Насловна  |  Актуелно  |  Вести  |  Ана Матић, адвокатица Милана Јовановића: Докази недвосмислено терете окривљене. Очекујем пресуду у фебруару
Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Smanji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Вести

18. 01. 2021.

Аутор: Тамара Спаић Извор: Цензоловка

Ана Матић, адвокатица Милана Јовановића: Докази недвосмислено терете окривљене. Очекујем пресуду у фебруару

Адвокатица Милана Јовановића, новинара коме је у децембру 2018. спаљена кућа, Ана Матић, сматра да је захтев одбране бившег председника Општине Гроцка Драгољуба Симоновића за изузеће судије само представа за јавност, да је судија Славко Жугић процес водио беспрекорно, те да очекује да ће ускоро правда бити задовољена

„Моје убеђење да ће правда бити задовољена, колико је то уопште могуће, није базирано на чистом оптимизму, већ на доказима који јасно и недвосмислено терете окривљене. Надам се да ће суд приликом пресуђења правилно оценити те доказе, те да ће образложење пресуде бити такво да не оставља простор за укидање пресуде по жалбама“, каже у интервјуу за Цензоловку Ана Матић, адвокатица новинара Милана Јовановића.

Ана Матић у интервјуу анализира цео процес утврђивања одговорности за паљење куће новинара Милана Јовановића и његове супруге Јеле Дељанин, где су окривљени бивши председник Општине Драгољуб Симоновић, као налогодавац, и још тројица организатора и извршилаца – Владимир МихаиловићИгор Новаковић и Александар Маринковић.

Питамо је за утисак да су темпо суђења одредили окривљени Драгољуб Симоновић и адвокати одбране. Да је отезање присутно од првог рочишта на коме се није појавио Симоновић јер му наводно није уручен позив, до честих одлагања рочишта, нарочито у последња три месеца, два пута чак због Симоновићеве зубобоље.

Цензоловка: Утисак је да се до сада није чуло готово ништа од осуде Симоновића на суду, а стално смо присуствовали вређању жртава, тужиоца, судије и новинара. Како бисте оценили ток суђења?

Ана Матић: Ово суђење би изгледало потпуно другачије да није било тонског снимања, заинтересоване јавности и да је предмет водио неки мање искусан судија. Судија Славко Жугић је један од најискуснијих судија у Другом основном суду у Београду и на сваком претресу био је потпуно концентрисан и упућен у сваки детаљ предмета.

Међутим, овај судија тако ради и кад су неки „обични“ предмети у питању, што је, морам да кажем, постало реткост у нашем правосуђу, јер је један број судија потпуно незаинтересован, спор у раду, и сами траже сваки могући разлог да се суђење одложи.

Овде ниједан претрес није одложен због недоласка судије или неког другог разлога који би се могао уписати у кривицу суда. Суђено је беспрекорно и ничија процесна права нису била ускраћена.

Сам ток суђења је за мене био релативно изненађујући, јер сам претпостављала да ће се одбрана фокусирати на то да своје клијенте одбрани од оптужбе, тј. да пруже одговарајуће доказе да они нису извршили дело које им се ставља на терет.

Међутим, таква одбрана није пружена, већ се од припремног рочишта доказивање усмерава на личност Милана Јовановића, у смислу да ли је он новинар или није, да ли је Жиг инфо медијска организација или није, да ли се Жиг инфо бави рекетирањем привредника, као и на сличне теме које никакве везе немају са оптужбом.

Наравно, суд је одбио све те доказне предлоге, али и даље остаје нејасно шта је одбрана намеравала да постигне с тим предлозима. И да Милан није новинар и да Жиг инфо није медијска организација, опет нико нема право да пали нечију кућу, а да за то не одговара пред судом.

Захтеви за изузеће судије и тужиоца су представа за јавност

Цензоловка: Утисак јавности је да је цео судски поступак само додатно трауматизовао жртве и да адвокати окривљених, захваљујући својој бројности, успешно успоравају и опструирају суђење. Да ли се овај процес суочава са опасношћу да не буде доведен до краја? Да ли је такав сценарио могућ?

Матић: По мом мишљењу, такав сценарио није могућ. Док су окривљени доступни суду и здравствено способни да прате ток суђења, нема никакве опасности да процес не буде доведен до краја.

