Насловна  |  Актуелно  |  УНС вести  |  Пуковник доц. др Иво Удовичић: Истина је најбоља вакцина против инфодемије
Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Smanji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

УНС вести

15. 12. 2021.

Аутор: Јелена С. Спасић Извор: УНС

Пуковник доц. др Иво Удовичић: Истина је најбоља вакцина против инфодемије

- Истина је најбоља вакцина против инфодемије. Увек сам говорио да се права и једина истина о вакцинама најбоље види у црвеним зонама, а посебно у јединицама интензивне неге. Умрло нам је много младих људи, а још више њих ће наставити живот с тешким оштећењем плућа и срца. А њихове животе и тешку форму болести вакцина штити 100%. То је најважнији и најснажнији аргумент! Све остало је лутрија и коцка.

 

Зар треба живот ставити на коцку у партији покера, где антиваксери блефирају лажима и заблудама?! Њихови једини интереси су егоизам, нарцисоидност, лажна слава и финансијска корист. А наши једини интереси су здравље и животи људи. Не желим да коментаришем глупости о теоријама завере - како неки желе да нас чипују вакцином или нас запрашују из авиона који лете на висинама од 10.000 м, али навешћу две чувене изјаве Алберта Ајнштајна, које се често цитирају и осликавају целокупну инфодемију везану за ковид 19: „Лакше је разбити атом него људске предрасуде“ и „Људска глупост и свемир су бесконачни, али за ово друго нисам сигуран“ - каже у интервјуу за сајт Удружења новинара Србије анестезиолог пуковник доц. др Иво Удовичић, командант војне ковид болнице Карабурма с којим разговарамо о инфодемији, коју је Светска здравствена организација (СЗО) прогасила одмах по проглашењу пандемије коронавируса.

 У сржи инфодемије данас је прича против вакцина, а њени резултати су мерљиви и у ковид болници?

Право је појединаца да се вакцинишу или не вакцинишу када вакцине нису обавезне по закону, али није да лажу да вакцине нису ефикасне.

Болница Карабурма може се сматрати репрезентативним узорком за све болнице у Србији јер прима и лечи све пацијенте упућене са различитих тријажних места, невезано за врсту здравственог осигурања.

Код нас је током овог таласа у просеку било око 70% невакцинисаних и 30% вакцинисаних пацијената. Дакле, већ ту је видљива и јасна велика разлика.

Колика је ефикасност вакцине недвосмислено јасно показује ситуација у јединицама интензивне неге (ЈИН), тежина клиничке слике тих пацијената, дужина њиховог боравка у ЈИН и смртни исход у популацији млађих, радно споспобних, невакцинисаних особа испод 55 година. Ту је слика јасна као сунчан дан и не оставља нимало простора за сумњу у ефикасност вакцине у заштити ове популације.

Само у овом таласу у болници је примљено и лечено око 1.000 пацијената, од којих у јединици интензивне неге око 150. Међу њима је било и око 50 млађих од 55 година од којих је умрло њих пет и ниједан тај пацијент није био вакцинисан. Да ли уопште постоји чвршћи доказ о ефикасности вакцине?! Вакцина у овој популацији је ефикасна 100% у спречавању тешких облика болести и смртног исхода на узорку болнице Карабурма.

Они који преживе тешке форме болести и респиратор и изађу из интензивне неге имају тешка оштећења плућне функције, а тиме и свих виталних органа, посебно срца. Опоравак ових пацијената траје месецима, а нека оштећења остају трајна у виду инвалидитета. У свету није редак случај да се некима од ових пацијената ради и трансплантација плућа.

Дакле, овде не говоримо само о броју умрлих младих особа, већ и о већини преживелих младих који су имали тежак облик болести и који ће сигурно имати продужен и неизвестан опоравак, а неки нажалост и трајни инвалидитет.

Где су корени инфодемије?

Антивакцинални покрет датира од момента појаве прве вакцине крајем 18. и почетком 19. века. Први резултати успешне имунизације од великих богиња објављени су 1798. године. Британски доктор Едвард Џенер је приметио да млекарице обољевају од крављих богиња, али не и од смртоносних великих богиња, и на том основу је направио прву вакцину. Први антивакцинални протести су били религиозни јер се сматрало да вакцина није „чиста“. Вакцина је више пута спасила човечанство - од великих богиња, беснила, туберкулозе, тетануса, дечије парализе... Од тог момента антивакцинални покрет поприма шире размере и последица је јачање антиглобализма, неповерења у институције, ауторитете, а тиме и у научне доказе. Антивакцинална икона - британски доктор гастроентеролог Ендру Џереми Вејкфилд је 1998. у Лансету (Lancet) објавио рад који повезује ММР вакцину са аутизмом и колитисима. Тај рад је убрзо оповргнут студијама које су показале да нема узрочно-последичне повезаности између ММР вакцине и аутизма, а он је избрисан из медицинског регистра због неетичког понашања, научне преваре и нечасности. Након објаве Вејкфилдовог рада, само у Британији стотине хиљада деце мање је вакцинисано наредних година, што је довело до пораста обољевања од малих богиња.

