24. 01. 2016.
Аутор: Мирољуб Дугалић
Извор: Политика
Како су политичари „рекетирали“ новинаре
Скупштинска одлука о додатном суфинансирању медија у Краљеву није реaлизована, јер су политичари, супротно законским прописима, новац хтели да поделе по принципу „свима или никоме“
Градско веће у Краљеву разматрало је јуче предлог о суфинансирању медија за ову годину и па ће процедура о подели 14 милиона и 250.000 динара за ову годину бити брзо покренута. На реализацију те ставке у буџетском документу неће се чекати предуго, јер овде нема медија који није на финансијском издисају. Али, ова ажурност власти није и без покушаја да се грешка од прошле године исправи и љутња новинара ублажи.
Прошлогодишњим ребалансом градска скупштина је додатно наменила пет милиона динара за медије, али је реализација изостала. Реално посматрајући, један број медија остао је без тих пара сасвим оправдано, а онима који су тај новац заслужили политичари су, на својеврстан начин, завукли руку у џеп. Према најавама оштећених и без обзира на скорију нову расподелу, случај ће стићи и до суда.
Шта се десило и како је све кренуло већ смо писали, али подсећања ради, после конкурса стручна комисија је разматрала пројекте, донела предлог о подели тог новца, али поменути износ није потрошен у потпуности. Разлог је што већина власника медија није благовремено оправдала раније додељена средства иако су на то били у обавези према Правилнику о суфинансирању медија а и сходно потписаним уговорима. Заборавили су или игнорисали ту обавезу, затим се један број њих на тај конкурс јавио са непотпуном или неодговарајућом документацијом. Тако, због тих формалних недостатака стручне комисије (новинар Петар Јеремић, представник УНС-а, новинарка Амела Бајровић, представник НУНС-а и фоторепортер Горан Шљивић) од укупно 16 приложених пројеката девет није ни разматрала. А, од преосталих седам који су оцењивани Краљевачка телевизија би добила 1,5 милион динара, продукција „Прајм тајм“ 350.000, продукција КЦМК – центар 450.000, медијска агенција „Арт“ 280.000 и београдска „Дон граф“ 50.000 динара. Остало је нераспоређено 1.870.000 динара и још пет стотина хиљада које би, сходно дискреционом праву, расподелио градоначелник Краљева.
– Ми смо хтели да целокупан износ поделимо па смо тражили да комисија дође на нову седницу Већа, да сачини нови предлог разматрањем још неких пројеката. Међутим, комисија то није уважила, па градски већници нису донели никакво решење, а онда је убрзо дошла и нова година и тако су на неки начин поједини медији оштећени, али то су грешке нашег неискуства у првој години тог пројектног суфинансирања – каже Томислав Илић, градоначелник Краљева.
Да ли је, упркос неискуству које Илић помиње, могуће да се, уз „консултацију“ закона и подзаконских аката, не утврди да представник комисија и нема обавезу присуства и усменог објашњења свог предлога, а поготово да се од комисије не може тражити да ради противзаконито. Него ће, ипак, бити да је Амела Бајровић, председница комисије у праву када каже да је „изгледа разлог за све што би без новца остали поједини медији, љубимци политичара“.
За Сашу Јаношевића, власника и директора Краљевачке телевизије, нови прописи нису непознаница и он тврди:
– Овде је најмање три пута закон прекршен. Најпре, одлуку после предлога комисије доноси руководилац органа, значи инокосни орган а то је градоначелник. Затим, предлог не може кориговати, али може вратити комисији само у случајевима да је прекршен Закон о информисању и Правилник о суфинансирању медија и кад се утврди да нису поштовани услови конкурса. Ја не знам зашто је уопште предлог комисије разматрало Градско веће већ је ту коначну одлуку требало да донесе градоначелник – напомиње Јаношевић.
Тако је испало да је своја овлашћења и одговорност градоначелник хтео да подели са већницима, а већници су сматрали да су стручнији и праведнији од независне стручне комисије. Уз то, и власници појединих медија су „заборавили“ на правдање раније добијених средства. Другачије речено, и једни и други су хтели да пројектно финансирање уклопе у стари начин расподеле „ти мени паре ја теби јавну подршку“, али је то било немогуће па није урађено ништа. И, то нечињење коштало је оне који су поштовали интенције и циљ нових прописа па им је, како тврде, сада остало да правду траже од суда, макар она била и на дугом штапу.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.