Насловна  |  Актуелно  |  Синдикалне теме  |  Јелена Зорић: Истраживачки новинари су потврда да се добар глас далеко чује
Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Smanji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Синдикалне теме

01. 09. 2022.

Аутор: УНС Извор: УНС

Јелена Зорић: Истраживачки новинари су потврда да се добар глас далеко чује

Млади новинари и студенти новинарства данас су на једнодневном курсу „Афера Јовањица – документи, извори и новинарска мисија“ у Удружењу новинара Србије (УНС) слушали предавање новинарке Времена и БИРН-а Јелене Зорић о значају хронологије догађаја у овом случају, важности прецизне терминологије када се наводе актери, као и о улози истраживачких новинара у изношењу информација у јавном интересу.

Јелена Зорић о случају Јовањица (фото: УНС/ Д. Бјелица) Јелена Зорић о случају Јовањица (фото: УНС/ Д. Бјелица)

 

Било је речи и о одупирању притисцима, претњама и нападима са којима се суочавала готово три године, колико је  истраживала овај случај.

Зорић је истакла да увек враћа аферу Јовањица на почетак и додала да је рад институција био лош, што је овај случај претвориоло у аферу.

„Афера је више од случаја јер нема јасно подељених улога и увек су изложене суду јавности. Због тога је тешко да сви актери буду процесуирани“, додала је новинарка „Времена“.

На одржаном курсу, Зорић је посебно указала на важност хронолошког приказивања информација током истраживања јер нас, како је рекла, у највећој мери воде ка новим сазнањима.

Као важне кораке пре објављивања истраживачке приче, издвојила је и проверу података,  темељно сакупљање писаних извора и унакрсно испитивање у циљу долажења до истинитих информација које представљају  противтежу „бланко новинарству“.

„Истраживачки новинари су потврда да се добар глас далеко чује јер иако делује да њихов рад не прати велики број људи, оно што напишу јако одјекне“, додала је Зорић.

Новинарка „Времена“ се осврнула на истраживачки рад када су у питању случајеви Јовањица 1, у којој су актери Предраг Колувија и Сергеј Мрђа и Јовањица 2, која укључује хапшење људи из Министарства унутрашњих послова (МУП) , Безбедоносно информативне агенције (БИА) и других учесника, који се сматрају Колувијиним прстеном заштите.

 

Јелена Зорић са учесницима курса (фото: УНС/ Д. Бјелица) Јелена Зорић са учесницима курса (фото: УНС/ Д. Бјелица)

 

Истакла је да циљна група за новинара не треба да буду ни власт, ни опозиција јер је његов задатак да се бори за „малог“ човека и буде глас јавности.

Полиција, на челу са шефом одељења за наркотике Слободаном Миленковићем, 13. новембра 2019. године задржала је Предрага Колувију на аутопуту код Смедеревске Паланке, након чега је одведен у Београд на информативни разговор.

Тада су код њега пронађене две полицијске легитимације од којих је једна била фалсификована.

Постојала су и оперативна сазнања да је Колувија на имању у Старој Пазови у контролисаним условима чувао марихану, а ово имање су до тада посећивали и државни функционери.

Након реаговања тужилаштва Колувија је постао окривљени када је у питању овај случај, а све се претворило у аферу када је 2019. године са случајем Јовањица доведен у везу и председников брат Андреј Вучић.

Слободан Миленковић је, када се први пут поводом овог случаја обратио јавности, рекао да породица Вучић нема никакве везе са тим.

Иначе, тог дана је објављена и информација да је Миленковић био подвргнут полиграфском испитивању због другог случаја.

Расплет случаја је и даље у току, а Јелена Зорић истиче да је вероватно да ће годинама трајати, као и други битни случајеви, али да за новинаре који се боре за истину не постоје препреке које би их натерале да скрену са пута осим ако сами тако не одлуче.

Коментари (0)

Остави коментар

Нема коментара.

Остави коментар

Молимо Вас да прочитате следећа правила пре коментарисања:

Коментари који садрже увреде, непристојан говор, претње, расистичке или шовинистичке поруке неће бити објављени.

Није дозвољено лажно представљање, остављање лажних података у пољима за слање коментара. Молимо Вас да се у писању коментара придржавате правописних правила. Коментаре писане искључиво великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора или скраћивања коментара који ће бити објављени. Мишљења садржана у коментарима не представљају ставове УНС-а.

Коментаре које се односе на уређивачку политику можете послати на адресу unsinfo@uns.org.rs

Саопштења Акције Конкурси