УНС вести

14. 09. 2011.

Извор: Wikileaks

СРБИЈА: Упутство за дебату о НАТО-у - издржимо, дакле, 10 година

Депеша 10БЕОГРАД324, СРБИЈА: Упутство за дебату о НАТО-у - издржимо, дакле, 10 година 10Belgrade324 2010-02-26 11:11 2011-08-26 00:00 НИЈЕ ПОВЕРЉИВИ ПОДАТАК//САМО ЗА СЛУЖБЕНУ УПОТРЕБУ Амбасада у Београду

ПРЕДМЕТ: СРБИЈА: Упутство за дебату о НАТО-у - издржимо, дакле, 10 година

Резиме ------- ¶1. (СБУ) Српски медији и цивилно друштво, који су годинама приказивали НАТО као “злочиначку организацију”, одбацили су последњих месеци једнодеценијске табуе објављујући писма, коментаре и чланке у којима се отворено расправља о будућем односу Србије с овим савезом. Упркос оштрим емотивним поделама на подржаваоце и противнике чланства и политичком опортунизму који прозводи много негативне реторике, дебата је успела да изнесе неке основне чињенице о савезу и јавност је, по први пут од бомбардовања 1999. године, суочена с оним што је до сада било незамисливо: да Србија можда једног дана постане чланица.

Изгледа да су чак и Руси забринути следом догађаја и приложили су сопствене коментаре. С наше стране, амбасада се рано прикључила медијима и заједници невладиних организација, охрабрујући објективну дискусију и јавно изјавивши да су врата НАТО-а отворена. Крај резимеа.

Дебата ---------- ¶2. (СБУ) Јавна дебата у Србији о чланству у НАТО-у наизменично је ирационална и технички рафинирана и представља сукоб између љутње због прошлости и чежње за будућим значајем.

Противници чланства приказују НАТО као антируску ратну машину, стално се позивају се на интервенцију из 1999. године и тврде да би Србија, зарад чланства, била присиљена да призна Косово. Заговорници примећују да ће Србија ускоро бити окружена НАТО чланицама – појединци, чак и у влади, подржавају евро-атлантске интеграције целог региона – и позивају на прагматичнији приступ.

Аргументи све више постају трезвени, аналитички и економски.

¶3. (СБУ) У одсуству јасне дугорочне владине политике, војни аналитичари, академици и невладине организације наклоњене западу су се прихватиле теме са жаром, објављујући коментаре и организујући округле столове и медијске догађаје. Једном је невладина организација укључила мајку “жртве НАТО-а” у панел дискусију, која се залагала за чланство у НАТО-у као начину да се разокрије истина о Милошевићевим злочинима.

Једна друга група је позвала Џејмија Шија – овде озлоглашеног као гласноговорника НАТО-а током кампање на Косову 1999. године – да се обрати младој публици преко дигиталне видео камере.

За разлику од тога, ТВ емисије разговорног типа биле су негативне или у најбољем случају неуверљиве, с противницима НАТО-а који су играли на карту емоција, злоупотребљавали чињенице и нападали заговорнике као “НАТО лобисте”. Подржаваоци су до сада били неприпремљени за овакву врсту безобзирне борбе уживо, у којој се огледа склоност овог друштва ка већем вредновању снажне, емотивне реторике него просте логичке аргументације и где се већина грађана информише о новостима преко телевизије.

¶4. (У) Вероватно најважнији прилог рационалној дискусији о овој теми дошао је од интелектуалног дневног листа Политика, која је објавила подједнаки избор чланака аналитичара и активиста у којим се расправља за и против НАТО чланства. И неколико других дневних новина, укључујући чак сензационалистичке и традиционално противзападњачки орјентисане Прес, Курир и Глас јавности, штампали су коментаре о НАТО-у, који су заступали обе стране у дискусији.

¶5. (СБУ) У једном огорченом коментару у дневном листу Политика, војни аналитичар Мирослав Лазански, нећак осуђеног ратног злочинца Биљане Плавшић, који је изградио каријеру обрушавајући се на западни војни комплекс док му се приватно дивио у свакој прилици, изнео је претњу да ће НАТО једног дана кришом прокријумчарити атомско оружје у срце Србије.

Иако је у нормалним околностима Лазански самоуверени критичар, његов пискави глас је сада одавао да је очигледна промена расположења дотакнула задрте противнике у живац.

Дискусија која подржава циљ -------------------------------- ¶6. (СБУ) Још од десетогодишњице НАТО бомбардовања у марту 2009. године, амбасада је била проактивно укључена у подржавање пројеката јавне едукације о НАТО-у, усмеравајући фондове из Програма помоћи за Европу, Евроазију и централну Азију [АЕЕЦА] за медијску обуку, демократску бесповратну помоћ и ресурсе саме амбасаде ка евроатлантским интеграцијама и студијским посетама НАТО-у.

