Приватизација медија од 2014. године
06. 08. 2014.
Стрепе да ће банкротирати док не добију нове власнике
ЗРЕЊАНИН-СОМБОР-СУБОТИЦА - У Војводини према подацима РРА 93 радиостанице имају дозволу за рад. Локалне самоуправе су оснивачи 43 радиостанице, пет станица су основале верске организације док су остале у власништву приватника.
У радиостаницама чији су оснивачи локалне самоупаве, општине и покрајина због новог закона влада паника јер не знају како ће опстати. Надају се да ће ову годину некако преживети, али је неизвесно како ће бити идуће, кад им истиче законски рок за приваизацију.
У Радио Кикинди в.д. директора Синиша Бошков, који је именован на предлог владајуће СНС, није желео да коментарише нове законе. Иначе, ово је једно од три кикиндска јавна предузећа у којем ће запослени од овог месеца добијати минималац.
Приватизација Радио Суботице је до сада неколико пута одлагана, а један од разлога су што три редакције емитују програме на српском, мађарском и хрватском језику и емисије на буњевачком и немачком језику. Сада се поставља питање ко ће у наредних пет година за одржавање таквог програма плаћати четири милиона динара месечно без изгледа да добије динар профи та.
Радио нема материјалну имовину, некретнине нити оснивачка права емисионе и друге капацитете који би били мамац за инвеститоре. Ако би Радио Суботица постао задружна имовина, запослени не би могли да обезбеде текуће финасирање, што би значило затварање.
Чињеница да локална самоуправа више неће моћи да има своје медије у Зрењанину погађа само Радио Зрењанин, који ће морати у приватне руке. За радна места страхује 30 запослених.
Засад у градској власти нисмо разговарали о овој теми, али ће се она након летњих одмора наћи на тапету каже заменик зрењанинског градоначелника Саша Сантовац. У локалном буџету за информисање је ове годину планирано 30 милиона динара, од чега десетак милиона долази из Европе, ради фи насирања заједничких пројеката.
Радио Сомбор је приватизован 2007, а 2008. уговор је раскинут. Од тридесетак запослених остало је свега седморо и неколико спољних сарадника.Према речима Стипана Бенића, директора и главног и одговорног уредника, програм емитују на четири језика.
Од прошле године нисмо на буџету у класичном смислу, него се фи нансирамо по конкурсу. Ове године добили смо три милиона, што је нешто мање од половине потребних средстава за минимално функционисање - каже Бенић. Екипа дописника
Антрфиле: УНС: ДАТИ ДВА ОДСТО ИЗ БУЏЕТА
Удружење новинара Србије затражило је да ВЛАДА СРБИЈЕ донесе препоруку да ГРАДОВИ И ОПШТИНЕ у буџету за идућу годину издвоје минимално два одсто буџета за пројектно фи нансирање ЛОКАЛНИХ МЕДИЈА. УНС је истакао да Законом о јавном информисању и медијима није прописан минимум издвајања новца из буџета за пројектно фи нансирање јавног интереса у области информисања.(Бета)
Коментари (1)
Остави коментар06.08.
2014.
ИЗ ИСКУСТВА
ЈИП "Књажевац" је то већ одавно "пребринуо"! Након приватизације 2007. године, већ 2010. је све било кристално јасно: РТВ се угасила...
Одговори