Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Smanji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Приватизација медија од 2014. године

15. 08. 2014.

Аутор: Б.Карталовић Извор: Политика

Шта чека локалне медије

Радио-телевизија Крагујевац, чији је оснивач Скупштина града, мораће у приватизацију као и сви други локални медији на које се односи нови сет медијских закона

Крагујевац - Када је недавно Народна банка Србије одузела дозволу за рад „Таково осигурању”, поставило се и питање шта ће бити са ТВ Каналом 9, коју је ово осигуравајуће друштво финансијски одржавало у животу. Одговор је стигао брзо, пошто је „Таково осигурању”, до окончања поступка ликвидације, забрањено располагање имовином, укључујући и службене аутомобиле којима су се, између осталих, служили и новинари Канала 9. За рад на терену, новинари Канала 9 већ неколико дана користе градски или такси превоз, а ускоро би, имајући у виду финансијске проблеме са којима се суочава ова телевизија, могли да пређу и на - „стопирање”.

Питање је само када ће, у таквим околностима, у редакцију и пред гледаоце стићи актуелне вести из Кнића, Лапова, Баточине... Ова не много искарикирана ситуација заправо је право стање у којем се данас налазе сви крагујевачки медији, чији новинари углавном уз помоћ штапа и канапа „крпе” вести и извештаје, истовремено ламентирајући над временима када је ситуација била кудикамо боља и страхујући за будућност која им, по свему судећи, неће донети ништа добро. Радио-телевизија Крагујевац, чији је оснивач Скупштина града, мораће у приватизацију као и сви други локални медији на које се односи нови сет медијских закона.

Истовремено, после одлуке Градског већа о рационалнијој употреби пословног простора, угрожен је и опстанак јединих овдашњих новина - недељника „Крагујевачке”, чија ће редакција морати да се исели из „својих” канцеларија у Бранка Радичевића 9. Можда ту и остане, али са обавезом да плаћа закупнину, што ће бити трошак који приватна фирма „Јавност”, која издаје „Крагујевачке”, сасвим сигурно неће моћи дуго да покрива. Сличан проблем могао би да задеси и РТК, која, такође, ради у пословном простору који делом припада граду.

- Што се тиче „Крагујевачких”, реч је о приватној фирми која градски простор годинама користи без икакве надокнаде. Истовремено, град је излажење ових новина помагао са око 900.000 динара сваког месеца. Сада ће морати сами да се сналазе. Кад је у питању РТК, мора тачно да утврди којом имовином располаже у том јавном предузећу, како би она била изузета из процеса приватизације - објашњава Небојша Васиљевић, члан Градског већа за инвестиције и развој.

Главни уредник „Крагујевачких” Мирослав Јовановић сматра да је ово још један „атак градске бирократије на новинаре”, а његов колега Бранко Вучковић, директор програма РТК и повереник НУНС-а за Шумадију, упозорава да би Крагујевац, уколико се нешто не предузме, већ догодине у ово време могао остати у „медијском мраку”.

- Моја прогноза је суморна, али се бојим да ће бити баш тако. Сет медијских закона је неповољан по локалне и регионалне медије. Знамо како су прошли сви они који су досад приватизовани. С друге стране, готово сви медији мимо Београда су у тешкој финансијској ситуацији. На крају ће преживети само велики национални медији и мале, приватне комерцијалне станице. Не знам да ли ће у таквим околностима бити могуће сачувати јавни интерес и право грађана да буду објективно и правовремено информисани, уколико се под тим не подразумева да је довољно знати шта се дешава у главном граду - каже Вучковић.

Међутим, према мишљењу неких новинара, Крагујевцем је већ завладао „медијски мрак”, док се о будућности може говорити тек када медијски посленици са себе скину „окове” оснивача.

- У овом граду већ дуже имамо новинарство које не испуњава ни основни стандард, а то је да се чује „друга страна”. Грађани са комуналним проблемима обраћају се новинарима националних медија, јер градске медијске куће, које се финансирају новцем управо тих грађана, о томе не желе да извештавају, како се не би замериле својим оснивачима. Десетине милиона динара одлази на плате и на форму, не на садржаје и заштиту јавног интереса, како се то декларативно наводи. Крагујевчани и не знају да својим парама финансирају и један приватни локални недељник. Да се не би више дешавало да новац одлази искључиво на промоцију владајуће политичке гарнитуре, у Крагујевцу мора да се формира независно, професионално тело које ће одлучивати о финансирању медијских садржаја. Тек тада можемо говорити о будућности новинарства у овом граду - сматра крагујевачка новинарка Марија Мисита.

Иначе, у поменутим кућама, новинама, радију и двема телевизијама, запослено је око 250 новинара и других медијских и административних радника.

Коментари (1)

Остави коментар
пет

15.08.

2014.

Саша Тодоровић [нерегистровани] у 18:45

ГОРКА ИСТИНА

Да не будем "птица злослутница", ал` чека их исто што и некадашњи ЈИП "Књажевац" (период умирања 2007-2010)...

Одговори

Остави коментар

Молимо Вас да прочитате следећа правила пре коментарисања:

Коментари који садрже увреде, непристојан говор, претње, расистичке или шовинистичке поруке неће бити објављени.

Није дозвољено лажно представљање, остављање лажних података у пољима за слање коментара. Молимо Вас да се у писању коментара придржавате правописних правила. Коментаре писане искључиво великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора или скраћивања коментара који ће бити објављени. Мишљења садржана у коментарима не представљају ставове УНС-а.

Коментаре које се односе на уређивачку политику можете послати на адресу unsinfo@uns.org.rs

Саопштења Акције Конкурси