Погледи
04. 04. 2024.
О штампи у Војводини у време Аустро-Угарске и данас
Суочавамо се ових дана у медијима разних видова са нападима и претњама новинарима у Војводини и њиховим одбранама.
Вероватно, незадовољни њиховим професионалним радом, на друштвеним мрежама оглашавају се они који нису професионални новинари и тако долазимо до питања: има ли у Новом Саду, Војводини, па и Србији професионалног суочавања новинара и критичког става?
Ова ситуација неумитно нас враћа на године пред Први светски рат када су у ондашњој Аустро-Угарској владали сасвим други односи и када су се за очување српске народносне свести, мисли, нације, историје залагали бројни новинари и не само они, на страницама тадашње периодике.
Тадашња периодика штампана је искључиво ћириличним писмом, што указује да су се власници листова и часописа, као и њихови уредници, борили за очување онога што је било, а и данас је једно од кључних идентитета српског народа.
Тада је у Новом Саду излазило чак три српска дневна листа: „Застава“, коју је покренуо Светозар Милетић у Пешти 1866. године, затим „Браник““ (1884-1914) и „Српство“ (1910-1914). За ондашње бројно стање становништва ово је заиста, са данашњег становишта, невероваран податак. Уз то у Новом Саду (Ујвидеку), тих година пред први светски рат излазили су и српски часописи „Летопис Матице српске“, „Нови српски век“, „Трговачка омладина“, „Финансијски гласник“, „Добротвор“, „Школски гласник“, „Жена“, хумористичко-сатирични часопис „Врач погађач“...
Релативно добро познавајући уредничка опредељења ових листова и часописа сигурно је једно, да би се развила велика полемика поводом сваког случаја, па чак и ових данашњих. То би без сумње умањило број напада и прењи преко ових данашњих друштвених мрежа, али те бројности нема, а интернет и друштвене мрже су идеалне за експонирање свих и сваког.
У Војводини тада је скоро сваки већи град имао своје српско гласило. Сомбор, Панчево, Вршац, Велика Кикинда, Сентомаш (Србобран), Митровица, Земун, Сремски Карловци... и сви су они имали критички став према нарушавању српског јединства, очувања народног имена, вере, језика и писма.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.