Преписка Политике и Курира (2015)

18. 10. 2015.

Аутор: Ду­шан Те­ле­ско­вић Извор: Политика

Ко покушава да купи Политику

Чи­ји је ку­рир Ку­рир

У пра­вом та­бло­ид­ном ра­ту „Ку­ри­ра” про­тив „По­ли­ти­ке” ви­де­ли смо све оно по че­му су жу­те штам­па­не ства­ри је­дин­стве­ни ме­диј­ски фе­но­мен у Евро­пи – би­зар­ну и бес­крај­ну ме­ша­ви­ну за­стра­ши­ва­ња, из­ми­шља­ња и по­тра­жи­ва­ња.

Је­ди­но ни­смо ви­де­ли ни­је­дан па­пир, ни­је­дан до­каз да за­и­ста по­сто­ји спо­ра­зум пре­ма ко­јем „Адриа ме­диа гру­па”, чи­ји је глав­ни про­из­вод та­бло­ид „Ку­рир”, пре­у­зи­ма пра­ва и по­тра­жи­ва­ња од не­мач­ке ком­па­ни­је ВАЦ пре­ма „По­ли­ти­ци Но­ви­не и Ма­га­зи­ни” (ПНМ), „По­ли­ти­ци АД”, Штам­па­ри­ји „По­ли­ти­ке”, „Днев­ни­ку” из Но­вог Са­да и ком­па­ни­ји „Но­во­сти”.

Ру­ко­вод­ство ПНМ-а, тач­ни­је ди­рек­тор­ке Ми­ра Гли­шић-Си­мић и Ни­на Са­мар­џић, обра­ти­ле су се ВАЦ-у кад је об­ја­вље­на вест да је „Ку­рир” от­ку­пио пра­ва и по­тра­жи­ва­ња од ове не­мач­ке ме­диј­ске ку­ће, али ни­су до­би­ле ни­ка­кву по­твр­ду да је та­кав до­го­вор по­стигнут.

Чак и ако би тај па­пир по­сто­јао, али је фа­ми­ли­ја ме­диј­ских пред­у­зи­ма­ча од­лу­чи­ла да га чу­ва у по­ро­дич­ној ри­зни­ци, за­јед­но с дру­гим па­пи­ри­ма ко­је љу­бо­мор­но чу­ва­ју да­ље од ис­тра­жних ор­га­на, тај па­пир би зна­чио са­мо јед­но – да је „Ку­рир” од­лу­чио да пре­у­зме пра­ва и по­тра­жи­ва­ња ВАЦ-а пре­ма „По­ли­ти­ци”, ко­ја на­ша ку­ћа ина­че же­сто­ко оспо­ра­ва на су­ду, јер је не­мач­ка ком­па­ни­ја упла­ће­ни но­вац при­ка­зи­ва­ла као кре­дит, упр­кос то­ме што је ВАЦ у то вре­ме био вла­сник 50 од­сто ка­пи­та­ла „По­ли­ти­ке”.

У јед­ном од тих про­це­са, не­мач­ки суд је не­дав­но пред­ло­жио по­рав­на­ње ко­је је не­у­по­ре­ди­во ма­ње од су­ме ко­је ја тра­жио ВАЦ, али је Управ­ни од­бор „По­ли­ти­ке АД” од­био ту по­ну­ду.

За­што је нај­ве­ћа фа­бри­ка скан­да­ла на Бал­ка­ну од­лу­чи­ла да об­ја­ви ка­ко је ку­пи­ла нај­ста­ри­ји лист на Бал­ка­ну? И за­што во­ди кам­па­њу про­тив ли­ста ко­ји је, на­вод­но, ку­пи­ла?

