УНС вести
02. 07. 2025.
Са панела "Границе слободе – етичко извештавање и изазови професије": Трка за кликовима довела је до сензационалистичког извештавања о особама са хендикепом
Тежак финансијски положај новинара у Србији и „трка“ за кликовима онемогућавају новинарима да се специјализују и извештавају у складу са Кодексом новинара и новинарки Србије, као и Приручником за адекватно и афирмативно извештавање о особама са хендикепом, закључак је са панед дискусије „Границе слободе – етичко извештавање и изазови професије“ коју је организовала Академска инклузивна асоцијација (АИА) у Прес центру УНС-а.
Новинар Бојан Цвејић, који је иначе спровео мониторинг Савета за штампу о кршењу Кодекса, рекао је да је свака врста препорука за етичко извештавање добродошла медијској заједници, а посебно када се ради о темама о којима новинари нису добро информисани.
„Новинари за сваку тему морају добро да се припреме и да је обраде у складу са највишим професионалним и етичким стандардима“, закључио је он.
Ипак, Цвејић је додао да у јеку хиперпродукције медијског садржаја новинари све више преписују вести и бирају садржај који доноси кликове. Уз то, редакције су, како је додао, десетковане, те у њима има све мање новинара.
„Некада је новинар једну причу могао да ради три дана, а сада они морају да убаце двадесет вести, да напишу пет прича на дан и да гледају шта ће донети кликове, а шта ће испунити неке ‘таргете’ који се од њих очекују“, објаснио је он.
Говорећи о неадекватној терминологији, која је, између осталог, последица оваквог приступа, новинарка и ауторка Приручника за адекватно и афирмативно извештавање о особама са хендикепом Катарина Томовић је истакла да новинари често употребљавају неадекватну терминологију када извештавају о особама са хендикепом попут речи “инвалид“, “хендикепиран“.
Она је рекла да у медијима има пуно проблема када се извештава о особама са хендикепом, а како је истакла, то се пре свега односи на то како ће новинар представити саговорника који је особа са хендикепом.
„Да ли је то фотографија инвалидских колица или белог штапа? То је све фокусирање на неке ствари које су само подршка особама са хендикепом у свакодневном функционисању, a не оне саме“, нагласила је Томовић.
Она је нагласила да се некад на телевизији новинар, уколико има за саговорника особу са хендикепом у пратњи персоналног асистента, врло често обраћа персоналном асистенту, уместо директно саговорнику.
Александра Ничић указала је на то како финансијски тежак положај медија утиче на квалитет њиховог извештавања. Указала је на то да се Србија налази на 125. месту према економском положају новинара, а да то показује Светски индекс слободе медија, који су објавили Репортери без граница уочи обележавања овогодишњег Светског дана слободе медија. Ипак, о економском положају у локалним медијима не мора да нам говори само статистика, каже Ничић, већ и разговор са колегама.
„С обзиром на то да је оглашавање доминантан бизнис модел у многим медијима, тежња за што већим бројем кликова изнедрила је сензационалистички приступ у извештавању, који у контексту производње медијског садржаја о особама са хендикепом подразумева њихову глорификацију и или пак извештавање уз сажаљив призвук“, рекла је новинарка Удружења новинара Србије (УНС) Александра Ничић.
Решење за проблеме приликом извештавања о особама са хендикепом би, како је рекла, могло бити "квалитетно извештавање о овој теми кроз одрживе пројектне идеје које промовишу адекватан начин извештавања о особама са хендикепом“, рекла је Ничић. Како је додала, УНС је са АИА спровео пројекат који се односи на особе са невидљивим хендикепом. Поред оваквих пројеката, Ничић је као посебно важне истакла оне којима се оснажују локални медији попут пројекта „Медијске оазе“.
„Пројектни тим чине, између осталог, запослени у УНС-у, професори са Филозофског факултета у Нишу и доцент са Факултета политичких наука у Београду. Они су већ имплементирали бројне пројекте у вези са адекватним извештавањем о особама са хендикепом. Сигурна сам да ће они учесницима обука које овај пројекат обухвата на најбољи начин представити добре праксе извештавања у локалним медијима, али и да ће им кроз рад објаснити како изгледа извештавање о особама са хендикепом које је у складу са професионалним стандардима“, објаснила је Ничић.
Новинарка из Новог Бечеја Тијана Јанковић је истакла да и поред свих притисака и потешкоћа са којима се колеге на локалу суочавају, мотивација да у складу са етичким стандардима извештавају о особа са хендикепом, произилази из више слојева, а основ је осећај одговорности и личне посвећености.
„Верујемо да су особе у ризику од социјалне искључености највише погођене тишином, а локални медији то могу да промене. Ако ми, као локални, независни медији то не урадимо и не бавимо се тим темама, питање је ко ће то урадити“, рекла је она.
Додала је да осим професионалне дужности, локалне медије често покреће лични импулс, инат и осећај за правду.
Извршни директор АИА Милан Јанковић навео је да је важна едукација младих са хендикепом како да на најбољи могући начин презентују оно што желе да буде њихова прича у медијима.
„Верујемо да ћемо побољшати целокупну слику о особама са хендикепом са једне стране, али и да ћемо имати већи број позитивних примера у медијима приликом извештавања о особама са хендикепом“, истако је он.
Како је рекао, професионално извештавање о особама са хендикепом не зависи само од новинара, већ и од уредника.
Јанковић је истако да је ово трећи пројекат који на ову тему спроводи АИА.
„Свакако да је наш циљ да имамо што више компететних особа са хендикепом са наступ у медијима, а тај начин можемо да умањимо приступ негативних појава и начина комуникације, са особама са хендикепом у медијима“, рекао је.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.