УНС вести
20. 11. 2025.
ЦЕПРОМ: Глас деце у медијима све тиши, у извештавању о њима доминира сензационализам
“У медијима се глас детета ретко чује, а деца у медијима све чешће су злоупотребљена у сврху сензационализма. Деца су ретко важни учесници новинарских прича”, речено је данас на представљању истраживања „Медијска слика деце у Србији 2025.” које је спровео Центар за професионализацију медија и медијску писменост (ЦЕПРОМ).
Представљање резултата овог истраживања пратила је панел дискусија стручњака посвећен етичком извештавању о деци, а догађај је организован поводом Међународног дана детета – 20. новембра.
Како је објаснио председник ЦЕПРОМ-а и вођа истраживања доц. др Марко Недељковић, анализа медијске слике деце спроведена је у периоду од 1. јуна до 10. августа и обухватила је девет дневних листова (Политика, Данас, Вечерње новости, Блиц, Курир, Информер, Српски телеграф, Ало и Нова), централне информативне емисије телевизија са националном покривеношћу (РТС1, Пинк, Прва, Б92 и Хепи), као и 20 најпосећенијих портала, према Гемиусу.
Највернији показатељ интересовања медија за одређену тему је број медијских садржаја о њој, рекао је Недељковић, а податак да се у централним информативним емисијама телевизија са националном фреквенцијом прилог о деци емитује у просеку тек сваког петог дана, како је рекао, говори како се овој теми приступа у телевизијским програмима.
Као још један од проблема Недељковић је навео мањак позитивне конотације на телевизији, онлајн медијима и у принту, па је додао да, према истраживању, 71 одсто текстова о деци на најчитанијим порталима обрађује теме као што су насиље, злостављања и несреће.
“Таква је и природа више од половине текстова у дневној штампи (57,5 одсто), док је ситуација боља у случају телевизија (30,2 одсто). Проблем са оваквим усмерењем је у томе што негативна конотација не подразумева указивање на пропусте, недостатке или одређене грешке с циљем да се решавају постојећи проблеми и тако побољша положај деце, већ да се о деци доминантно извештава у случају насиља, разних инцидената и несрећа”, досао је он.
У дневним листовима и на порталима доминантна негативна конотација приликом извештавања о деци
Говорећи о доминацији негативне конотације у штампаним и онлајн издањима, истраживач на пројекту и бивши члан Комисије за жалбе Савета за штампу Бојан Цвејић рекао је да проблематични текстови у којима се нарушавају приватност и достојанство деце доминантно спадају у домен црне хронике. Како је навео Цвејић, посебно забрињава што би, да је истраживање рађено у другом периоду, вероватно било мање текстова са неутралном конотацијом, имајући у виду да је анализом обухваћен период када деца полазе у школу. То је, како је навео, подразумевало и више неутралних текстова о деци.
Цвејић је рекао да забрињава и кршење Кодекса новинара и новинарки Србије приликом извештавања о овој деци.
„Тако се у сваком петом тексту на порталима и сваком десетом у дневној штампи крше професионални и етички стандарди приликом извештавања о деци“.
Према истраживању, најчешћи прекршаји Кодекса су откривање идентитета деце, повреда приватности, непоштовање достојанства и објављивање сензационалистичких садржаја.
“Број негативних објава о деци на порталима се драстично повећао 21. јула 2025. године након вести о породичном насиљу у Бајиној Башти где је човек убио супругу и малолетног сина, а потом извршио самоубиство. Готово ниједан медиј који је извештавао о овом случају није сакрио идентитет жртава, јер су низом детаља из приватног живота сви чланови породице били директно или индиректно препознатљиви јавности”, објаснио је он.
Код онлајн издања сензационализам се највише примећује насловима у оквиру којих се деца користе као “мамац” за приступање садржају, иако о њима суштински није реч у тексту.
Телевизије без кршења стандарда, али и без дубље анализе
Истраживачица Јелена Гајић рекла је да је анализа показала да и у прилозима у централним информативним емисијама нису уочени прекршаји професионалних стандарда, као и да у њима доминира неутрална конотација извештавања о деци. Ова констатација би, додала је Гајовић, значила да на телевизијама постоји позитиван помак у овом домену у односу на дневне листове и портале, али и да не постоји позитиван помак у односу на претходни период. Тако је у истраживању медијске слике деце, које је ЦЕПРОМ спровео 2018. године, доминирала позитивна конотација приликом извештавања о деци, док је ове године таквих прилога било знатно мање.
“Из таквог усмерења по питању конотације прилога, очекивано следи и избор тема које су биле у фокусу, а управо то је једна од највећих промена у односу на истраживање које је ЦЕПРОМ спровео 2018. године. Тада су доминантне теме биле социјална и здравствена брига о деци (45 одсто), насиље и несреће (35 одсто) и образовање (10 одсти), док су се све остале теме појављивале у сваком десетом прилогу (10 одсто)”, навела је она
Гајић је указала и на то да, збирно посматрано, телевизијско извештавање о деци углавном не нуди озбиљнију анализу, па чак и веома ретки прилози најчешће остају без ширег контекста.
Дискусију је пратила констатација да је некад изазов сачувати глас детета и да остане чист, али да новинари не треба да тај “чист глас” утишају.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.