УНС вести

01. 05. 2025.

Аутор: А. Ничић Извор: УНС

Локални новинари: Годину између два Светска дана слободе медија обележили притисци и тешка финансијска ситуација

У години између два Светска дана слободе медија локални новинари и медији у Србији делили су судбину колега из националних медија и, како истичу за УНС, сусретали се и ове године са бројним проблемима у раду. Суочени са недостатком ресурса и изложени притисцима и неразумевању, локални новинари су на првој линији одбране правовременог и свеобухватног извештавања.

О проблемима који су у години између два Светска дана слободе медија утицали на локалне медије за УНС су говорили новинар листа “Напред” и потпредседник УНС-а Слободан Ћирић, уредник и директор “Алпреса” Нинослав Миљковић, уредница портала “Сторителер” Владимира Дорчова Валтнерова и новинарка Радија Косовска Митровица и председница УНС-овог огранка - Друштва новинара Косова и Метохије (ДНКиМ) Ивана Вановац. 

 

 

Док су мишљења колегиница и колега о неким проблемима опречна, сви су сагласни да су се локални новинари ове године више него икад суочавали са дискриминацијом и лошим економским положајем.

Слободан Ћирић: Притисци власти на новинаре који извештавају са протеста изражени и у локалним срединама

Новинар листа „Напред“ из Ваљева и потпредседник УНС-а Слободан Ћирић каже да су протеклу медијску годину обележили дискриминација медија, лош економски положај медијских професионалаца и притисци са којима се суочавају они који извештавају са протеста.

„Само зато што покушавају да представе оно што је од јавног интереса, новинари који извештавају са протеста изложени су додатним притисцима представника власти“, навео је он.

Ћирић је додао да је о лошем економском положају новинара беспредметно говорити, имајући у виду проблеме у пројектном суфинансирању, које је постао „основни пословни модел бројних медија на локалу“.

Локалну медијску стварност, наводи Ћирић, годинама карактеришу манипулације са новцем предвиђеним за суфинансирање медијских пројеката.

„У таквим околностима, медији који настоје да професионално обављају свој посао по правилу постају жртве, док добит остварују они који су спремни да служе власти и да жртвују професионалне принципе зарад послушности. Тако долазимо у ситуацију да се средства расподељују медијима који то не заслужују, и то за реализацију пројеката који нису пројекти“, истиче он.

Овакве одлуке су, додаје Ћирић, последица непоштовања Закона о јавном информисању, али и притисака којима су изложени чланови комисија који оцењују квалитет пројеката.

 

УНС, како наводи, тим притицима није подлегао, а због тога, додаје он, кандидати које предлаже ово удружење често нису део тих комисија.

С друге стране, покретање Јединственог информационог система, како каже Ћирић, иако је на први поглед ствар техничке природе, има озбиљне последице на суштину новинарске професије.

„Све је закомпликовано, централизовано, претворено у математичке формуле, а у свему томе практично је изгубљен смисао. Када људски и поштено сагледате ситуацију, видите да ће се све опет одвијати онако како власт жели. Опет ће у комисијама седети они који су сакупили довољан број бодова захваљујући упитним наградама и учешћима у сумњивим пројектима, а биће елиминисани они којима је професија у првом плану“, рекао је Ћирић.

Иако је било изражено и претходних година, питање дискриминације локалних новинара од стране власти сада је додатно актуелизовано. Новинари у Ваљеву су се, како је рекао, често сусретали са оваквим примерима неравноправног третирања локалних медија.

„Знам да има сличних случајева дискриминације медија и широм Србије. То више нису прикривене радње као што су раније биле. Сада представници власти и ‘локални шерифи’ бахато, јавно и директно саопштавају да не желе да позивају представнике одређених медија на конференције за новинаре, као и седнице Скупштина градова и општина“, додао је он.

Нинослав Миљковић: Нису нас угрозили директни притисци од стране политичара, већ неправедно оцењивање медијских пројеката

Уредник и директор Алпреса из Алексница Нинослав Миљковић за сајт УНС-а пак каже да политичари нису вршили притисак над овом медијском кућом, али да је њихова медијска слобода угрожена финансијским ололностима. Алпрес-у је, додаје Миљковић, највише штете нанело нереално оцењивање медијских пројеката од стране комисија.

„Нисмо били изложени притисцима од стране политичара, али смо угрожени од стране комисија које су одлучивале о расподели средстава на разним конкурсима– од републичког до локалног нивоа. Те комисије имају своје фаворите, а локални медији који се нису определили да подржавају ни власт ни опозицију пролазе врло лоше. То угрожава само постојање медија, а да не говоримо о слободи новинарства”, наводи Миљковић за УНС.

 

Ситуацију на “медијском небу” угрожава, каже Миљковић, и недостатак дебате у јавном простору, те се све своди на дијалог истомишљеника. 

Као још један од проблема Миљковић истиче чињеницу да су све чешћи извор информација друштвене мреже, које су се у низу случајева показале као непоуздане.

