj zahtev o visini kazne.

Javna sednica Apelacionog suda koja je otvorena po žalbama tužioca i osuđenih za ubistvo Slavka Ćuruvije nastavlja se sutra od 10 sati.

Romić, prvostepeno osuđen na dvadeset godina zatvora, obratio se Radonjiću, koji je u redu za okrivljene sedeo mesto od njega, dok je obrazlagan ključni dokaz- telefonski razgovori i mesta na kojima su se na dan ubistva nalazili. Sud nije uvažio donoseći prvostepenu presudu Romićevu žalbu da se brzo smenjuju dve lokacije baznih stanica mobilnih operatera u slučaju njegovog kretanja, uz objašnjenje da su adrese na kojima se nalaze stanice jedno, a zona pokrivanja drugo.

Radonjić se nije osvrnuo na ovu Romićevu reakciju, ali jeste odmahnuo glavom i glasno izdahnuo kada je tužilac Mandić rekao kako sud u prvostepenoj presudi greši kada odbija dokaze da je ubistvo Ćuruvije delo organizovane kriminalne grupe. Emocije je pokazao tada, ali i kada je sudija Petrović čitala iz prvostepene presude opis političke atmosfere i konstataciju da je utvrđeno da su se prema Ćuruviji odnosili kao prema neprijatelju tadašnje vlasti.

Mandić: Nema suvišnih dokaza

Prvi je tužilac Mandić dobio priliku da pred Apelacionim sudom obrazloži žalbu na prvostepenu presudu kojom su ponovo na 100 godina zatvora za Ćuruvijino ubistvo osuđeni pripadnici službe Državne bezbednosti Radomir Marković, Milan Radonjić i Ratko Romić, kao i Miroslav Kurak, koji je u bekstvu.

On je naveo da su manjkavosti prvostepene presude neizvođenje i netačno interpretiranje dokaza što je, kako je rekao, dovelo do odluke da je Ćuruviju ubilo NN lice.

„Neosnovan je zaključak o NN licu kao neposrednom izvršiocu ubistva“, rekao je Mandić.

NN lice je ubačeno kao neposredni izvršilac, nastavio je, a ne vidi se na koji su način optuženi učestvovali u izvršenju krivičnog dela.

„Da su Romić i Kurak omogućili nekom NN licu, to je konstrukcija koja se ne temelji ni na jednom izvedenom dokazu“, naveo je Mandić napadajući prvostepenu presudu.

Tužilac je otišao i korak dalje i rekao da je prvostepenom presudom sud, uvodeći NN lice kao ubicu, izuzeo od odgovornosti Romića i Kuraka kao izvršioce.

Sud treba da ceni sve iskaze u njihovoj ukupnosti, istakao je Mandić. Iskaz svedoka je jedinstven, rekao je, i ne postoji mogućnost da se delovi iskaza odbiju kao suvišni.

To je bio uvod u kritiku suda i presude koja ne uvažava pojedine iskaze Milorada Ulemeka Legije, Branke Prpe, kao i Aleksandra i Miloša Simovića jer su označeni kao suvišni.

U Zakoniku o krivičnom postupku nema odredbe, rekao je Mandić, po kojoj se ne sagledavaju svi iskazi.

Kurak u Bombaju

Naveo je da su u kafiću Bombaj sedeli Aleksandar i Miloš Simović kada je Ulemek Legija rekao da obrate pažnju na prvog koji će ući i s njim se rukovati i da je to osoba koja je ubila Slavka Ćuruviju, a to je bio Miroslav Kurak.

Tužilac je govorio i da su se braća Simović izjašnjavala da im je prećeno, o ugroženosti porodica, zbog čega ne mogu da svedoče.

Krucijalni svedoci i dokazi su, rečeno je u sudnici, da je Kurak pucao u Ćuruviju i da je Romić pomagao.