Цензоловка: Адвокати одбране су у једном тренутку тражили изузимање заменика тужиоца и тужиоца, односно целог Другог општинског јавног тужилаштва. Сада су тражили промену судије. Да ли сматрате да су овакви њихови захтеви били процесно или правно оправдани? Или су искључиво у функцији опструкције?

Матић: Овакви предлози су били само представа за јавност. Није постојало никакво оправдање за захтев за изузеће, јер је Законик о кривичном поступку јасан и каже да се изузеће може тражити када постоје околности које изазивају сумњу у његову непристрасност.

Заменик јавног тужиоца није на претресу, али ни током истраге, пружио ни најмањи основ за било какву сумњу у његов законит рад. Наравно, као и код сваког захтева за изузеће, увек постоји и неки мали добитак у виду одложеног претреса.

Цензоловка: Каква би порука била да се суђење, на пример због одласка судије у пензију, врати на почетак и шта би то значило за правни систем у Србији и сличне поступке у којима су новинари жртве?

Матић: Морамо бити реални, суђења у нашој држави често трају по пет, десет година, а често и дуже, без икаквог проблема. У свим тим поступцима, жртве или често и њихови наследници, не добијају никакву сатисфакцију дуги низ година.

Најбољи пример за то је суђење у предмету „Славко Ћурувија“. Овде имамо суђење приведено крају у првом степену, а тек предстоји жалбени поступак, који некад може да траје и дуже него првостепени.

БЕКСТВО МАРИНКОВИЋА ВЕЛИКИ ПРОПУСТ

Цензоловка: Колико би суђење још могло да траје?

Матић: Мислим да ће у фебруару првостепена пресуда бити донета. По мом мишљењу више нема простора за одлагања. Пресудиће се Симоновићу, Михаиловићу и Александру Маринковићу, коме се суди у одсуству.

Може да се догоди да Игору Новаковићу буде пресуђено у издвојеном поступку и, уколико се то догоди, тај поступак не треба занемарити, јер је практично Новаковић оптужен да је веза између наручилаца и непосредних извршилаца. Међутим, надам се да ће ускоро поново бити спојен ради доношења једне пресуде.

Мислим да је велики пропуст настао бекством Маринковића. Његово присуство је морало бити ојачано неком мером, као што је мера забране напуштања пребивалишта или слично, јер се ради о осуђиваном лицу које има више поступака.

Трагично је кад полиција чека да им се јави кога да ухапсе

Цензоловка: Да ли би суђење високом функционеру СНС, рецимо, било могуће да председник Србије и владајуће странке Александар Вучић, под притиском домаћих и међународних новинарских организација, није Симоновића „пустио низ воду“, за разлику од бројних других страначких сарадника који нису одговарали? Шта је по вама било пресудно?

Матић: Нажалост, мислим да сте потпуно у праву. На дан кад је на међународној конференцији у Давосу председник саопштио да су кривци пронађени, одмах је дошло до хапшења. У овом нашем случају можемо на неки начин да будемо за то и „захвални“, али трагично је када полиција чека да им се јави кога да ухапсе.

Цензоловка: Сматрате ли да, с обзиром на све што је до сада изведено у виду доказа, судија већ има написану пресуду у глави? Какву? Да ли би нешто могло да утиче на неки спектакуларан обрт?

Матић: Доказни поступак је окончан 11. јануара. Сада се прелази на изношење завршних речи и после тога следи објављивање пресуде. Очекујем да ће све то бити завршено до почетка фебруара.

Иначе сам уверена да сваки судија кад оконча доказни поступак има пресуду у глави и да су завршне речи неки реликт прошлости које немају никакав утицај на судску одлуку, већ да служе исто као нека представа, највише за самог окривљеног који је увек у нади да ће се на крају, неком добром реченицом његов положај побољшати.

Спектакуларни обрти су ипак резервисани за филм, где на крају улази крунски сведок и оптужница се одбацује.

Окривљени нису дали ниједно логично објашњење за промену признања

Цензоловка: Много је времена потрошено на изношење разних вештачења. Да ли је и ко је од вештака који су сведочили био кључан за будућу пресуду?

Матић: За будућу пресуду су кључна сва вештачења која су доказала да је имовинска штета нанета. Тачна висина штете је, по мом мишљењу, небитна, јер не постоји у Кривичном законику, код овог кривичног дела, да је висина штете опредељена у неком конкретном износу, јер се за тежи облик дела штета дефинише као „штета великих размера“.

