Насловна  |  Актуелно  |  УНС вести  |  УНС одбранио имовину од државе и НУНС-а
Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Smanji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

УНС вести

04. 02. 2018.

Извор: УНС

УНС одбранио имовину од државе и НУНС-а

Удружење новинара Србије одбранило је имовину и после више од деценије исцрпљујућих суђења по тужбама НУНС-а, а затим и Републике Србије, која је уследила на иницијативу НУНС-а, добило пресуде Врховног касационог суда у своју корист. Врховни касациони суд пресудио је да је УНС власник зграде у Ресавској 28. Тако је потврђена пресуда Првог основног суда о УНС-овом власништву над зградом, а преиначена одлука Апелационог суда о заједничкој својини УНС-а и НУНС-а.

Од 2001. године НУНС је различитим тужбама покушавао да стекне власништво над зградом коју је 1935. године изградила Београдска секција Југословенског новинарског удружења, чији је УНС правни настављач.

У овом спору, одлуком Врховног суда, преостало је још да се надлежни суд изјасни о жалби НУНС-а након што им је одбијен захтев за сусвојином над зградом.

Још једном пресудом Врховног касационог суда окончан је и паралелни поступак против УНС-а по тужби Републике Србије која је преко Правобранилаштва покушала да одузме УНС-у имовину у Кнез Михаиловој 6. После осам година Врховни суд потврдио је пресуде Вишег и Апелационог суда да се не ради о државној већ о имовини УНС-а.

Судски поступак против УНС-а за одузимање имовине у Кнез Михаиловој држава је покренула 2010. године и то на иницијативу НУНС-а. Републичком правобранилаштву НУНС је доставио молбу коју је потписао тадашњи председник Ђорђе Влајић и две тужбе које је написала адвокатска канцеларија Вуковић. Довољно је било да Правобранилаштво поднесе већ написане тужбе. Једном тужбом тражено је одузимање УНС-у имовине у Кнез Михаловој 6, а друга се односила на одузимање зграде у Ресавској 28.

Две године раније покренута је реформа правосуђа коју је промовисао НУНС.

УНС-у су обе пресуде Врховног суда достављене у последњих недељу дана.

Хронологија одбране зграде

Пресудом Врховног касационог суда од 1. новембра 2017. године окончан је спор који је НУНС покренуо против УНС-а 2005. године, са захтевом да му се додели половина зграде у Ресавској 28.

Ово није била једина тужба НУНС-а против УНС-а. 

У 2005. години НУНС је од Уставног суда Србије затражио оцену уставности Закона из 1979. године којим је зграда у Ресавској 28 денационализована и враћена УНС-у. Уставни суд се у овом предмету прогласио ненадлежним.

Потом је НУНС у 2005. години покренуо још један поступак и тражио да УНС буде избрисан из земљишњих књига као власник имовине у Ресавској 28. Овај спор НУНС је правоснажно изгубио, а одбачена му је и кривична пријава због укњижбе УНС-а у власничке књиге.

НУНС је 2008. године иницирао и судски поступак државног правобранилаштва с циљем да се УНС-у одузме имовина у Кнез Михаиловој.

Након неколико пресуда у којима је потврђено да је УНС власник зграде у Ресавској 28, НУНС у 2011. години мења тактику и уместо сусвојине, која постаје алтернативни тужбени захтев, истиче нови захтев и наставља да тужи УНС тражећи да зграда постане заједничка својина УНС-а и НУНС-а.

Први основни суд у Београду одбио је оба тужбена захтева НУНС-а, и за сусвојину половине зграде, и за заједничко власништво и пресудио у корист УНС-а. По жалби НУНС-а затим је поступао Апеациони суд, преиначио пресуду и одлучио да су НУНС и УНС заједнички власници зграде у Ресавској 28.

Врховни суд укинуо је пресуду и вратио је Апелационом суду, који је поново донео исту одлуку. 

Коначно, пресудом из новембра 2017. која је УНС-у уручена прошле седмице, Врховни суд преиначио је пресуду Апелационог суда, потврдио власништво УНС-а над зградом у Ресавској 28 и коначно ставио тачку на захтев НУНС-а за заједничком својином.

Држава против УНС-а 

Врховни касациони суд донео је 22. јуна 2017. године пресуду у корист УНС-а, која је такође стигла прошле недеље. Пресуда је донета након скоро 8 година суђења државе против УНС-а.

Републичка дирекција за имовину поднела је 25. маја 2010. године тужбу оспоравајући УНС-у власништво над трећим спратом зграде у Кнез Михаиловој 6, у којој се налази Прес центар УНС-а.