Ко је за инфодемију данас најодговорнији?

Инфодемија је глобални проблем. Колико је опасна и раширена говори податак да је СЗО антивакцинални покрет сврстала међу 10 фактора који највише угрожавају здравствени систем и здравље људи у свету. Процентуално нису бројни, али су одлично организовани и веома гласни. У ери савремених електронских комуникација тешко их је пратити и контролисати. Потценили смо их у потпуности. Док смо се ми борили за сваки живот у екстремним и по живот опасним условима, отварајући једну по једну болницу за оболеле од вируса SARS КоV-2, они су ширили лажи да вирус не постоји. Док смо ми пунили кревете у јединицама интензивне неге, они су тврдили да је у питању обичан грип. Док смо ми паковали преминуле у црне џакове, они су тврдили да плашимо народ и дижемо панику. Колико се брзо ширила епидемија, још брже су се шириле лажне информације о њој. Кад смо то схватили, већ је било касно.

Нажалост, многи лекари су укључени у ову шаролику групацију антивакциналиста, неки прикривено, а неки јавно. Медицински неписменим особама можемо опростити заблуде, али колегама не. Они су ти који хране антивакциналне ставове. Иако су у огромној мањини у медицинској струци и науци, наносе непроцењиву штету која се мери људским животима.

Колико још младих особа треба да умре и колико њих с тешким оштећењима плућа треба да живи да бисмо схватили да је вакцина животно спасавајућа мера? Да ли ико од јавних противника вакцине осећа бар мало одговорности за смрт ових младих људи?! Да ли спавају мирно док се млади животи гасе на респираторима само зато што нису добили вакцину јер су њих слушали и јер су их они довели у заблуду? Ваше је право да се не вакцинишете и тиме одговарате само за себе. Када јавно промовишете антивакциналне ставове, онда одговарате и за друге који вас слушају, па и за ове несрећне младе људе који су преминули.

Како код невакцинисаних пацијената видите утицаје дезинформација?

Нико од пацијената не наводи јасан разлог зашто се није вакцинисао или га крије. Млађи углавном наводе да су здрави и да су очекивали да ће проћи без последица. Старији наводе да су имали намеру да се вакцинишу, али да нису стигли. Млађи се информишу углавном на друштвеним мрежама које су преплављене антивакциналним ставовима и теоријама завере и добар део њих то усваја „здраво за готово“. Младост је по природи бунтовна, не трпи ауторитете, нити наредбодавне ствари и изнад свега воле слободу што је апсолутно исправно. Мислим да су ту најбоље решење ковид пропуснице јер млади нису априори против вакцине. Старијима треба прићи ближе са вакцинама и радити много више теренски.

Где се највише информишу и коме највише верују? 

Највише се информишу на друштвеним мрежама које су сада главно упориште и главни медијум за ширење лажних информација. Верују слаткоречивим, харизматичним колегама који им сервирају питке информације пуне оптимизма, које се лако усвајају и које су прихватљиве и допадљиве. Нажалост, живот је потпуно другачији, а истина супротна.

Истина је у редовима за тријажу, чекању по неколико сати на преглед, у пуним болницама и препуним јединицама интензивног лечења, пацијентима који се уз помоћ респиратора боре за дах који живот значи.

Истина је у црним кесама у које стављамо преминуле, ожалошћеним породицама које су остале без деце и својих најмилијих. Истина је у психички и физички исцрпљеним здравственим радницима, који се већ другу годину боре на два фронта разапети између ковида и нековида.

Истину су касно сазнали Д. Ј. 26 година, К. А. 31 година, А. Н. 31 година и бројни други млади широм Србије. Нажалост, понели су је у гроб са собом.

Колика је одговорност лекара и медицинске струке за инфодемију? 

Пре свега, морамо одати огромно признање здравственим радницима и немедицинском особљу који су се ухватили у коштац с невидљивим смртоносним непријатељем, као и онима који су остали у нековид болницама, иако десетковани, радили и раде посвећено вредно и максимално колико се може.

