УНС вести
09. 04. 2013.
Извештај Комисије за истраживање убистава новинара о досадашњем раду
"Ангажовање већег броја полицијских службеника дало је резултат и пронађени су предмети – докази, који ће, уз пратећу фотодокументацију и извршене анализе, бити придружени постојећим списима предмета и омогућити веродостојно супервештачење", стоји, између осталог, у Извештају Комисије за истраживање убистава новинара о досадашњем раду.
Извештај Комисије преносимо у целости.
Комисија је основана пре два месеца како би се учинио додатни напор у истраживању разлога због којих до сада нису откривени налогодавци и убице новинара Даде Вујасиновић, Славка Ћурувије и Милана Пантића. Накнадно је мандат Комисије проширен и на случај убиства медијских радника Радио-телевизије Србије у бомбардовању 1999. године.
Циљ је био да се формира тело ( састављено од представника новинарских удружења, новинара, Министарства унутрашњих послова, Безбедносно информативне агенције, уз подршку Владе Србије), да са пуном решеношћу расветли убиства новинара. У саставу Комисије доминантну улогу имају представници медијске струке чија је обавеза да перманентним радом утичу да се обнове и оснаже истраге, врати поверење у институције које се баве овим истрагама и покаже професионалној и општој јавности да је откривање и кажњавање убица од великог значаја и за нашу професију и за друштво.
У прва два месеца рада Комисије евидентирана је и прикупљана документација која се налазила на различитим местима: у МУП-у, БИА, тужилаштвима. О сваком појединачном случају су прикупљене информације од важних учесника досадашњих истрага. Може се рећи да се по први пут готово сва сазнања која поседују институције система налазе на једном месту и да су по први пут сви важни учесници истрага са тим упознати.
Када је реч о појединачним случајевима:
У случају Даде Вујасиновић, на предлог представника Комисије и Тужиоца, полицијски службеници су у присуству тужиоца обавили разговоре са више лица за које је постојала процена да својим исказом могу допринети расветљавању одређених аспеката смрти Даде Вујасиновић, међу којима је и генерал Момчило Перишић. Посебна пажња посвећена је анализи и истрази чињенице да су докази узети са лица места наводно изгубљени током селидбе документације за време бомбардовања 1999. године. На иницијативу Комисије и предлог надлежног Тужилаштва, дат је налог полицијским службеницима Управе криминалистичке полиције да уложе додатни напор на проналажењу предмета неопходних за нова вештачења која Комисија планира у сарадњи са Тужилаштвом.
Ангажовање већег броја полицијских службеника дало је резултат и пронађени су предмети – докази, који ће, уз пратећу фотодокументацију и извршене анализе, бити придружени постојећим списима предмета и омогућити веродостојно супервештачење. Наиме, због контрадикторних процена, Комисија је одлучила да се ангажују страни експерти за балистику и судску медицину и управо се на ту тему успоставља комуникација са Институтом за безбедност у Визбадену, чији стручњаци су радили супервештачење у случају убиства премијера Ђинђића, и са америчким ФБИ како би се ангажовао искусан стручњак за судску медицину.
На основу тих података, радиће се суперекспертиза кроз реконструкцију убиства и све друге неопходне радње из области криминалистичке истраге, увек уз могућност ангажовања страних експерата. У наредном периоду ће се радити на добијању кредибилних података који треба да отклоне сваку сумњу о свим питањима овог случаја.
У случају убиства Славка Ћурувије, интензивирана је истрага која треба да доведе до повезивања свих до сада откривених чињеница, како би се припремила квалитетна оптужница за оне за које постоји сумња да су учесници и егзекутори убиства, али и за налогодавце. Овај случај је најобимнији када је реч о количини прикупљеног материјала, сведочењима, доказима и изјавама, садржи више од 2.000 страна докумената.
