УНС вести

23. 06. 2025.

Аутор: Ива Јовановић Извор: УНС

Ружа Хелаћ: Признања су као саобраћајни знакови - показују нам да смо на правом путу и да нисмо сами

Новинарка Ружа Хелаћ више од три деценије прати, истражује и извештава о еколошким проблемима у Србији и региону.

 

Ауторка је уредница документарног ТВ серијала „Зелена патрола на делу“ који се емитује од 2010. године у продукцији Војвођанске зелене иницијативе, а који је  током година награђиван више пута. Хелаћ је средином јуна добила награду за новинарску храброст „Милан Пантић“, коју додељују „Вечерње новости“.

- Новинарски тим Зелене патроле се од самог почетка профилисао као активистички мобилни новинарски тим. То је подразумевало да извештавамо о темама које захтевају одговорност и храброст. Успели смо у томе да нас грађани препознају као храбре, односно као оне који без устручавања извештавају о темама којих се клоне мејнстрим медији, што потврђује и награда „Милан Пантић“, каже Хелаћ у разговору за сајт УНС-а.

У „Зеленој патроли“, каже она, сматрају да је неопходно сачувати здраву животну средину и здравље људи у Србији да би, како наводи, Србија била конкурентна кад је у питању економски напредак.

- Болесни људи у загађеном животном окружењу не могу донети просперитет ни себи, ни држави. А признања су као саобраћајни знакови - показују нам да смо на правом путу и да нисмо сами, увиђа Хелаћ.

На паузи због недостатка финансија

Новинарски тим „Зелене патроле“ чине три особе - ауторка и уредница Ружа Хелаћ, новинарка и монтажерка Милица Алавања и сниматељ Алекса Шаиновић.

Након више од 180 снимљених емисија, ове године остали су без финансија.

- Од јануара 2025. године смо на паузи, док се не стекну околности да обезбедимо финансијска средства. Имамо тим који пројекат успешно реализује годинама, имамо неопходну опрему и логистику, само нам недостају финансијска средства за три новинара и трошкове за путовања на теренска снимања. То је минимално.

Највећи изазов „Зелене патроле“ током 15 година постојања серијала, истиче Хелаћ, управо је финансирање.

- Бавимо се темама које ударају на интересе компанија које штеде на заштити животне средине и не одговара им да у јавности буде приказан њихов неодговорни однос према животној средини, квалитету живота  и здрављу грађана. Због тога немамо спонзоре, каже Хелаћ.

Кад указујемо на загађење, наводи она, увек се докаже да је у позадини корупција.

- Институције дају дозволе за рад компанијама које не испуњавају услове, инспектори кад изађу на терен жмуре на оба ока. Институцијама не одговара да „Зелена патрола“ снима и документује загађење и корупцију. Дакле, они који имају финансијску моћ не да нису заинтересовани да нас подрже, већ су заинтересовани да нас спрече да радимо. То је изазов који смо, мање или више успешно, успевали да савладамо до почетка 2025. године, рекла је Хелаћ за УНС. 

У истраживачком новинарству новинари раде посао и полиције и тужилаштва

Улога истраживачког новинарства у друштву данас је драгоцена, наглашава Хелаћ, посебно када је реч о еколошким темама, где новинари раде посао полиције и тужилаштва.

- Новинари прикупљају доказе о криминалу који је узрок еколошког суноврата, социјалне беде и економске неизвесности у Србији. Проблем је што та истраживања и прикупљену документацију о кршењу закона не користе тужилаштва. Многи на та истраживања гледају као на узалудан труд, међутим важно је да постоји документација на основу које ће се, кад буде више владавине права у Србији, ипак позвати на одговорност они који су пред очима грађана и јавности кршили законе и стандарде. 

Највећи проблем са којима се суочавају новинари у Србији који желе да се баве истраживачким и друштвено ангажованим темама је, каже Ружа Хелаћ, што се по Закону о приступу информација од јавног значаја не може добити ни једна значајна и релевантна информација.

