Насловна  |  Актуелно  |  Регион  |  Уставни суд одлучио – Хасанбеговић ће морати вратити паре Томићу
Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Smanji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Регион

18. 04. 2022.

Аутор: Ивица Буљан Извор: hnd.hr

Уставни суд одлучио – Хасанбеговић ће морати вратити паре Томићу

Уставни суд донио је Одлуку којом се усваја уставна тужба Анте Томић те се укидају пресуде Жупанијског суда у Вараждину и Опћинског грађанског суда у Загребу у којима је пресуђено да Томић исплати тужитељу Златку Хасанбеговићу износ од 15 тисућа куна са затезним каматама и парничним трошком у износу од 7.771 куне. У Одлуци се између осталог наводи како оба суда нису дала достатне и релевантне разлоге којима би показали да су помно размотрили све релевантне критерије у конкретном случају.

Ријеч је о случају који датира из 2016. године у вријеме када је формирана Влада Републике Хрватске у којој је Златко Хасанбеговић именован на мјесто министра културе, а након чега је у НИН-у објављен текст Анте Томића под насловом “Јади политичког минотаура”. Хасанбеговић је због тог текста и навода у њему, у којем га аутор, између осталог, назива "ретард”, односно “немогуће биће", "политички минотаур", “идеолошки једнорог", “усташки клаун” и тако даље тужио Томића и добио пресуде, које је сада Уставни суд Одлуком поништио.

Томић је у уставној тужби истакнуо како му је "досуђујућим дијелом оспорене пресуде повријеђено уставно и конвенцијско јамство слободе изражавања". Надаље суд цитира Томићев приговор:

 – У битноме наводи да су пресуде редовних судова утемељене на погрешном стајалишту да је право на заштиту достојанства појединца апсолутно право и да је као такво “надређено” право на слободу изражавања. Сматра да су судови посљедично томе пропустили чак и покушати успоставити правилну и правичну равнотежу између сукобљених права на заштиту угледа и на слободу изражавања, као и при доношењу одлуке нису водили рачуна о низу околности на које је указивао тијеком поступка, а које су требали узети у обзир у складу с устаљеном праксом како Еуропског суда за људска права (на коју се праксу подноситељ позива у уставној тужби) , тако и уставног суда. Подноситељ уједно сматра да му је због неадекватног образложења оспорених пресуде у погледу свих релевантних питања повријеђено право на правично суђење, стоји у приговору. 

Својом оцјеном Уставни суд дао је за право Томићу те у образложењу између осталог начелно наводи:

- Слобода изражавања представља једно од темељних начела демократског друштва и једна од основних увјета за његов напредак и за испуњење сваког појединца. Право на слободу изражавања не односи се сам на “информације” или “идеје” које су благонаклоно прихваћене или се не сматрају увредљиви или не изазивају никакву реакцију, него и на оне које вријеђају, шокирају или узнемирују. То захтијевају плурализам, толеранција и слободоумље без којих нема “демократског друштва”-. 

Када су у  питању начелна стајалишта у конкретном случају у Одлуци стоји:

-  Будући да се спорни текст тицао Златка Хасанбеговића у својству политичара, мора се узети у обзир позадина у којој је чланак написан. Уставни суд опажа да је објављени текст написан у политичком контексту у вријеме када је формирана нова хрватска Влада, и стога се бавио политичким питањима од јавног интереса, која су у то вријеме у Хрватској, а и изван ње, изазвала многе жестоке расправе. Стога је и спорни текст, који представља подноситељеву анализу и критику Златка Хасанбеговића, као политичара, те његово особно мишљење и вриједносни суд потребно сагледати у контексту цјелокупне политичке ситуације, али у смислу дјеловања и реторике самог Златка Хасанбеговића, која је изазивала оштре реакције дијела домаће и међународне јавности. Осим тога иако спорне ријечи и изрази сами по себи јесу увредљиви и могу се сматрати полемичнима, те премда увреде и увредљиви изрази не уживају опћу и неограничену заштиту, исте је потребно сагледати како у контексту објављеног чланка у цјелини тако и у контексту начина изражавања и стила аутора.

На концу Уставни суд је износи своје опажање према којем судови у оспореним пресудама нису дали достатне и релевантне разлоге којима би показали да су помно размотрили све релевантне критерије које је потребно узети у обзир како би се оцијенило које од сукобљених права претеже у конкретном случају.

Коментари (0)

Остави коментар

Нема коментара.

Остави коментар

Молимо Вас да прочитате следећа правила пре коментарисања:

Коментари који садрже увреде, непристојан говор, претње, расистичке или шовинистичке поруке неће бити објављени.

Није дозвољено лажно представљање, остављање лажних података у пољима за слање коментара. Молимо Вас да се у писању коментара придржавате правописних правила. Коментаре писане искључиво великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора или скраћивања коментара који ће бити објављени. Мишљења садржана у коментарима не представљају ставове УНС-а.

Коментаре које се односе на уређивачку политику можете послати на адресу unsinfo@uns.org.rs

Саопштења Акције Конкурси