Уоп­ште, ко­јем то би­знис ге­ни­ју па­да на па­мет да са фир­мом „Адриа ме­диа гру­па” ко­ја има упи­са­ни ка­пи­тал од 12 ми­ли­о­на евра ку­пи „По­ли­ти­ку” са упи­са­ним ка­пи­та­лом од 40 ми­ли­о­на евра? Мо­жда они у ко­ји­ма је „Ку­рир” са­мо ку­рир, не­ко­ме моћ­ни­јем ко сто­ји иза ове оп­скур­не тран­сак­ци­је и ко је на­ру­чио кам­па­њу про­тив „По­ли­ти­ке” ка­ко би по­ку­шао да јој што ви­ше обо­ри це­ну?

Јер, како другачије објаснити кампању у којима се данима тврди да је „Политика” у огромној финансијској дубиози, али се опет не бирају средства, попут лансирања сличних измишљотина, да се купи фирма с огромним дуговима. И како другачије објаснити одлуку „Курира” од пре неколико месеци да престане да се штампа у „Политици”. Зашто би неко напуштао битан посао у фирми коју жели да преузме?

За „Политику” је репутациони ризик и сама чињеница да „драгуљ српског треш новинарства” показује намеру да постане власник најстаријег листа на Балкану, баш као што би углед Народног позоришта био пољуљан када би Станија почела да објашњава како ће постати управница те националне институције.

Александар Родић и његов отац Радисав Родић, познатији као Раја, покретач „Курира”, често се у пословним круговима описују као људи који су на делу показали како је у Србији могуће избећи сва дуговања и порезе, а да се фирме не сакривају у „пореским рајевима” попут Сејшела и Кипра. Јер, Родићи су још деведесетих разрадили систем отварања и затварања фирми и пребацивања власништва у Србији како би се избегле све обавезе према држави и повериоцима. Тај систем је толико разгранат да је рецимо припадницима СБПОК-а током истраге 2009. требало чак шест месеци само да поброје како Родићи пребацују пословање из фирме у фирму.

Стварање Родићевог система је пратила политичка и безбедносна подршка без чије помоћи такво пословно понашање није било могуће. А таблоид „Курир” је био ту да својим специфичним новинарством, по принципу поштанског сандучета, помогне у разним обрачунима моћника, иза чега се скривала жеља Родића да спречи било какве озбиљне акције државних институција.

Зато, данас, Родићев систем више личи на хоботницу која жутим мастилом сакрива трагове сумњивог пословања, него на озбиљну пословну компанију. Најбољи пример таквог пословног понашања, можете пронаћи управо у данашњем „Куриру” у чијем заглављу пише да му је година издавања тек друга (иако је први број изашао 2003), као и да је досад издато свега 612 бројева, иако их је реално изашло више од 4000.

О тренутном пословању Родића можда најбоље говори чињеница да је он „Адриа медиа групу” ставио под залог АИК банци која је у власништву Миодрага Костића, човека који је у јавности познат као краљ "шећера”.

Наиме, Родић је заложио целокупни капитал Костићевој АИК банци због кредита од 470.000 евра.

Ништа у овом не би било спорно да уписана вредност капитала „Адриа медиа групе” није 12 милиона евра.

Уколико, Родић до 18. децембра 2015. не исплати последњу рату кредита, целокупна "Адриа медиа група" ће прећи у Костићеве руке. Зашто је Родић заложио своју имовину за 24 пута мање новца од вредности фирме коју води.

Овакво понашање један од саговорника „Политике” описао је као „коцкарско“. Он је казао да се веома ретко дешава да било која фирма у свету залаже своју имовину за 24 пута мање новца.

„То се ради само у случају панике или кад је потребно направити привид у убедљивост трансакције”, рекао је наш саговорник, иначе познати бизнисмен с дугогодишњим искуством, чији се послови задњих година тичу делом и медија.

Судећи по папирима, Родић је кредит узео да би исплатило дуговање према истој АИК банци која је у извршном поступку хтела да прода зграду у Влајковићевој улици где се налази централа Родићеве „империје” како би наплатила ранија потраживања. Први основни суд је 17. децембра прошле године отказао јавно надметање за зграду, а нови кредит у којем је заложена цела „Адриа медиа група”, АИК банка је одобрила само дан касније.