“Када се све ово узме у обзир, за класично новинарство које је некад постојало – ово су веома тешки тренуци”, закључио је Миљковић.

Вановац: Година безбедносних ризика и финансијске неизвесности, али и одлуке Уставног суда Косова да ван снаге стави Закон о Независној медијској комисији

За новинарку Радија Косовска Митровица и председницу Друштва новинара Косова и Метохије Ивану Вановац претходну медијску годину обележили су безбедносни ризици, али и стављање Закона о Независној медијској комисији ван снаге. 

Подсетимо, Скупштина Косова је на седници 11. јула прошле године, без учешћа опозиције, усвојила Закон о Независној комисији за медије. 

Закон о Независној комисији за медије, између осталог, предвиђао је лиценцирање онлајн медија, праћење њиховог садржаја и казне до 40.000 евра. Онлајн медији били би, по овом Закону приморани да се региструју у Регистар онлајн медија којим би управљала НКМ, а за објављивање било каквог садржаја морали би да траже дозволу ове Комисије.

Уставни суд Косова је овај Закон ставио ван снаге, што је, рекла је Вановац, резултат труда медијске заједнице да не дође до неповољног исхода. Ипак, овај Закон није био једини изазов за медијску заједницу на КиМ.

“Локална новинарска заједница на овом подручју суочила се и са финансијском неизвесношћу након одлуке америчке администрације да повуче своја средства из пројеката широм света. То је била прилика да схватимо како се наше новинарство у овој области корени на економски нестабилном тлу.”. 

Вановац је навела да је ДНКиМ забележио неколико случајева непријатности које су медијски радници доживели при сусрету са косовском полицијом, али је додала да код њих постоји бојазан да о овим ситуацијама говоре.

 

Вановац је поменула и неозбиљно сагледавање претњи новинарима Танјуга на Косову.

“Посебно бих акценат ставила на неозбиљност коју су све ‘карике у безбедносном ланцу Косова’ показале када смо имали најотвореније претње насиљем новинарима Танјуга путем мејла”, додала је она.

Као проблеме са којима се дуже суочавају навела је тешко подмлађивање новинарског кадра, као и притиске на медије који се манифестују цензуром, аутоцензуром, претњама путем друштвених мрежа, па и оштећењем имовине медија.  

“Сведочимо и проблемима са којима се носе колеге и у централној Србији и јасно је једно - где год да се дешава кризна ситуација, први на удару су новинари и медијски радници. Зато је Светски дан слободе медија добра прилика да се и ми присетимо да имамо права, али и одговорност према јавности”, навела је Вановац.

Владимира Дорчова Валтнернова: Читаоци Сторителеру пружају значајну подршку у раду

Уредница портала Сторителер из Бачког Петровца Владимира Дорчова Валтернова, истакла је да ситуација у новинарству није нимало лака, посебно након студентских протеста и блокада.

Притисци и напади на новинаре су, како је навела, све учесталији - и то не само у великим центрима већ и малим срединама.

“Бити новинар или новинарка данас значи бити на ветрометини, често незаштићен и незаштићена, и то озбиљно угрожава (и) ментално здравље многих од нас, уз ионако обиман посао.

Финансијски притисак додатно отежава ситуацију”, рекла је она. 

Повлачење USAID-а је, како је апострофирала Дорчова Валтнернова, многе медије довело у тежак положај, а посебно оне чији је финансијски опстанак зависио од донација ове организације. 

Као својеврстан чин угрожавања слободе медија и спречавања да информације дођу до грађана Дорчова Валтнернова је навела покушаје радника Електродистрибуције да у Нишу, Падини и Ковачици прекину кабловске прикључке појединих дистрибутера.

“Ови поступци, који делују неоправдано и без законске основе, само додатно продубљују забринутост. Бојим се да ово заиста није време за славље и да многи мали медији неће успети да опстану, што неминовно води ка медијском мраку”, додала је она.

 

Ипак, усред свих наведених изазова се, како је навела, као светла тачка назире тзв. цивилно новинарство, ондносно, помоћ грађана у извештавању.  У тренутку кризе и преоптерећених редакција, публика је, како пише на порталу Сторителера, преузела активну улогу у прикупљању и дељењу информација, доказујући да је комуникација са медијима увек двосмерна. 

Када не виде новинаре Сторителера на неком догађају, читаоци им шаљу фотографије и информације, а тако граде заједницу Сторителера, прича Дорчова Валтнерова.

“Заједница портала Сторителер препознала је наш теренски рад и посвећеност извештавању са студентских блокада и протеста, упркос томе што нисмо примарно дневно-информативни портал. Ово се позитивно одразило на наш рад, видимо пораст посете сајту, досега објава, ангажованости и броја пратилаца на друштвеним мрежама. Такође, сарадња између наше редакције и заједнице је изузетно добра и то нам даје додатну мотивацију у овим тешким временима”, навела је она.