„Nema govora da je isto lice koje je pucalo u Slavka udarilo Prpu“, rekao je Mandić ukazujući da je Branka Prpa, koja je bila uz Ćuruviju kada je ubijen, u jednom svedočenju govorila o dva napadača.

Zatim je zatražio od Apelacionog suda da se „ovi dokazi izvedu i da se otvori pretres“.

Mandić je osporio i prvostepenu odluku suda da za ubistvo Ćuruvije nije kriva organizovana kriminalna grupa. Ocenio je neodgovarajućim označavanje ubistva Ćuruvije kao „ubistva iz niskih pobuda“.

„Dosta dokaza je u prilog tome da se radi o organizovanoj kriminalnoj grupi. Lišenje života lica iz javnog i političkog života došlo je iz vrha vlasti. Vidi se jedan modus operandi“, ukazao je Mandić i pomenuo ubistvo Ivana Stambolića i pokušaj ubistva Vuka Draškovića.

Iz izvedenih dokaza, rekao je, nesporno se utvrđuje da je reč o organizovanoj kriminalnoj grupi.

„Iskazi brojnih svedoka pokazuju da je Ćuruvija bio najistaknutija tačka otpora protiv državne vlasti“, rekao je.

Tužilaštvo je, žaleći se na presudu, tražilo više zatvorske kazne od onih koje je sud dosudio - po 20 godina Romiću i Kuraku, i po 30 godina Milanu Radonjiću i Radomiru Markoviću.

Ćuruvija praćen po usmenoj naredbi

Prethodno danas, prvostepenu presudu petočlanom veću Aplelacionog suda referisala je sudija izvestilac. Ovo je druga po redu presuda pred Apelacionim sudom za ubistvo Ćuruvije , nakon što je prvu ovaj sud ukinuo. I ovog puta sud odlučuje po žalbama tužilaštva i okrivljenih.

Kao važan dokaz u prvostepenoj presudi navedeni su podaci sa baznih stanica koji su pokazali da su četvorica optuženih tih dana bili u čestom kontaktu, a da su se najviše puta čuli na dan kada je Ćuruvija ubijen.

Navedeno je da je Slavko Ćuruvija od 1994. predmet interesovanja službe Državne bezbednosti, a od 1998. godine je primenjivana mera tajne kontrole telefonskih razgovora i praćenja, kada je na čelu beogradskog sektora DB-a bio Momir Radosavljević. Ova mera obustavljena je u februaru 1999. godine.

Radonjić je, po stupanju na dužnost, u jednom momentu dao usmeni nalog za tajno praćenje Ćuruvije, koji je obustavljen neposredno pred ubistvo.

Sud je dao veru svedoku Stevanu Nikčeviću, zameniku Milana Radonjića, koji je rekao da Radonjić nije poštovao sistem subordinacije i da nije davao naloge operativcima po redosledu po kome je trebalo i da je izdavao usmene naloge koji su bili obavezujući za one koji ih prime. Ovaj svedok je naveo da je presedan to što je Radonjić tražio da bude izveštavan iz minuta u minut o praćenju Ćuruvije

Postupak se nastavlja sutra od 10.30, kada će žalbu na prvostepenu presudu iznositi branilac Radomira Markovića. Marković danas se nije našao u sudnici Apelacionog suda zbog zdravstvenih razloga, a njegov branilac je rekao da on ima želju da ovaj postupak prati ukoliko to bude izvodljivo.

Petočlano veće Apleacionog suda koje odlučuje po žalbama čine: predsednica Nada Hadži Perić, sudija izvestilac Vesna Petrović, kao i sudije Dragan Ćesarević, Marko Jocić i Dušanka Đorđević. Sudija izvestilac refersiala je dokaze iz prvostepene presude.

Na današnjem ročištu je, pored Bošnjaka, trebalo da bude saslušana i urednica Jugpresa Ljiljana Stojanović.

Novo ročište zakazano je za 25. april naredne godine, sa početkom u 12 časova, a na njemu će biti saslušani samo tužioci.