Исто тако осећам презир према онима који користе ову пошаст светских размера да зарад личних интереса каљају професију и хумани позив.

Медицина је наука заснована на научним доказима, јасним, проверљивим, чврстим и недвосмисленим. Као и свака наука подложна је критичкој мисли, мења се и усавршава, али се консензус о лечењу увек доноси на основу чврстих доказа заснованих на научноистраживачком раду и добро дизајнираним студијама. Медицинска етика налаже сваком лекару, без изузетка, да је у обавези да лечи пацијенте у складу са принципима добре клиничке праксе засноване на научним доказима а не рекла-казала. У пракси то значи, ако оболелом изолујете бактерију осетљиву на пеницилин, не можете тог пацијента лечити биоенергијом, белим луком или чајем од камилице. Морате му дати антибиотик на који је бактерија доказано осетљива. То Лекарска комора Србије добро зна, а и закон препознаје шта је лечење, а шта надрилекарство.

Многи лекари су зарад личне промоције објављивали студије са лажираним подацима (Аргентина, Египат, Иран...).  Када су лажи откривене они су студије повлачили из часописа правдајући се бизарним разлозима. Дух из боце је пуштен, па отуда и масовна појава лечења ковида 19 Ивермектином. Сви ми лекари знамо шта је Ивермектин и да има доказано антивирусно својство, али у епрувети. Исто такво својство у епрувети, али далеко боље, има и 70-опроцентни алкохол, али га не дајемо пацијентима у вену. Истине ради, по закону, Ивермектин за хуману употребу се може дати оболелима од ковида19, али само у оквиру добро дизајниране и контролисане студије која има одобрење Етичког комитета здравствене установе где се студија спроводи и уз писмену сагласност пацијента коме се претходно све објасни, а посебно нежељени ефекти лека. То наши еминентни лекари одлично знају. Неке студије у свету су у току, а последња објављена из Канаде говори да поменути лек нема ама баш никаквих позитивних ефеката у лечењу ковида 19.

Треба ли и како санкционисати те докторе?

На основу свега горе изнетог, сматрам да су се апсолутно испунили услови да неки наши лекари изгубе лиценце за лекарску професију јер су се грубо оглушили о основне постулате у медицини.

Колико пацијената који не верују у корону и вакцине промени мишљење после борбе за живот?

Ако имате довољно времена и стрпљења онда сви промене мишљење. Најчешће питање је: „Зашто да се вакцинишем када и вакцинисани обољевају?“. Зашто се вакцинисани плаше невакцинисаних и зашто вакцина када и вакцинисани могу ширити заразу?

Да, обољевају и вакцинисани, али за разлику од невакцинисаних сви млађи вакцинисани имају благу форму болести и сви пеживе. Старији вакцинисани, нажалост, и умиру због пратећих болести и слабијег одговора на вакцину. Тиме је и одговорност младих већа у смислу да се вакцинишу и да их заштите.

Да, и вакцинисани могу бити преносиоци вируса, али неупоредиво мање вирусних честица и неупоредиво краће време, што је основни предуслов за спречавање мутације вируса и сузбијање епидемије. Зар није довољан податак да нам нови сојеви долазе из региона света са најмањом стопом вакцинације?!

Да, као вакцинисан, плашим се невакцинисаних јер су нам пуне болнице ковид 19 оболелих, јер нековид пацијенти немају где да се лече већ две године, јер су невакцинисани огроман резервоар где се вирус несметано размножава, шири и прави нове сојеве, и на крају али најважније, јер ми је потпуно јасно да је једино ефикасно средство у борби против епидемија заразних болести вакцина.

Људима је тешко, па често и новинарима, да разумеју медицинске изразе. Где је права мера комуницирања доктора с јавношћу?  

Тренутно један од најважнијих задатака целог света, па и нас у Србији, је броба против епидемије. Поред лечења, лекари морају да се боре и против инфодемије. Сви смо ми заједно презасићени ковидом 19, свима нама ужасно тешко пада епидемија и сви смо жељни нормалног живота. Такође сви заједно, после скоро две године борбе, морамо схватити да вирус неће сам нестати. Имамо високо ефикасан и веома безбедан лек за сузбијање епидемије. Држава је обезбедила довољну количину вакцина и са Истока, и са Запада, и направила додатне болнице са 2.000 постеља. На нама је да искористимо ово прво да не бисмо ризиковали ово друго. Иза вакцинације је стала целокупна светска стручна и научна медицинска заједница. Више од осам милијарди доза вакцине подељено је у свету. На хиљаде истраживања и студија објављено је у светским најпрестижнијим медицинским часописима, који недвосмислено потврђују безбедност и високу ефикасност вакцине. Наравно да вакцина није ефикасна 100%, и наравно да се појављују и њени нежељени ефекти. Наведите ми само један лек који то јесте. Пеницилин је спасао милоне људи у свету, али никоме није пало на памет да забрани примену пеницилина због „пеницилнског шока“. Морамо увек говорити јасно и износити научно доказане чињенице. Морају се више чути здравствени радници из црвених зона, али и пацијенти који су ту лечени. Њих ћете и ви новинари али и грађани Србије најбоље разумети.

