Povećaj veličinu slova
Vrati na prvobitnu veličinu slova
Smanji veličinu slova
štampaj
štampaj
Pošalji prijatelju
Новинарско ћоше
19. 04. 2012.
Због приватног разговора осуђен за клевету
Новинар регионалне телевизије Ваљево Живорад Јанковић кажњен је са 20.000 динара због приватног разговора који је суд оценио као клевету његовог колеге и бившег в.д. директора ове телевизије Предрага Лучића.
Пресуду је у септембру прошле године донео Основни суд у Ваљеву, а потврдио је три месеца касније Апелациони суд у Београду.
Предраг Лучић тужио је Јанковића да је „нашкодио његовој части и угледу“ када је у приватном разговору са сведоком Жарком Ковачем рекао да је Лучић у време када је био в.д. директора регионалне телевизије, од јула 2004. до фебруара 2005. године, ненаменски потрошио средства која су из буџета општине Ваљево издвојена за набавку телевизијске опреме. Због тога је Јанковић, који је након Лучића постављен за директора ТВ Ваљево, имао проблема са обезбеђивањем средстава за даље функционисање телевизије.
„Ја јесам пред Ковачем изнео сумњу да су средства ненаменски потрошена. Али нисам то рекао тек тако. У извештају Комисије за преиспитивање оснивања и функционисања регионалне телевизије Ваљево, који сам и на суду приложио као доказ, јасно стоји да је за време Лучићевог мандата било много неправилности у раду. Такође, када сам постављен за директора телевизије Управни одбор ме је обавестио да Лучић није поднео извештај о раду ЈП РТВ Ваљево за 2004. годину и да је против њега покренут кривични поступак“, наводи Јанковић.
Иако је поред поменутог извештаја комисије, Јанковић предложио и саслушање сведока Слободана Гвозденовића, одборника градске Скупштине и једног од чланова комисије која је утврдила бројне махинације и нестанак документације из ТВ Ваљево, суд је одбио његово сведочење. Гвозденовић је и на конференцији за новинаре у новембру 2005. године јавно прозивао општинско тужилаштво када је говорио дословце „о криминалу у ТВ Ваљево“. Суд је такође затражио и информацију да ли је тужилаштво покретало истрагу о пословању телевизије у наведеном периоду и добио обавештење да је овај поступак одбачен у јулу 2009. године, после скоро пет година, без икаквог даљег образложења. Зашто, остала је тајна.
Једини сведок у спору Лучић против Јанковића био је Жарко Ковач који је у време када је Општина Ваљево пребацила новац за куповину опреме ТВ Ваљево био председник Извршног одбора општине и који је на суду изјавио да је тек од Јанковића сазнао да су средства ненаменски трошена и да он као неко ко је био одговорно лице у том моменту нема никаквих сазнања о томе. Сведок је рекао и да се не сећа да је у спорном разговору са њим Живорад Јанковић спомињао икакав извештај комисије, иако је у тужби поменут на основу његове приче, него му је деловало да је Јанковићев лични став да је Лучић ненаменски трошио буџетске паре.
„То што сам, опет наглашавам у приватном разговору, у кући Жарка Ковача, изразио сумњу никако не може да вређа част и углед Предрага Лучића. Ја сам изнео свој критички став према његовом несавесном и непрофесионалном раду док је вршио дужност директора ЈП РТВ Ваљево. Потрошио је буџетске паре,а да при томе никада није поднео извештај како их је утрошио, а у исто време ни буџетска комисија никада није исконтролисала трошење буџетских средстава у 2004. години у ЈП РТВ Ваљево. Жарко Ковач је и на суду тврдио да је то немогуће, ја сам са документима које сам добио у градској Скупштини доказао да је могуће, али судиницу Бранку Марковић то није занимало јер се строго држала тужбе и поред тога што се Ковач једног њеног дела није сећао. Апелациони суд у Београду потврђујући пресуду отишао је корак даље тврдњом: „... да је сведок Ковач као председник Извршног одбора дао налог за пренос средстава из буџета у износу од 1.693.854,00 динара и да су истога дана ова средства искоришћена за набавку опреме чија је вредност 1.748.881,00 динара“ иако то на суђењу пред Основним судом у Ваљеву није речено. Мишљења сам такође да, с обзиром на то да се ради о личном и приватном разговору и Ковач сноси одређену дозу одговорности за даље преношење тог разговора“, истиче осуђени Живорад Јанковић.
Иако има две осуђујуће пресуде Јанковић не жели да се помири са њима и спрема Уставну жалбу коју ће поднети Уставном суду Србије пре него што упути жалбу Суду за људска права у Стразбуру.
„Мој пример је права илустрација онога што вам се може догодити када изнесете свој став, сумњу или мишљење чак и у најбезазленијим ситуацијама као што је приватни, пријатељски разговор. Нажалост, још једна опомена свима да непостојање самоцензуре може много да кошта“, закључио је Јанковић.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.