И сада, само годину дана након што није имао новца да исплати дуговање за централу „империје” и само два месеца уочи могућности да изгуби комплетну фирму, Родићи би да купе „Политику”. И „Новости” и „Дневник”.

Костић није хтео да разговара за „Политику” о овој теми. После поруке коју смо му послали, јавила се Александра Станковић која се представила као „шеф кабинета МК групе”. Она је рекла да је „господин Костић председник Управног одбора АИК банке и да се он с те позиције бави банком на стратешком нивоу, а не на оперативном”. Тако смо остали ускраћени за одговор на питање да ли је посао са „Адриа медиа групом” стратешки или оперативни.

Желели смо да од Костића да чујемо и да ли је у својој успешној пословној каријери икада заложио целокупан капитал неке од својих фирми за 24 пута мање новца.

Поред чињенице да је фирма која је сву имовина заложила за кредит од 470.000 евра али свеједно намерава да купи компаније неупоредиво већег обима и угледа, пословање „Адриа медиа” оптерећује и једна необична тужба иза које, по свему судећи стоји, нико друго до отац директора Александра Родића – Радисав Родић. Наиме, преко фирме „Долис”, потражује се пет милиона евра, по тужби која је Привредном суду 28. марта 2014. У тужби се потражује право на жигове „Курира”, „Др Курира”, „Екипе”, „Курир Предатора”, АБЦ-а, „Стилбука” и „Стил магазина”. Уз ово, потражују се и аутомобили „пасат”, „ауди А7”, „алфа ромео мито”, два „пежоа 206” и два „фолксваген пола”.

Да Радисав Родић стоји иза тужбе против фирме чији је покретач и чији је директор његов син указује неколико чињеница. Заправо, власник фирме „Долис” која је формални покретач тужбе стоји фирма „Манами”. А управо је због фирме „Манами”, Родић, између осталог, осуђен на две године и четири месеца затвора, јер је преко те фирме узео кредит од Комерцијалне банке. Тај кредит није вратио, јер је променио име фирме „Манами” у „АБЦ продукт”. Ова тужба, потписана од адвоката Веселина Кићовића, у ствари открива како су Родићи пословали ранијих година.

Из тужбе се види да су потраживања Родићевих фирми пребацивана с једног на другог члана породице, чиме је заправо избегнута наплата осталих повериоца. Тако су потраживања Родићевог „АБЦ продукта” најпре пребачена на Радисава Родића. Затим су иста потраживања уступљена његовом другом сину Вукадину Родићу, па после дугу приступа „Курир Инфо” чији је власник Александар Родић, да би на крају све прешло у њихову „Адриа медију”. Сада, још једна Родићева фирма чији траг води до Енглеске и директора са Сејшелских острва, поново судски потражује дуговања.

Само је питање да ли је Радисав Родић поднео тужбу против сина подстакнут причама о његовој наводној издаји после хапшења 2009. или је реч о још једном закулисном пребацивању капитала на чијем крају ће опет неко бити оштећен за уложени износ. Можда управо онај ко сада покушава да дође до власништва у „Политици”.

Из полиције без одговора о истрази око „Политике”

Премијер Александар Вучић изјавио је недавно да не може ни да потврди ни да демантује вест да је Адриа медија постигла споразум с немачком компанијом Функен (наследницом ВАЦ-а) о преузимању права и потраживања у „Политици”, „Новостима” и „Дневнику”. Вучић је објаснио да полиција ради на том случају, а тешко је, како је изјавио, утврдити шта је истина, с обзиром на малверзације претходног режима.

Према његовим речима, ту ништа није јасно, чисто, нормално и уобичајено.

Из МУП-а Србије нисмо добили одговоре на питања о истрази која се води у вези са нашим листом. Питања ко води истрагу о „Политици”, од када се она води, шта је предмет истраге и докле се стигло, односно шта је до сада утврђено, послали смо Бироу за односе с јавношћу у четвртак. Надлежни у полицији два дана нам нису послали одговоре на питања путем мејла, нису се јављали на телефонске позиве, нити су одговарали на поруке које смо им слали у вези истраге око „Политике”.