Где налазите праве и проверене информације о ковиду, пандемији, вакцинама...?

Војна болница Карабурма, као део Војномедицинске академије и Центра војномедицинских установа, Министарства одбране и Војске Србије, непрекидно је у ковид систему већ 20 месеци. Ниједног дана није била без ковид 19 оболелих. Скоро две године свакодневно пратимо све што се дешава и код нас, али и широм света везано за ковид 19 и посвећени смо искључиво лечењу оболелих од ковида 19. То је разлог нашег огромног искуства и знања. Инсистирамо на континуитету који је предуслов квалитетног лечења.

С друге стране, у сталном смо контакту и размењујемо искуства и сазнања са колегама широм света који се баве истим послом. Посебно бих истакао групу окупљену око проф. др Огњена Гајића с Мејо клинике која има циљ да помогне свима нама с простора бивше Југославије. Ту имамо бесплатне линкове за све најновије студије које су објављене у престижним часописима. Размењујемо искуства с еминентним лекарима и експертима из различитих грана медицине у вези с ковидом. Посебна вредност ове групе је што је у њој дозвољено износити податке и чињенице засноване само и искључиво на научним доказима. Било је покушаја подривања и ове групе пласирањем различитих ставова и метода око лечења, па чак и Ивермектином или довођења у сумњу ефикасности вакцине, али су се брзо ућутали када им се сервирају научно доказане чињенице.

Како инфодемија утиче на ваш посао и борбу за живот и здравље пацијената?

Не дозољавамо да инфодемија утиче на наш посао, који радимо професионално и посвећено од чистачице до лекара. У овим ванредним околностима тимски дух је нарочито изражен. Много је више осећања припадности колективу и тимском раду. Сви у болници Карабурма радимо као једна велика породица.

Колико крај пандемије зависи и од инфодемије?

Инфодемија снажно утиче на пандемију у најцрњем смислу. Крај пандемије ће бити када се стекне колективни глобални имунитет, а од тога смо још далеко. Може се стећи само масовном вакцинацијом. Природна имунизација пребољевањем је временски дугачак процес који би уништио и привреду и здравствени систем свугде у свету, а тиме изазвао општи хаос који би се тешко контролисао. Умрле не бисмо имали где да сахрањујемо. Зато је инфодемија опасна колико и епидемија, можда чак и више, те борба у оба правца мора бити интензивирана.

Да не буде све црно, постоји и трећи сценарио по којем би се вирус променио у за нас повољнији сој, мање опасну форму, чиме би се епидемија ставила под контролу. Нестати неће сигурно и ми морамо наћи начин за миран суживот с њим.

****************************************************************************

Текст је настао у оквиру пројекта "Како зауставити Инфодемију", који је суфинансиран из Буџета Републике Србије - Министарства културе и информисања. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.

Коментари (1)

Остави коментар
чет

25.01.

2024.

NestručaN [нерегистровани] у 11:28

DA LI...

poštovani,
da li danas evo nakon 3 godine mislite isto, ili bi možda malčice revidiralii ovo što ste tako samouvereno izjavljivali. sa nadom da ste napredovali
u vašoj struci, odnosno da ste za ovo vreme uspeli da se informišete malčice detaljnije... veliki pozdrav!

Одговори

Остави коментар

Молимо Вас да прочитате следећа правила пре коментарисања:

Коментари који садрже увреде, непристојан говор, претње, расистичке или шовинистичке поруке неће бити објављени.

Није дозвољено лажно представљање, остављање лажних података у пољима за слање коментара. Молимо Вас да се у писању коментара придржавате правописних правила. Коментаре писане искључиво великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора или скраћивања коментара који ће бити објављени. Мишљења садржана у коментарима не представљају ставове УНС-а.

Коментаре које се односе на уређивачку политику можете послати на адресу unsinfo@uns.org.rs

Саопштења Акције Конкурси