Povećaj veličinu slova
Vrati na prvobitnu veličinu slova
Smanji veličinu slova
štampaj
štampaj
Pošalji prijatelju
Вести
10. 04. 2012.
Архиве крију тајну убиства Славка Ћурувије, Милана Пантића и Даде Вујасиновић
Неразјашњене ликвидације новинара у Србији тема за Европску унију
Београд - У случају најпознатија три неразрешена убиства новинара у Србији - Даде Вујасиновић, Славка Ћурувије и Милана Пантића, није реч о недостатку трагова упркос протоку времена, него политичке воље, тврди за Данас адвокат Рајко Даниловић.
- Очигледно не постоји политичка воља у политичкој класи. Када је у питању Ћурувијино убиство, све је јасно, и ко су извршиоци и ко су налогодавци, само преостаје да се отворе архиве Државне безбедности, али за то нема политичке воље - наводи Даниловић који заступа Јову Ћурувију, брата убијеног Славка Ћурувије.
Према Даниловићевим речима, могуће је да се на притисак Европске уније отворе архиве Државне безбедности у Србији барем када је реч о неразјашњеним убиствима. То је и један од разлога зашто је Јово Ћурувија недавно у писму затражио помоћ од известиоца Европског парламента за Србију Јелка Кацина.
„Молим Вас да извршите притисак на власти у Србији да спроведу темељиту и озбиљну истрагу и да све учеснике, подстрекаче, помагаче, организаторе и убице у овом злочину изведу пред лице правде“, навео је Јово Ћурувија у отвореном писму Кацину.
Иако су прикупљени валидни докази о организаторима, извршиоцима и саучесницима у убиству Славка Ћурувије, не покреће се поступак, па се стиче утисак као да се чува и прикрива неко од умешаних у тај монструозни злочин, додао је Ћурувија.
Он је у писму посебно указао и да је садашњи министар полиције Ивица Дачић деведесетих година био портпарол странке Слободана Милошевића, док је убијени новинар био оштар критичар Милошевићевог режима. Сам Дачић је прекјуче пак изјавио да пре четири године, на почетку мандата, није обећао да ће наћи убице Даде Вујасиновић, Милана Пантића и Славка Ћурувије, већ да би му било „задовољство да се и та питања разреше“.
„За време мог мандата готово да нема убиства које је неразјашњено. Шта је било у време мандата других, то нека одговарају они који су били министри“, казао је Дачић.
Он је подсетио да је у случају Даде Вујасиновић истрага обновљена и да је било неких нових детаља око убиства Пантића.
„Али, нажалост, то није резултирало неким поузданим подацима који би наводили на име убице. Та питања нису више у полицији. Она су дуги низ година у тужилаштву, тако да не могу да говорим у њихово име“, рекао је Дачић и истакао да није било напада на новинаре последњих година откако он води полицију.
Са своје стране, надлежни тужиоци Србије поручили су да ће правда бити задовољена и расветљене околности убистава новинара. Републичка тужитељка Загорка Доловац рекла је за Нови магазин да у случају Даде Вујасиновић, која је пронађена мртва 8. априла 1994, представља напредак то што је искључена ранија теза да је реч о самоубиству.
Иначе, у сва три случаја, повремено се у јавности појављују моменти који указују на расветљавање, али се све заврши на медијским написима. У Ћурувијином случају као извршилац ликвидације помињан је Лука Пејовић, припадник црногорског криминалног клана, убијен крајем 2000, али и припадник земунског клана Милош Симовић, који се након откривања у Хрватској предао 2010. и коме се тренутно суди у више поступака у Србији.
У случају Милана Пантића, дописника Вечерњих новости из Јагодине, који је ударцем у главу убијен испред своје зграде 11. јуна 2001, прошлог лета објављени су у штампи делови из полицијске истраге, у којима се, између осталих, помињу имена бившег директора јагодинске пиваре и функционера ЈУЛ-а Јована Стојановића, те Мије Жижића и Милована Жижића, од којих је овај други био припадник тадашњег савезног МУП-а и телохранитељ тадашњег премијера СРЈ Зорана Жижића.
Име Даде Вујасиновић помињано је поново летос у хрватској штампи, након хапшења Драгана Паравиње, осумњиченог да је убио седамнаестогодишњакињу, чији леш није нађен. Паравиња је наводно признао хрватским иследницима да је учествовао у убиству Вујасиновићеве, али се касније испоставило да је тврдио да је она само разговарала с њим као припадником паравојних српских снага, током боравка на ратишту. Хрватска штампа спекулисала је и да је Паравиња пореклом из Бишћана Доњих, одакле би требало да потиче и бивши „земунац“ Сретко Калинић, који је Србији изручен 2010. и коме се суди заједно са Симовићем, у више процеса.
Такође, прошлог лета, након хапшења бившег команданта ВРС Ратка Младића, штампа је објавила наводно његов дневник у коме је забележено да је Дада Вујасиновић убијена по налогу некадашњег министра полиције РС Миће Станишића.
Антрфиле: Милосављевић: Отварање архива без ограничења
- Досијеа тајне полиције вођена из идеолошких или политичких разлога генерално треба отворити, али питање је да ли би се тиме дошло до разрешења политичких убистава - сматра Богољуб Милосављевић, професор универзитета Унион и аутор књиге „Тајни досијеи“.
- Можемо да претпоставимо и да су делови архива који могу бити оптужујући за неке људе у међувремену, а прошло је много времена, склоњени или уништени - указује Милосављевић, али и додаје да би се увидом ипак могло закључити да ли је било селективног уништавања докумената.
На питање Данаса да ли отварање архива наследнице ДБ - Безбедносно-информативне агенције, треба ограничити на деведесете године и режим Слободана Милошевића, Милосављевић одговара негативно.
- Закони о томе увек се односе на период буквално до данашњег дана. Дакле, евентуални период за отварање архива требало би да буде од Другог светског рата до данас и не видим разлог да се ограничи само на одређени период - каже Милосављевић.
Ј. Лукач
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.