УНС је пронашао да је само недељу дана раније, 18. маја, на руке заменику републичког јавног правобраниоца Саши Јурићу стигла молба НУНС-а коју је потписао тадашњи председник НУНС-а Ђорђе Влајић. У молби Јурићу стоји да се „у циљу заштите закона, као и интереса Републике Србије и Града Београда покрене поступак за утврђивање права својине и права коришћења“ јер, стоји у молби НУНС-а, УНС нема право власништва, пошто се ради о државној имовини.

Уз молбу Републичком правобранилаштву НУНС је тада проследио и две припремљене тужбе које је сачинила адвокатска канцеларија Вуковић. Једна тужба односила се на имовину УНС-а у Кнез Михаиловој број 6, а друга на зграду у Ресавској 28.

На касније питање УНС-а зашто је од државе тражио да одузме имовину новинарима, Влајић је рекао да је подношење молбе Републичкој дирекцији за имовину била одлука тадашњег Извршног одбора НУНС-а и да не жели да коментарише случај.

„Процена Извршног одбора НУНС-а је тада била да УНС нема право над том непокретношћу, а даље не желим да коментаришем“, одговорио је тада Влајић УНС-у.

Генерални секретар УНС-а Нино Брајовић, објашњава да је пре тужбе Републичког правобраниоца и Републичка дирекција за имовину покушала да исти УНС-ов простор отме новинарима, али без суђења.

„Било је то 2006. године на захтев Танјуга, власника Међународног прес центра који је тада на овој адреси био закупац. Републичка дирекција за имовину припремила је Одлуку коју је требало да усвоји Влада Србије и да простор преда Танјугу“, каже Брајовић.

Он додаје да су „срећом, тадашњи председник Савеза новинара Србије и Црне Горе (СНСЦГ), чије је седиште у улици Кнеза Михаила број 6, Живорад Николић и он сазнали за договор Дирекције и Танјуга и у последњи час га осујетили“.

„Обратили смо се Републичком секретаријату за законодавство које је дало мишљење да би таква одлука била незаконита, па је Влада пред саму седницу одустала од плана који су јој подастрли Танјуг и челници Републичке дирекције на усвајање“, рекао је Брајовић.

У овом спору УНС су заступали адвокати Душан Стаменковић и Александра Ковачевић из адвокатске канцеларије Томановић.

НУНС одбио уједињење

НУНС се уселио на други спрат Ресавске 28 након петооктобарских промена 2000. године, и у истом је простору на основу привремене судске мере донете 2001. године.

У 2012. години УНС је предложио НУНС-у да користи два спрата зграде у Ресавској 28, без обзира на коначан исход спора, што је НУНС одбио.

Исте године УНС је НУНС-у нудио и стварање јединствене организације, са образложењем да би такво удружење било успешније у заштити професионалних интереса свих новинара у Србији. 

Ни ову инцијативу НУНС није прихватио.

Како је изграђен Дом новинара Србије

Изградња Дома новинара у тада Франкопанској улици број 28 почела је 1. октобра 1933. године, а завршена је 7. априла 1935. године.

Зграду су подигли чланови Београдске секције Југословенског новинарског удружења који су се задужили хипотекарним кредитом од 1.500.000 тадашњих динара, а градњу су помогли и донатори попут Михајла Пупина, грађу и транспорт су донирала министарства шумарства и железница, плац је дала Београдска општина.

Правни претходник Београдске секције Југословенског новинарског удружења било је Српско новинарско друштво основано 1881. године, чији је следбеник Удружење новинара Србије, које под овим именом постоји од 1945. године.

У УНС-ову зграду је, по ослобођењу 1945. године, усељена Новинска агенција Танјуг.

УНС је право на своју имовину у Ресавској улици остварио тек 1979. године, када је Законом извршена денационализација.

 

Текст пресуда погледајте у прилогу.

 

Коментари (13)

Остави коментар
уто

06.02.

2018.

anonymous [нерегистровани] у 16:32

ČESTITKA

Bravo, čestitam, uz komentar najdobrnamerniji UNS-u : krenuli ste poslednjih meseci putem NUNS-a, maltene da budete politička organizacija kao oni sa Lekićem na čelu. Ne činitite to, vratite se izvornim principima UNS-a.Imaćete i dalje svu podšku novinara,a ne nekih kvazi novinara iz NUNS-a i NDNV.

Одговори
уто

06.02.

2018.

Vlajko [нерегистровани] у 10:36

Re:

Ajde malo da čitamo činjenice a ne samo da budemo ironični i zluradi: "Изградња Дома новинара у тада Франкопанској улици број 28 почела је 1. октобра 1933. године, а завршена је 7. априла 1935. године. Зграду су подигли чланови Београдске секције Југословенског новинарског удружења који су се задужили хипотекарним кредитом од 1.500.000 тадашњих динара, а градњу су помогли и донатори попут Михајла Пупина, грађу и транспорт су донирала министарства шумарства и железница, плац је дала Београдска општина. Правни претходник Београдске секције Југословенског новинарског удружења било је Српско новинарско друштво основано 1881. године, чији је следбеник Удружење новинара Србије, које под овим именом постоји од 1945. године. У УНС-ову зграду је, по ослобођењу 1945. године, усељена Новинска агенција Танјуг. УНС је право на своју имовину у Ресавској улици остварио тек 1979. године, када је Законом извршена денационализација."