- Проблем је тај што су криминал и корупција видљиви, очигледни и огромни, али не можеш добити „папир“ као доказ за то. Велики проблем је уцењивање и застрашивање људи који имају приступ информацијама које могу да документују корупцију. Освета коју власт спроводи над 'звиждачима' спречава потенцијалне изворе да обелодане и документују криминал. Тако да највеће очигледне корупције остају недокументоване и постају друштвено прихватљиве.

Хелаћ верује да грађани све боље препознају значај истраживачког новинарства у решавању конкретних проблема.

- Власт се опасно заиграла рачунајући да су грађани глупи и необразовани. Снимајући серијал осведочили смо да грађани прикупљају доказе и документацију о криминалу. У нашим емисијама можете видети да грађани без обзира на образовање и занимање знају законе, стандарде, здравствене аспекте загађења, политичку позадину или криминални аспект тзв. инвестиција.

Емисија постиже свој циљ – људи се боре за заштиту животне средине 

Као циљ емисије од њеног настанка Хелаћ наводи подизање еколошке и грађанске свести о одговорности за стање животне средине и демократије у локалним заједницама. Сматра, каже, да су циљ, бар делимично, испунили.

- Сведоци смо да нема места у Србији где се грађани не буне против уништавања животне средине. После емисија које смо снимали грађани су постајали еколошки активисти захваљујући нашој медијској подршци. У нашим емисија се обични људи боре за заштиту животне средине и ми дајемо легитимитет њиховој борби. Велики број проблема је решен или је почело његово решавање после емитовања емисија, каже она.

Подршка медија активизму грађана је неопходна и драгоцена за истрајавање у борби за владавину права и поштовање закона, истиче Хелаћ.

- Само ће тако доћи до стварања друштвено пожељног окружења у коме ћемо достојанствено да живимо.

До покретања пројекта "Зелена патрола на делу" екологија је била ствар стручњака и ексклузиве, објашњава она.

- Екологија се доживљавала као нешто недокучиво што је монопол високих интелектуалних сфера и далеко од свакодневице грађана. Ми смо успели да покажемо да је све повезано са свим. Дали смо легитимитет борби обичних људи за заштиту природе, квалитет живота грађана, здравље људи, владавину права.

Без обзира на бројне изазове, по речима Руже Хелаћ, новинарство и даље има снагу да покрене промене у заједници.

- После снимања и емитовања емисија из серијала "Зелена патрола на делу" многи проблеми су решени или је почело њихово решавање. Скоро да нема места у Србији где се не протестује против загађења, против сече дрвећа, против незаконитих грађевинских радова. И то су „обични“, самоорганизовани грађани. Негде успевају да се изборе, негде од њих буде бржа брутална државна сила.

Претње и притисци нису изостали, али, каже, тим није желео да их ставља у први план.

- Било је претњи и притисака, посредно и непосредно, али нисмо излазили у јавност са овим информацијама како не бисмо обесхрабрили људе да пријављују проблеме и да се плаше да дају изјаве. Међутим, у јавност је изашао напад на новинарски тим „Зелене патроле“ приликом снимања емисије о незаконитој експлоатацији песка и шљунка из Дунава у Футогу када нам је одузет дрон, наводи Хелаћ.

-Тужилац из Новог Сада је, по службеној дужности, покренуо судски поступак против одговорних. Напад се десио у априлу 2021. године, а до сада још није одржан главни претрес који је, после безброј одгађања, заказан за 24. јун ове године. У међувремену ова фирма добија послове на тендерима Града Новог Сада. Сва је прилика да се овај судски процес води тако да застари, прича Хелаћ.

Претњи и притисака је све више, каже, али се и новинари више не плаше да извештавају о корупцији у области заштите животне средине.

