Насловна  |  Актуелно  |  Вести  |  Како је МТС дошао до уговора корисника СББ-а?
Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Smanji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Вести

03. 12. 2020.

Аутор: Вук Јеремић Извор: Данас

Повереник: Грађани да траже одговоре од Телекома

Како је МТС дошао до уговора корисника СББ-а?

Повереник за заштиту података о личности Милан Мариновић није могао да да дефинитиван одговор на питање да ли ће ова институција спровести поступак надзора и утврдити да ли су и на који начин подаци из уговора између корисника и компаније СББ завршили код директног конкурента – компаније Телеком Србија.

Како је за Данас истакао Мариновић, након консултација унутар институције донеће одлуку да ли овим питањем да се баве по службеној дужности.

Док се та одлука не донесе, Мариновић је саветовао грађане који сумњају да су им лични подаци злоупотребљени да сами покрену поступак и затраже од Телекома одговоре.

– Они треба да се обрате правном лицу за које сумњају да неовлашћено користи њихове податке и питају их да ли они заиста обрађују те податке, у коју сврху их обрађују, како су до њих дошли, које податке тачно поседују… Такође, они по закону имају право да затраже да правно лице престане са обрадом тих података и да исте избрише. Уколико правно лице не одговори на задовољавајући начин на тај упит, онда могу да поднесу притужбу Поверенику, наводи Мариновић.

Подсетимо, телевизију Н1 контактирало је неколико људи жалећи се да добијају позиве у којима их особе које тврде да су из Телекома, убеђују да промене кабловског оператера и из СББ-а пређу у оператера у већинском државном власништву.

Саговорнике Н1 је посебно забринуло то што су особе са којима су разговарали располагали појединим информацијама из уговора које су склопили са СББ-ом, попут тога када истиче уговорна обавеза или на чије име се уговор води.

Како за Данас наводе у СББ-у, од како је у августу прошле године ступио на снагу нови Закон о заштити података о личности ова компанија је податке о личности ставила под заштиту без преседана.

– У последњих неколико недеља забележили смо већи број питања корисника из различитих делова Србија путем Контакт центра и друштвених мрежа на који начин су представници конкурентских компанија дошли до њихових контаката. Уз то, контактирани су са веома прецизним информацијама, о тачном датуму истека уговора или називу пакета. База корисника СББ компаније заштићена је најсавременијим организационо-техничким мерама и могућност да се база копира и однесе ван средине у којој се врши обрада података је сведена на минимум. Поред заштите саме базе, имплементирали смо низ процедура у погледу чувања пословне тајне од стране запослених, а за прекршиоца то може бити и основ за престанак радног односа. Очекујемо да се даље утврди како је неко нелегалним путем прибавио податке, а још више смо заинтересовани како неко сме такве податке да злоупотреби за директан контакт са корисницима“, наводе из СББ-а.

Како напомињу, СББ податке о својим корисницима третира као пословну тајну и они се чувају у информационом систему који је заштићен одговарајућим надзором.

– То претпоставља одређена подељена административна права, систем лозинки и логове који показују ко је и кад ушао у информациони систем и у коју сврху, као и одређену спољну заштиту сервера на којима се база налази како не би могла да буде хакована, истичу у СББ-у, наглашавајући да, као и други оператори, имају законску обавезу да личне податке дају државним органима искључиво на основу судског налога.

Поред тога што би коришћење података из уговора друге компаније било супротна Закону о заштити података о личности, који тачно предвиђа ко и под којим условима може да обрађује податке, оваква пракса спорна је и из угла Закона о заштити пословне тајне.

Овај закон изричито наводи да свака радња која има за последицу откривање, прибављање и коришћење пословне тајне, без сагласности њеног држаоца, представља дело нелојалне конкуренције.

Закон држаоцу тајне, у овом конкретном случају компанији СББ, даје могућност покретања парничног поступка против лица за које сумња да је повредило њену поверљивост.

Казне за овај привредни преступ варирају од 100.000 до три милиона динара, а поред тога суд може наредити лицу које је повредило пословну тајну да пружи информације о трећим лицима које су у томе учествовала и њихових дистрибутивним каналима.

Закон о заштити података о личности, опет, предвиђа казну у распону од 50.000 до два милиона динара у случају незаконите обраде података.

Правни заступници СББ-а су за Н1 навели да разматрају „сва могућа правна средства која им стоје на располагању“.

Данило Шуковић, економиста и бивши члан Савета за борбу против корупције истиче за Данас да, на основу доступних информација, постоји сумња да је у питању нелојална конкуренција.

– Посебно проблематично је што се ради о личним подацима грађана, чија злоупотреба би представљала кршење људског права на приватност, као и Закона о заштити података о личности. Јако је важно да надлежни истраже да ли је дошло до цурења ових података. Проблем је, међутим, што наше институције функционишу унутар заробљеног друштва и, уместо општим, служе партикуларним интересима. То је и највећи проблем овог друштва и највећа препрека демократском развитку Србије, наводи Шуковић.

Без одговора Телекома

Данас је у току јучерашњег дана, а поводом индиција да су подаци из уговора корисника СББ-а доступни радницима Телекома, послао питања ПР служби Телекома Србије. Питали смо их да ли је тачно да њихови запослени контактирају телефоном кориснике СББ-а, да ли поседују поверљиве информације из уговора, као и на који начин су до њих дошли. До закључења овог броја Данаса одговори нису стигли.

Коментари (0)

Остави коментар

Нема коментара.

Остави коментар

Молимо Вас да прочитате следећа правила пре коментарисања:

Коментари који садрже увреде, непристојан говор, претње, расистичке или шовинистичке поруке неће бити објављени.

Није дозвољено лажно представљање, остављање лажних података у пољима за слање коментара. Молимо Вас да се у писању коментара придржавате правописних правила. Коментаре писане искључиво великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора или скраћивања коментара који ће бити објављени. Мишљења садржана у коментарима не представљају ставове УНС-а.

Коментаре које се односе на уређивачку политику можете послати на адресу unsinfo@uns.org.rs

Саопштења Акције Конкурси