Поред анализе до сада урађеног, Комисија интензивно анализира све опције које би довеле до повезивања свих података у целину која би била кредибилна за судски епилог и осуду починилаца и налогодаваца. Евидентирани су сви који могу помоћи својим сведочењима, било као заштићени сведоци или сведоци који нису учесници догађаја, а којима је потребна заштита јер постоји могућност дарасполажу чињеницама које би биле релевантне за утврђивање идентитета убица.
Комисија је спремна да предложи Тужилаштву за организовани криминал да покрене процес у којем би била понуђена заштита овим лицима, ако презентују кључне информације које би довеле до идентификације убица и налогодаваца и успешног судског епилога овог процеса. Утврђивање истине и одговорности и за овај злочин представља приоритет у раду Комисије и неопходно је искористити сва правна средства да се дође до правоснажних пресуда.
У случају убиства Милана Пантића, нова истрага се води као приоритет рада истражних органа из Јагодине, сада уз снажну подршку централе Управе криминалистичке полиције и уз сарадњу тима истражитеља и аналитичара ангажованих на свим случајевима којима се бави Комисија. Интензивно се проверавају и искази лица која су самоиницијативно приступила Комисији након њеног формирања, са жељом да предоче своја сазнања.
Анализом до сада предузетих мера и радњи, Комисија је уочила одређене могућности за додатне провере сазнања, чији резултати могу значајно побољшати досадашњи ниво прикупљених чињеница.
Случај убиства медијских радника РТС за време бомбардовања накнадно је на предлог породица жртава, придодат мандату Комисије и у наредном периоду поставићемо циљеве и основне елементе за обнову истраге.
…
Новинарска професија је под перманентним притиском, кроз директне претње насиљем над новинарима и медијима, али и финансијско исцрпљивање, тужбе и високе финансијске одштете. На сваки начин се покушава да се медији застраше, како би одустали од бављења истраживачким новинарством, и да се угрози њихова слобода како би се онемогућило свебухватно бављење најтежим друштвеним питањима.
Осиромашење друштва, а самим тим и медија, довело је до тога да су медији и новинари рањивији него икада. Управо због тога, став иницијатора оснивања Комисије је да се овај тренд не сме препустити инерцији и да се на сваком нивоу морају понудити алтернативе и водити заједничка битка за решавање проблема професије и побољшавање положаја новинара и медија. Практично и симболички, процес откривања починилаца најтежих дела, убистава новинара, наметнуо се као приоритет и потпуно је јасна решеност чланова Комисије да на овом послу раде све док се убиства не расветле, у чему је потребна много већа солидарност свих новинара, медија и удружења, као и целог друштва.
Чланови Комисије очекују од колега новинара, медија, новинарских удружења, организација које се баве људским правима, правосуђа..., да сарађују на овој мисији, јер та мисија треба да буде и мисија сваког професионалца и медија. То је предуслов да се постигне боља позиција за новинарску професију, слободу говора и информисања, поштовање људских права и демократизацију земље.
Чланови Комисије су одлучни да са радом не престану док се не разјасне сви случајеви убистава новинара у Србији, или док се не открију сви разлози који су довели до тога да је нека од њих немогуће привести правосудном епилогу са свим неопходним елементима.
Додатне важне чињенице:
- Комисија за истраживање убистава новинара одржава састанке најмање једном недељно на којима се ради на консолидовању података, анализи најважнијих резултата до којих се дошло, као и досадашњих пропуста и недостатака у истрагама.
- Информише се о напретку у раду на наставку истрага.
- Председник Комисије веома често, по захтеву сведока, присуствује давању изјава о сазнањима која имају сведоци који се сами пријаве или се позивају да дају изјаве јер постоје сазнања да би могли имати важне информације.
- Узимање изјава се у појединим случајевима врши и уз присуство тужилаца.
- Борба против некажњивости убиства новинара постала је прошле године један од приоритета Генералне скупштине УН. Комисија за истраживање убистава новинара у Србији је прва институција која је формирана као могући модел за превазилажење праксе некажњивости убица и налогодаваца убистава новинара.
Председник Комисије за истраживање убистава новинара
Веран Матић
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.