Stojanovićka je istakla da joj je naporno da radnim danima dolazi iz Leskovca u Palatu pravde u Beogradu i da na kraju ne bude saslušana. Sudija je zatim odlučila da Stojanovićka bude saslušana na nekom od narednih ročišta nakon što Bošnjak bude dao izjavu.

Milenijum tim je tužio Jugpres jer je, kako stoji u tužbi, prenošenjem izjave predsednika Narodne stranke Vuka Jeremića sa konferencije za novinare u Vranjskoj banji „uticao na umanjenje vrednosti žiga kompanije“.

Udruženje novinara Srbije (UNS) prošle godine je izrazilo zabrinutost zbog toga što firma „Milenijum tim“ tuži medije, iako su verodnostojno preneli izjavu političara, tražeći naknadu štete od nekoliko stotina hiljada evra.

Najpre je Milenijum tim od JUGpresa zahtevao odštetu od 100.000 evra, a nakon reakcije UNS-a i drugih novinarskih udruženja, odštetni zahtev su smanjili na 100 evra.

Međutim, zbog službenog puta ovaj svedok tužilačke strane juče je izostao, ročište je odloženo, a novo je zakazano za 20. februar.

Predsednik opštine Gornji Milanovac pokrenuo je sudski postupak protiv „Takovskih novina“ zbog teksta „Obelodanjena mahinacija Kovačevića“ iz decembra 2020. godine.

Pod tim naslovom na stranicama na kojima objavljuju saopštenja političkih stranaka „Takovske novine“ prenele su saopštenje Grupe građana „Pobedi i spasi opštinu Gornji Milanovac“.

U tekstu saopštenja ove političke grupacije izneti su podaci Vojvođansko istraživačko-analitičkog centra (VOICE) koji je istraživao povezanost predsednika opštine Gornji Milanovac i firme „Niveus tim“.

Kovačević tužbom traži da mu izdavač, novinar i odgovorni urednik lokalnog nedeljnika isplate milion dinara jer su mu povredili čast i ugled.

Pripremno ročište u ovom postupku održano je 18. novembra 2021. godine, tako da je suđenje ušlo u drugu godinu. Vremenski okvir dat na početku suđenja je 18 meseci, odnosno četiri ročišta. 

Do sada svedočili su tužilac Kovačević, koji je na čelu Srpske napredne stranke u Gornjem Milanovcu od njenog osnivanja i tuženi novinar koji je i glavni i odgovorni urednik „Takovskih novina“ Nebojša Savić.

„Pritisak Savića i `Takovskih novina`“

Kovačević je u junu ove godine u sudnici beogradske Palate pravde rekao da se na njega kontinuirano vrši pritisak od strane „Takovskih novina“ i njihovog urednika Savića.

„Savić je u jednom momentu naveo da ja želim da uništim slobodne medije i `Takovske novine` kao jedan od tih medija“, rekao je Kovačević prema zapisniku sa letošnjeg ročišta.

Naveo je da je redovni kupac „Takovskih novina“ i da je tekst zbog kog je podneo tužbu pročitao i da je cilj teksta da „omalovaži ugled i politički ugled koji imam u sredini u kojoj živim“.

Kovačević je naveo da poznaje Milana Tadića, da su prijatelji, i da nije sporno da on obavlja poslove „Niveus tima“ koji je angažovan preko opštine za pomoć starim licima, a da je tome prethodila zakonita i transparentna procedura i da pre nego što je dobio taj posao bila je angažovana agencija iz Ivanjice.

„U ovom tekstu se navodi da će se obelodaniti navodno moje mahinacije, a od tada je prošlo skoro dve godine, niti sam dobio bilo kakvu tužbu niti se vodila rasprava u Skupštini po tom pitanju“, izjavio je Kovačević pred sudom i dodao da misli da je cilj teksta da ga proglasi za lopova.