- У емисијама серијала ми смо документовали да иза еколошких проблема стоји корупција и за последицу има уништавање животне средине и здравља људи. Сада смо, као друштво, дошли у фазу када су новинари једни другима подршка на начин да преузимају еколошке теме и држе их у јавности. То омогућава истрајавање на решавању проблема, закључила је она.

Иако је Зелена патрола скренула пажњу на бројне еколошке проблема, неке од њих и прва изнела у јавност, попут пројекта Јадар и прекомерне експлоатације шума на Фрушкој Гори, неке важне приче још увек чекају да буду испричане. Једна од њих је и загађење у Бору и Мајданпеку.

- Ова тема, осим загађења животне средине, носи са собом и трагичне личне приче становника којима је рудник дошао до кућног прага. Сваки четврти становник болује од неке врсте канцера. Надамо се да ћемо бити у прилици да снимимо емисију на ову тему, рекла је Ружа Хелаћ. 

У медијима са националном фреквенцијом, каже, нема довољно простора за теме од јавног интереса, попут загађења, злоупотреба у институцијама или еколошких проблема.

- Коришћењем друштвених мрежа делимично се превазилази овај проблем. Значај класичних медија се смањује, јер довољно је да изађете из куће, снимите телефоном проблеме на које наилазите и то објавите на друштвеним мрежама. Проблем више није недостатак информација већ корумпирани тужиоци и судије. Информација је „сироче“ у јавном простору.

Најснажнији утисак, током више од деценије рада на серијалу, на Хелаћ оставила је прича из Зајаче.

- Зајача је мало насеље у близини Лознице. Концерн "Фармаком МБ" (Рудници и топионица Зајача) је производила олово из потрошених акумулатора које су довозили из региона и света. Технолошки процес је веома загађујући и опасан за здравље грађана и животну средину. Ово загађење нарочито погађа децу. Кад олово уђе у организам то је неповратни процес и заувек остаје у организму. Земљиште је загађено 20 километара око ливнице и пољопривредни производи не би смели да се користе у исхрани људи и животиња, објашњава.

Становнике, како каже, нико није информисао како да се заштите и шта им је чинити у таквим околностима.

-Кад су запослени почели да се разбољевају и да се рађају деца са великом количином олова у крви компанија је користила свој утицај да их замајава и доводи у заблуду. Када је проблем ескалирао и када су становници почели да траже помоћ, да би се смириле страсти компанија је окречила школу и посадила цвеће у дворишту. Врхунац лицемерја је био кад су изградили стадион поред школе за децу која се једва крећу и ходају као зомбији, прича Хелаћ.

На све то, каже, Министарство заштите животне средине компанији је доделило признање за одговоран однос према животној средини, а менаџмент компаније потрудио се да маркетиншки умањи проблем тако што је спонзорисао спортске клубове и удружења.

-Док смо снимали емисију обезбеђење компаније је претило. Неколико година касније поново смо посетили Зајачу: компанија није радила (огромни дугови према банкама), загађење је остало у земљишту и водотоковима, бивши радници као и чланови њихових породица били су болесни, а нека деца су отишла на лечење у Немачку, закључује она.

За Ружу Хелаћ, право новинарство подразумева откривање нових или скривених чињеница, а тај процес види као дугу и неизвесну шаховску партију.

- Као студенткиња бавила сам се шахом и то је обележило мој приступ животу: један потез живот један потез ја. Међутим, у шаху сте ви равноправни са противником на почетку партије. У новинарској партији на вашој страни су храброст, одлучност, знање, морални кредибилитет  а на противниковој страни: финансијска моћ и средства силе и принуде, објашњава она.

Сигурност је, сматра, прецењена вредност у коју се превише верује.

- Предност дајем храбрим одговорима на изазове које нам живот поставља. Највећа истина је да сигурност убија - и људе, и страст, и животну радост. Правде и сигурности никада није било и неће је бити. То не умањује лепоту живота. Имамо само један избор: да ли ћемо бити на страни правде или неправде, закључује Хелаћ.