Одговори
пон

05.02.

2018.

Milica Stojković [нерегистровани] у 22:02

UNS

B R A V O !

Одговори
пон

05.02.

2018.

Vojvodjanin [нерегистровани] у 21:24

Graditelji

Ma ja se secam da su zgradu gradili 1933 licno Nino Brajovic i Vukasin Obradovic. Nino je bio vredniji proleter, pa njemu zgrada vise pripada. Vukasin je zabusavao, kao i na fakultetu. Sada ima novih udruzenja, Sindikat novinara. Svima je tamo mesto, a ne da UNS ima potpuni monopol. To je Dom novinara Srbije, a ne dom Petra Jeremicica i UNS-ovih ostalih brojnih funkcionera!

Одговори
пон

05.02.

2018.

Slavujko [нерегистровани] у 19:05

ZAMENJENE ULOGE ...

Vise od tri decenije truje se najstarije Udruzenje novinara u Srbiji! Namera tzv, "nezavisnih" novinara je odavno procitana - namera da se otme tudja imovina. Znaci - lopovska namera...
Za mladje koleginice i kolege nuzno je da ne zaborave da je u bivsu Jugoslaviju uneto MNOGO PARA sa kojima su kupljeni oni i one koji su zeleli da se "dokazu" kao NEZAVISNI novinari (?)! Dobili su od "dobronamernih stranaca" ponudu koju nisu hteli da odbiju, kao sto su to ucinili clanovi UNS!
E, onda su im apetiti porasli pa su hteli i imovinu UNS da otmu... Oduvali smo ih na Skupstini UNS-a odrzanoj na Tari! Kao predsednik Komisije za Zakljucke, na njihovo iznenadjenje, procitao sam SVE Zakljucke i pozvao ih da bilo koji ospore, predloze dopunu izmenu ili njegovo brisanje! Posto su zanemeli (!) jer nisu imali ni jednu primedbu, namera im je neslavno propala (pogledajte Arhivu UNS-a)!
Smirili su se neko vreme a onda su se ponovo ostrvili na tudje... Napominjem da NIKADA niko nije imao nista protiv da postanu clanovi UNS-a! Ima smo i vise zajednickih sednica na kojima smo im nudili da se o SVIM njihovim predlozima izjasni Skupstina... Uvek su odustajali od bilo kakve saradnje.
Sada mi je, konacno, lakse. Imovina UNS-a je SACUVANA(!) i pored zamenjenih uloga u ovom nedopustivo dugom sporu. Vlasnik -UNS morao je da dokazuje da je NJEGOVA IMOVINA NEUPITNA umesto da tuzilac NUNS dokazuje PO KOM OSNOVU, NA OSNOVU KOJIH DOKUMENATA ZAHTEVA DA IMOVINA UNS-a pripadne njima?!
Kao kada bi UNUK tvrdio da je STARIJI od SVOG DEDE!
Cestitam na pobedi, znam da je bilo tesko sa tesko...

Одговори
пон

05.02.

2018.

Zale [нерегистровани] у 17:53

"Pravedno"

Nije bio sistemski zakon, a faktički je denacionalizovana imovina oduzeta novinarskom udruženju - lex specialis novinarsko udruženje u Srbiji, dok su svi ostali u Srbiji, kojima je imovina oduzeta, ostali kratkih rukava. "Pravedno"!? Kao što je tadašnja vlast brinula o svom , tada jedinom i vlasti odanom novinarskom udruženju u Srbiji, tako i sadašnja vlast, donoseći ovakvu presudu, brine o novinarskom udruženju koje joj je lojalno - "pravedno"!

Одговори
пон

05.02.

2018.

Vlajko [нерегистровани] у 10:15

Fascinantno

Za mene je fascinantno da novoosnovano udruženje koje se zove NUNS traži imovinu koja pripada udruženju osnovanom pre skoro 100 godina. Ako bi to tako moglo, ja bih osnovao svoje udruženje pa tražio i da se nama onda odvoji deo te imovine. Glupost. Još fascinantnije mi je da država u vreme restitucije, kada se intezivno vraća nacionalizovana imaovina vlasnicima i isplaćuje štetu tamo gde tu imovinu nije moguće vratiti, hoće da otme nešto što pripada jednom esnafskom udruženju i to ne opančara ili bozadžija, nego novinara, dakle onih koji bi takav čin trebalo da medijski isprate maksimalno pa de se puše oni koji su došli na takvu ideju. Više niko nema ni trunke respekta prema novinarima, ne straha naravno ali malo poštovanja.