Резултат многих од отприлике десетак пројеката био би ТВ програм посвећен овој теми, и наши напори, удружени с напорима чешке амбасаде (контакт амбасада за НАТО) и јавна дипломатија НАТО-а допринели су садашњем преиспитивању “неутралног” става Србије.

На састанку с новим главним и одговорним уредником дневног листа Политика у септембру 2009. године, изразили смо наду да ће медији почети да едукују јавност о НАТО-у. Дебата је почела у октобру, неколицином писама и чланака, који су објављивани у Политици једном недељно и представљали су алијансу у чињеничном светлу и наговештавали чланство Србије као могућу будућност.

¶7. (СБУ) У новембру 2009. године, дали смо да се објави коментар у Политици у којем је неколико тврдокорних митова о НАТО обзирно оспорено и који је потицао домаће НВО да се ухвате укоштац с јединим негативним одговором. Дебата је ускоро кренула својим током.

Узбуђење је достигло грозничави врхунац у јануару након што је Министар одбране Шутановац наговестио да би НАТО могао да буде будућност Србије, када је група од “200 интелектуалаца” одржала конфенерцију за штампу на којој је осудила владине наводне напоре да “кришом” уведу Србију у НАТО и позвала да се организује хитни референдум како би се јавности омогућило да искаже своје противљење.

¶8. (СБУ) Службеници амбасаде су били активни на округлим столовима, а амабадорка Ворлик је јасно исказала став САД у свом првом интервјуу за штампу 8. фебруара рекавши: “САД у потпуности подржавају европске и евро-атлантске тежње Србије и чине све да помогну њеним напорима у том правцу”.

У неколико интервјуа крајем године, тадашња отправница послова Џенифер Браш нагласила је да је “Србија је та која мора да одлучи о чланству у НАТО-у”, истакавши да су друге земље у региону препознале користи од придруживања.

“Ми се једино надамо отвореној, поштеној и рационалној дебати која се заснива на чињеницама, а не на емоцијама. НАТО остаје отворен за дубље нивое сарадње са Србијом, у складу с распоредом Србије”, Браш је рекла новинској агенцији Бета. Саветници за политичке и јавне послове учествовали су у серији округлих столова по целој Србији на којима се расправљало о разлозима за и против чланства у НАТО-у.

Влада Србије: Корак напред, (упс) корак назад -------------------------------------- ¶9. (СБУ) Влада је била суздржана по овом питању, узимајући у обзир гласачко тело и плашећи се напада опозиције. Међутум, Министар одбране Драган Шутановац, познат по сво про-НАТО ставу, јавно је приказао НАТО пријатељскијем светлу, образлажући вредности тешње сарадње и изјавивши: “НАТО више није непријатељ Србије”.

Чини се да је почетна олуја која је избила као резултат његових коментара да би Србија можда могла да постане чланица довела до одустајања од таквих јавних изјава, али Шутановац наставља да заступа потребу да се достигну војни стандарди НАТО-а, а да се активности Парнерства за мир и ангажнмани Србије у мировним операцијама УН-а прошире.

Референдум против НАТО-а ----------------------- ¶10. (У) Иницијатива групе од 200 политичких, интелектуалних и верских лидера који су блиски Демократској странци Србије (ДСС) бившег председника владе Војислава Коштунице од 11. јануара којом се захтева референдум о чланству у НАТО-у ненамерно је промовисала ширу дискусију на ову тему.

У петицији, коју је на конференцији за штампу прочитао утицајни српски интелектуалац и члан Српске академије наука и уметности Матија Бећковић, каже се да Србија никада није припадала ниједном војном савезу, подсећа се на “злочиначко” НАТО бомбардовање земље 1999. године и НАТО-у се приписује стварање “лажне” државе Косово.

Петицију су потписали Коштуница, председница Удружења новинара Србије Љиљана Смајловић, филмски режисер Емир Кустурица, писац Добрица Ћосић и чак владике Српске православне цркве Атанасије, Хризонтом и Артемије.

¶11. (У) Као одговор на то, про-НАТО активисти указали су да није било референдума о неутралности пре него што је парламент усвојио Декларацију о неутралности у децембру 2007. године. Владини званичници су се оградили тврдећи да нема потребе за референдумом пошто чланство “није на дневном реду”, али да ће народ морати да се пита “једног дана”.

¶12. (У) Политички аналитичар Ђорђе Вукадиновић, који је близак ДСС-у, изјавио је за Блиц да је иницијатива покренута неколико месеци раније, али да је објављена у јануару пре свега као одговор Министру одбране Шутановцу, лидеру ЛДП-а Чедомиру Јовановићу и неким пронатовским невладиним организацијама, који су исказали подршку српским НАТО интеграцијама.

Блиц је сугерисао да референдум има за циљ да уједини опозицију у време кад Српска напредна странка (СНС) позива на изборе. "Није тајна да све странке у владајућој коалицији нису уједињене у вези става према НАТО-у, и да ова иницијатива може да изазове проблеме у владајућој коалицији”, изјавио је за ове новине Владимир Гоати, директор Транспарентности Србија.

