Вести
17. 01. 2021.
Дебата: Јавност једина заштита за медијске професионалце у Србији
Јавност је набоља заштита за новинарке и новинаре који широм Србије професионално раде свој посао и због тога трпе различите видове насиља и притисака, један је од закључака дискусије у организацији удружења „Рес Публика“ из Крагујевца.
Током дискусије оцењено је да се не примењују прописи који би требало да штите новинаре, а нема ни политичке воље да се стане на пут претњама и нападима, ни атмосфери у друштву која их изазива.
У онлајн дебати учествовали су директорка Славко Ћурувија фондације Ивана Стевановић, програмски директор Независног друштво новинара Војводине (НДНВ) Динко Грухоњић и директорка Комитета правника за људска права „Yucom“ Катарина Голубовић.
Дебата је организована после онлајн пројекције филма „Упркос свему – прича о новинаркама које не одустају“, који је „Рес Публика“ снимила уз подршку организације Реконструкција Женски фонд.
Удружење „Рес Публика“ саопштило је да је сведочанставима новинарки које трпе насиље због тога што извештавају о темама од јавног интереса, као и разговорима са активистима и стручњацима, желело да јавност упозна са насиљем, претњама и професионалним изазовима са којима се жене у новинарству суочавају.
Из тог удружења навели су да такође желе да охрабре новинарке да јавно говоре и супротставе се малтретирању, као и да „подстакну солидарност и сарадњу заинтересованих актера у области заштите слободе изражавања, грађанских, економских и социјалних права новинарки и других медијских радница“.
Динко Грухоњић оценио је да су новинарке у друштву Србије далеко угроженије због тога што су вишеструко дискриминисане, управо зато што су жене те је подсетио на на случај хапшења новинарке и чланице Управног одбора НДВН Ане Лалић, априла 2020. године, због текста који је написала.
Након хапшења Лалић уследиле су претње не само због тога што је „писала против режима“, већ и због тога што је жена и што су нападачи проценили да „није правоверна“ и „није Српкиња“.
Катарина Голубовић (Yucom) оценила је да пример Лалић добро илуструје стање и да треба користити могућности сарадње организација које могу да „закуцају на праву адресу“ и укључе међународну заједницу.
Она је додала да је у тренутним околностима у Србији то један од начина за заштиту.
„Нажалост, новинарке и новинари у локалним редакцијама, који су и изложенији притисцима, немају ту могућност или мисле да не завређују ту врсту пажње. Мислим да је то прогрешно“, казала је Голубовић.
Рекла је да појединим новинаркама и новинарима лакше да се изборе са отвореним притисцима и да их они мотивишу да иду напред и боре се, док они мање видљиви, попут несигурног радно-правног статуса, наносе већу штету новинарству.
Да је у локалним заједницама теже носити се са насиљем и притисцима, потврђују и искуства портала Цензоловка и Славко Ћурувија фондације.
„Важно је пријавити апсолутно сваки случај и не треба бежати од тога“, рекла је директорка фондације Ивана Стевановић.
Додала је да разуме обесхрабрене, пошто се дешавало да они који су се усудили да изађују у јавност трпе одмазду у локалној заједници, притисак или претње члановима породице, да ће им партнер изгубити посао у јавном предузећу или да неће моћи да упишу дете у вртић.
Она сматра да се, ипак, без пријављивања не може пуно очекивати.
„У међувремену нас штити јавност“, истакла је она и додала да су новинари из локалних заједница више пута потврдили да им то што Цензоловка извештава о њима пуно значи, јер нападаче одвраћа то што су у фокусу јавности.
Значи и подршка међународне заједнице, верује Стевановић, али додаје да би требало задобити подршку и солидарност грађана за оне које трпе ову врсту насиља.
Требало би објаснити да је угрожавањем права новинарки и новинара уствари угрожено право на обавештеност и да се на основу истинитих информација доносе судови и одлуке од којих зависи живот, рекла је она.
„Када то будемо успели да уредимо добићемо великог и важног савезника“, додала је она.
Учесници дебате су оценили да у Србији недостаје истинска политичка воља да се заустави насиље над новинаркама и новинарима, као и да врло често они са највише моћи подстичу агресију уместо да је зауставе.
Радне групе, обавезујућа упутства, увођење нових одредби у кривични законик су механизми који имају потенцијал да допринесу промени постојећег стања, а задатак медијских професионалаца и активиста је да наставе да врше притисак на институције да раде свој посао и примењују прописе, закључено је у дебати.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.