Одговори
пон

05.02.

2018.

anonymous [нерегистровани] у 07:45

ЧУДНА ШУМА

Када сам својевремено на једном од ретких заједничких састанака управа УНС и НУНС поменуо могућмост да новинари из унутрашњости могу формирати неко треће удружење ,са бројем присталица , а онда по логици НУНС-а затражоти трећину зграде у Ресавској реплицирао ми је НУНС-ов адвокат реченицом да "не може то тако"! А што не би могло, питао сам га тада и нисам добио никакав разуман одговор. Испада да су само НУНС-овци препознали ексклузивно право да годинама покушавају да се дочепају половине имовине, рачунајући вероватно да ће бесконачно и у државном врху и у судовима имати подршку првобораца 5.октобарских промена у Србији.Иначе док је текао вишегодишњи судски маратон челници НУНС су одбијали и нека компромисна и за њих врло коректна решења која су им око поделе имовине нуђена из УНС. Лично сам присталица уједињења УНС и НУНС јер је српском новинарству потребна јединствена и јака новинарска организација ослобођена сваке врсте политичких утицаја разних домаћих и иностраних "спонзора".А такви "спонзори" су у Србији већ створили неке новинарске "лидере" који су професионални анонимуси и који не уживају никакав углед у српском новинарству.

Одговори
нед

04.02.

2018.

Član [нерегистровани] у 23:01

!

Mogao bi UNS na osnovu svojih imovinskih beneficija da obezbedi svojim članovima neke besplatne programe. Inače, presuda je politička. Da je drugačija politička situacija i presuda bi bila drugačija.

Одговори
нед

04.02.

2018.

Нино Брајовић [нерегистровани] у 20:56

Re: Ипак је била денаионализација

Законом о враћању Удружењу новинара Србије права у погледу коришћења и располагања непокретностима као друштвеним средствима из 1979. године ипак је спроведена денационализација. То није био системски закон као што је српски закон из 2011.године али је био Закон за конкретан случај.

Одговори
нед

04.02.

2018.

anonymous [нерегистровани] у 20:23

КОНАЧНО ПРАВДА

Правда је спора али ипак достижна што потврђују и ове судске одлуке у корист УНС. А колеге из НУНС требало би да је срамота каквим су све мувачинама и политичким лобирањима покушали да преко корумпираних судова и судија отму оно што није њихово.то истовремено открива и право лице њихове наводне "независности"!

Одговори
нед

04.02.

2018.

Zale [нерегистровани] у 18:46

Kakva denacionalizacija?

Na stranu šta mislim o presudi za zgradu u Resavskoj, jer ovom presudom nije stavljena tačka. O ovoj imovini izjašnjavaće se ove imovine i Ustavni sud Srbije, a kakav je i ko sedi u njemu - gotovo izvesno i Sud u Starzburu, ali zanimame kako je to, po kom osnovu i na koji način denacionalizovana imovina - zgrada u Resavskoj 1979. godine, kada je - kako ste napisali "zakonom izvršena denacionalizacija"?
Denacionalizacije u SFRJ nije bilo! Nikakav zakono denacionalizaciji nije postoao niti je imovina bila vraćana po tom osnovu. Ni građanima niti udruženjima. U Srbiji je Zakon o denacionalizaciji - restituciji imovine donet 2011. godine. Dakle, zgrada u Resavskoj nikako nije mogla biti vraćena UNS 1979. godine u SFRJ po osnovu denacionalizacije.

Одговори
нед

04.02.

2018.

Члан НУНС-а [нерегистровани] у 16:31

Праведно

Члан сам НУНС-а, али никада нисам подржавао тужбу против УНС-а из једноставног разлога што није била основана. Коначно је стигла правична пресуда и честитам УНС-у на томе. Према логици којом је тражено власништво над делом зграде, да је НУНС добио тражени део и да се након тога део његовог чканства одвојио и основао нову организацију, имао би право на део имовине НУНС-а и тако унедоглед.

Одговори

Остави коментар

Молимо Вас да прочитате следећа правила пре коментарисања:

Коментари који садрже увреде, непристојан говор, претње, расистичке или шовинистичке поруке неће бити објављени.

Није дозвољено лажно представљање, остављање лажних података у пољима за слање коментара. Молимо Вас да се у писању коментара придржавате правописних правила. Коментаре писане искључиво великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора или скраћивања коментара који ће бити објављени. Мишљења садржана у коментарима не представљају ставове УНС-а.

Коментаре које се односе на уређивачку политику можете послати на адресу unsinfo@uns.org.rs

Саопштења Акције Конкурси