¶13. (У) Руски званичници постали су све гласнији по овом питању. “Не верујем да Срби желе да уђу у НАТО”, Политика је цитирала председнка руског Парламентарног одбора за међународне односе Константина Косачева 13. јануара.

У интервјуу који је објавио Блиц 6. фебруара, руски амбасадор у НАТО-у Димитри Рогозин изјавио је да чињеница да је већина НАТО чланица признала Косово представља “препреку” за придруживање НАТО-у.

“Београд ће морати службено да призна суверенитет Приштине, што ће, такође, променити став Москве”, изјавио је он, додајући “да ће Србија морати да се одрекне Косова ако жели да се придружи НАТО-у”. Уколико Србија инсистира на уласку у НАТО, “Русија ће бити присиљена да преиспита свој став према Косову”, зато што, како Рогозин рече, “Руси не могу да буду већи Срби од самих Срба”.

¶14. (У) Ова изјава покренула је ретко виђену, али и одмерену противреакцију. “Јасно је да руски став према Косову не произилази из великог пријатељства или љубави [према Србији], већ из њиховог сопственог интереса”, изјавио је Филип Ејдус, члан Форума за међународне односе, у Блицовом чланку под називом “Да ли (нас) Москва уцењује?”

НВО активиста Миљенко Дерета изјавио је у истом тону да је циљ руске “уцене” само заштита руских политичких и економских интереса у региону

¶15. (СБУ) Амбасадор Русије у Београду Александар Конузин је затим заоштрио реторику. У оштром коментару у Политици 12. фебруара, апеловао је на најдубља поимања колективног идентитета и историје код Срба с циљем да изазове негативне емоције.

Конузин пише: „НАТО чланице ... не указују на један предуслов за чланство који је неприхватљив за сваког Србина: приступање Србије војном савезу у ’уштројеном’ облику, без Косова. То би било учлањење ’сломљене Србије’ која треба да се одрекне своје историје и светих гробова херојских предака који су положили животе како би основали српску нацију“.

У вези бомбардовања из 1999. године пише: „То је било први пут да је нека европска земља бомбардована после Другог светског рата. Словенска земља, православна земља. Они нису бомбардовали само Србију, они су бомбардовали сваку спрску породицу, и то не само бомбама, него и политички и морално.

Политички бомбардери још увек крстаре над земљом“. Као решење за стратешки безбедносни циљ Србије, Конузин нуди визију Србије Председника Медведева у новој европској безбедносној структури коју је предложила Русија.

Иако се обраћао просечном Србину, овај коментар је ипак био ризичан пошто је на циничан начин увео емоције у све објективнију дебату између интелектуалца и био је повод за напад једног иначе анти-НАТО колумнисте у истим новинама и чак неколико оштрих коментара на интернет страни Политике, као на пример онај под насловом: "Русија жели да се бори против НАТО-а до последњег Србина."

Тадић уноси јасноћу -------------------- ¶16. (У) Након објављивања овог коментара, Председник Тадић се укључио у дебату 15. фебруара. Парламентарни избори неће бити организовани пре завршетка мандата владе 2012. године, током којег неће бити покретано питање чланства Србије у НАТО-у, појаснио је он.

Он је одбацио, такође, позиве на референдум рекавши: “Не организује се референдум о ономе што не желите.” Србија ће наставити да развија своје односе са НАТО-ом у наредном периоду као што је то радила до сада, кроз програм Партнерство за мир, додао је.

Коментар ------- ¶17. (СБУ) Без јасне политичке воље владе и чак прећутне подршке релевантних опозиционих партија, мењање јавног мњења о НАТО-у представљаће дуг и напоран труд. Емоције су дубоке. Па ипак сама дебата, чак и трачак подршке коју показују резултати истраживања јавног мњења су охрабрујући знакови.

Недавна истраживања јавног мњења показала су да иако се 50% испитаника противило чланству у НАТО, 20% су били за, а 30% испитаника су показали неодлучност. Косово је доминантни фактор који спречава пораст ових бројки. Па ипак, пре две године мало њих би предвидело да ће Србија прогласити чланство у ЕУ за свој стратешки циљ, што је случај данас.

У ствари, чини се да постоји све већи тихи консензус у садашњој влади да дугорочна будућност Србије лежи у учлањењу не само у Европску унију, него и у постајању дела ширег евро-атлантског безбедносног савеза – што је управо у складу с њеним чврстим ставом подршке учлањењу БиХ и других земаља у региону у НАТО.

Без обзира којим путем се Србија креће – чак и да се не ради о томе “да ли ће” него “када ће” – за интересе САД и за интересе наших савезника важно је наставити са истраживањем начина како да се продуби ангажман Србије у Партнерству за мир, ојача принцип отворених врата НАТО-а и одрже наше активности у областима едукације, ангажмана и доследне јавне дипломатије. Крај коментара. ВОРЛИК