У конкретном случају, по мом мишљењу постоји тежи облик дела, јер је Милану и Јели настала штета великих размера, јер им је изгорело све што су у животу стекли.

Цензоловка: 25. јануара ће бити две године како је ухапшен Драгољуб Симоновић, али је пуштен после месец дана притвора. Да ли је то његово пуштање на слободу узрок садашње неизвесности суђења? Шта би било другачије да је остао у притвору?

Матић: Без обзира на то колико сам као пуномоћник оштећених у овом предмету професионално заинтересована да се предмет што пре оконча, као адвокат никад не могу да подржавам бесконачно трајање притвора. Притвор је најтежа мера за обезбеђење присуства окривљеног на суђењу, притвор није и не може бити казна и суд је дужан да га сведе на најмању могућу меру.

Цензоловка: Да ли је оптужница остала чврста после негирања свих оптужених да су починили то што им се ставља на терет? Сви су, након пуштања Симоновића из притвора, променили своје исказе и тврде да су Симоновића оптужили под притиском тужиоца. Колико ће то утицати на пресуду?

Матић: Њихова измењена одбрана је неуверљива и срачуната на умањење кривице. У истрази су дали своје исказе у присуству браниоца, а касније нису дали никакво логично објашњење због чега мењају одбрану.

Цензоловка: Шта за вас као адвоката значи овај процес и да ли се по нечему издваја од других случајева које сте имали у пракси?

Матић: С обзиром на то да сам у студентским данима и сама била новинар политичке рубрике листа Данас, веома ми је значајно да све слободне професије, као што су и новинари, али и адвокати, никада не буду жртве овако страшних догађаја.

НИЈЕ БИЛО СПОЉНИХ ПРИТИСАКА У ОВОМ ПРОЦЕСУ

Цензоловка: Судски систем у Србији није независан и на то нас упозоравају из ЕУ и бројне угледне међународне организације које се баве оцењивањем правосуђа у Европи и свету. Да ли сматрате да је овај процес вођен без спољних притисака?

Матић: Овај конкретан процес је, по мом мишљењу, вођен без икаквог спољног утицаја. Међутим, стање у правосуђу је алармантно, то можемо да видимо најбоље ми који се свакодневно сусрећемо са судом и тужилаштвом. Не постоји никаква правна сигурност, нити постоји предвидљивост и извесност судских одлука.

Морам да поменем и стање у парничном одељењу Трећег основног суда, где од подношења тужбе до првог рочишта најчешће протекне више од годину дана, а онда се рочишта заказују у размацима од по девет и више месеци, као и у грађанском другостепеном одељењу Вишег суда у Београду, где је тек почело да се одлучује о жалбама с почетка 2019. године.

Дакле, то су веома битне теме о којима ова држава мора да размишља и да предузме конкретне кораке тако што ће повећати број судија у овим судовима и обезбедити одговарајуће механизме за праћење ефикасности. С друге стране, политичаре занима само теоријска борба са неком корупцијом, неким замишљеним непријатељем и слично, док су обични грађани препуштени углавном на немилост бесконачном парничењу и потпуно неефикасном, а прескупом извршном поступку.

У 2020. години Србија није отворила ниједно поглавље у преговорима са ЕУ. Савет министара ЕУ закључио је да је потребно да дође до напретка у областима демократије, независности правосуђа, слободе изражавања и медија, што је само потврда да је и Европа коначно уочила да се живот одвија на дневном нивоу, а не у неким Ексел таблицама које су до сада прегледали и тврдили да постоји неки напредак.

Коментари (0)

Остави коментар

Нема коментара.

Остави коментар

Молимо Вас да прочитате следећа правила пре коментарисања:

Коментари који садрже увреде, непристојан говор, претње, расистичке или шовинистичке поруке неће бити објављени.

Није дозвољено лажно представљање, остављање лажних података у пољима за слање коментара. Молимо Вас да се у писању коментара придржавате правописних правила. Коментаре писане искључиво великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора или скраћивања коментара који ће бити објављени. Мишљења садржана у коментарима не представљају ставове УНС-а.

Коментаре које се односе на уређивачку политику можете послати на адресу unsinfo@uns.org.rs

Саопштења Акције Конкурси