U svom svedočenju Kovačević se dotakao i medijskih konkursa tvrdeći da „Takovske novine“ nisu zadovoljne što su na lokalnom konkursu za projekat dobile 100.000 dinara, te da „u svakom broju na naslovnoj strani navode tekst da je nečuvena odluka opštinskih vlasti da se oglašavaju u glasilu koje nije u Gornjem Milanovcu već u Čačku“.

„Međutim, bila je javna nabavka i u toj javnoj nabavci je odlučeno da zbog visine cene oglašavanja dobiju novine koje imaju najnižu cenu oglašavanja“, rekao je Kovačević dodajući ubrzo zatim da su „Takovske novine“ najčitanije glasilo u opštini.

Agencija Niveus tim tužila je VOICE, dalje je u letošnjem svedočenju rekao Kovačević, ali se „oni ne pojavljuju na pet ročišta“.

Zaključio je da nije tačno da su „Takovske novine“ samo prenele „informaciju Pokreta... imajući u vidu naslov `Obelodanjene mahinacije Kovačevića`, osim toga iz sadržine samog teksta jasno se može zaključiti da je autor teksta Nebojša Savić odredio naslov teksta“.

Preneti saopštenje

Na istom ročištu u junu ove godine svedočio je i glavni urednik „Takovskih novina“ koji je objasnio da postoji zvaničan imejl medija na koji stranke, pokreti i svako ko želi dostavlja različita saopštenja i obraćanja. Tako je bilo i sa saopštenjem „Pobedi i spasi opštinu Gornji Milanovac“.

Savić je naveo da je i naslov zadržan.

„Onako kako je stigao na mejl i mi smo ga objavili“, rekao je.

Objasnio je da nije ni on niti bilo ko dodavao komentare i da su saopštenje političke organizacije samo preneli.

Savić je rekao da nije pre objavljivanja ovog teksta kontaktirao tužioca i da objavljuju saopštenja svih političkih organizacija, a pogotovo kada su u pitanju poslovi javnih nabavki o kojima javnost treba da zna.

U istom broju, rekao je Savić, objavili su reagovanje SNS-a na raniji tekst.

„Mi smo samo preneli informaciju ovog pokreta i ja lično ništa nisam video sporno u tome“, rekao je u junu, na poslednjem održanom ročištu, Savić.

Na pitanje advokata tužioca da li mu je supruga član Pokreta „Pobedi i spasi opštinu Gornji Milanovac“ Savić je odgovorio da mu je supruga odbornica ispred Pokreta, dok je na pitanje da li se slaže sa onim što je navedeno u spornom tekstu Savić odgovorio da nema razloga da se slaže ili ne.

Svedoci

Na sledećem ročištu trebalo bi da budu saslušani Milan Tadić koji zbog službenog puta nije mogao juče da svedoči, vlasnica „Niveus tima“ Aleksandra Jovičić i zakonski zastupnik „Takovskih novina“ Miroslav Mišković.

Advokat tužioca je na pripremnom ročištu rekao da će Milan Tadić i Aleksandra Jovičić svedočiti o reakcijama na tekst u mestu u kom tužilac živi i postoji li njegova povezanost sa poslovima „Niveus tima“.

Sudija u ovom postupku je Radun Bubanja.

Zastupnici i tužioca i odbrane predočili su sudu dokaz iz APR-a da je Udruženje slobodan grad u likvidaciji i da zbog toga tužba mora biti precizirana.

Sledeće ročište zakazano je za 12. april 2023. godine.

Aleksandar Radulović je tužio novinara Branka Žujovića i portal u kome je on radio kao novinar i glavni i odgovorni urednik, jer je u nekoliko tekstova navedeno da je tužilac operisao trudne žene dok je imao korona virus i time ih doveo u opasnost. Tekstovi su objavljeni na portalu Slobodna Subotica u junu i julu 2020. godine.

Tužilac tvrdi da je ovim tekstovima ugrožena njegova reputacija kao uglednog stručnjaka i za pretrpljene duševne bolove traži naknadu od 300.000 dinara.