Насловна  |  Актуелно  |  Синдикалне теме  |  Мина Делић: Радим као фриленсер у Шпанији да бих финансирала текстове које објављујем у Србији
Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Smanji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Синдикалне теме

11. 08. 2023.

Аутор: С. Димитријевић, А. Ничић Извор: УНС

Мина Делић: Радим као фриленсер у Шпанији да бих финансирала текстове које објављујем у Србији

Новинарка Мина Делић прошле године добила је награду Удружења новинара Србије за репортажу „Рио Тинто“ под отвореним небом. Иза себе има 15 година рада, али ни дана радног стажа у Србији. Тренутно живи у Шпанији, ради и друге послове, има статус фриленсера у тој земљи, а текстове које објављује овде углавном сама финансира

„Новинарски посао је толико деградиран и, што је најбитније, не цени се финансијски. Ако ви немате финансијску подршку, слаби сте, уцењиви сте и бојите се. Ако се вама крше радна права и немате обезбеђено месечно примање и пензију и радни стаж, ви сте слаби. Свако може да вас уцењује да ћете изгубити посао. Још већи проблем имате ако сте родитељ. Ја још увек себи могу да приуштим тај луксуз и кажем: Не занима ме да ли ће ми бити плаћен текст“, каже за УНС Мина Делић.

Делић додаје да због таквог стања у спрском новинарству у Шпанији ради други посао.  Неколико пута годишње обрађује приче које се сврставају у документарне форме, а све неопходне трошкове за свој новинарски рад покрива већински сама.

Каже и да воли квалитет и дуготрајно истраживање, да се посвети некој теми, али да „ниједан медиј у Србији не може финансијски то да подржи“.

„Неки медији који би могли да одговарају мојим потребама и којима бих могла да донесем са терена неку причу наводно немају средства да плате и ту се прича затвара. Не могу са 35 година да волонтирам“, каже Мина.

План награђене репортаже најпре је представила медију који је по њеним речима био савршена платформа за причу, али су, како каже, одбили јер је „политички неподобна“, а напоменули су и да не би било хонорара. Текст је објављен на порталу „Слободна реч“ Фондације Слобоада штампе. За награђени текст добила је, како каже, „много више него што би од реномиране медијске куће из Београда“.   

 „Изашли су ми у сусрет да објаве моје текстове из иностранства иако то нису морали. Ипак, то је мали део новца који сам потрошила само да бих била на терену. Тада сам издвојила неколико стотина евра да бих отишла до рудника Рио Тинто у Шпанији, јер ми је прича била битна. Заправо, све се увек на крају своди на то -  да плаћам да бих радила због тога што волим новинарство и желим да испричам неку причу“, каже Делић, додајуући да је портал Слобода штампе једини који је био увек отворен за њене идеје.

Делић и Урдаревић: У Шпанији су фриленсери заиста слободни радници

Мина Делић је, у Шпанији, где сада живи, пријављена као фриленсер.

Каже да је статус фриленсера Влада Шпаније регулисала и месечно се плаћа квота која се рачуна за пензионо и здравствено осигурање и порез.

„Овде као фриленсер и зарађујем, па се исплати. У Србији би ми одлазио новац на пензионо и здравствено осигурање, али не би било зараде од новинарства“, каже Делић за УНС.

Ипак, и у Шпанији су права фриленсера имају ограничења.

„Више права имају они који су редовно запослени од стране неког послодавца. На пример, стално запослени који се тамо разболи иде на боловање. Мени ће осигуравајуће друштво рефундирати мали износ новца“, каже Делић.

Делић, међутим, истиче да је најбитније да шпански законодавни систем препознаје фриленсере као људе који раде за себе.

„Не морам да се пријављујем. Знам да се многи пријављују да раде код некога, чисто да би преко некога ишло пензионо и здравствено осигурање“, додаје она.

Професор радног права др Бојан Урдаревић каже да је Шпанија најбоље од свих држава на свету уредила статус фриленсера због великог броја људи који ради на платформама.

„У фокусу у Шпанији су у највећој мери били људи који раде на платформама јер раде као прави фриленсери и сами себи налазе послове. Ово што ми зовемо фриленсерима су лица која су у прикривеном раду. Да се ова лица не би изједначавала, код њих постоји радно-правни тест самосталности којим се утврђује да ли је фриленсер заправо неко ко је у зависном раду и неко други му даје радне задатке и конртолише процес рада“, рекао је професор Урадервић.

Уколико се у резултатима теста утврди зависност, послодавац има обавезу да са том особом закључи уговор о раду.

Фриленсери у Шпанији, како кажу, имају и пореске и друге олакшице, као и право на одређено радно време и право на информисаност о условима рада.  За разлику од фриленсера у Србији, они, како додаје, имају право на синдикално организовање и колективно преговарање.

„Да би ситуација у Србији била слична оној у Шпанији, потребне су промене целокупног радно-правног законодавства. Наш Закон је из 2005. године, а ствари су се од тада значајно промениле“, рекао је професор Урдаревић.

Делић: То је нека сулудост коју ми новинари имамо

Мина Делић сматра да за лошу ситуацију је делимично крива и публика, јер није заинтересована за занимљиве текстове домаћих аутора, а уредницима је лакше да преведу текст из страног медија, него да ангажују новинара и фотографа за документарну репортажу, као и да плате занимљиву причу.

Упркос таквој ситуацији она не одустају од новинарства. 

„Отишла сам да зарадим новац, радећи други посао. Са друге стране, кад год видим проблем, напишем текст о њему, без обзира на то што ћу бити мало плаћена. Желим да говорим о друштвено-економским проблемима који муче друштво. То је љубав према новинарству, нека сулудост коју ми новинари имамо. Боримо се за јавно добро, а знамо да ту новца нема“, истиче Делић.

Додаје да су новинари војници на првој линији фронта испред оних који злоупотреблљавају институције и свој положај.

„Ако су новинари као војници ослабљени јер немају шта да једу и немају миран сан, наравно да таква војска неће бити у стању да одбрани никог. То одговара моћним појединцима“, закључује Мина Делић.

Коментари (1)

Остави коментар
пон

14.08.

2023.

Александар Поповић [нерегистровани] у 14:33

Новинарство као љубав

Пуна подршка за младу колегиницу. Њено схватање новинарства као животне професије било је углавном преовлађујуће деценијама. Многе моје колеге су се за нашу професију опредељивали као за највећу љубав. Из тих "редова" су израстали добри, па и више него добри новинари. Па и ако наилазе на неразумевање власника медија(углавном партијаца), такви савладавају препреке и часно остају у професији.

Одговори

Остави коментар

Молимо Вас да прочитате следећа правила пре коментарисања:

Коментари који садрже увреде, непристојан говор, претње, расистичке или шовинистичке поруке неће бити објављени.

Није дозвољено лажно представљање, остављање лажних података у пољима за слање коментара. Молимо Вас да се у писању коментара придржавате правописних правила. Коментаре писане искључиво великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора или скраћивања коментара који ће бити објављени. Мишљења садржана у коментарима не представљају ставове УНС-а.

Коментаре које се односе на уређивачку политику можете послати на адресу unsinfo@uns.org.rs

Саопштења Акције Конкурси