Вести
22. 02. 2021.
Забране
Јуче се навршило три године од убиства словачкиог новинара Јана Куцијака и његове веренице Мартине Кушнирове.
Тим поводом је председница Словачке Републике положила цвеће и објавила на тивтеру да „нико не сме да заборави да су независни и слободни медији најбитнији за демократију и да правда мора да победи“. Шеф дипломатије Европске уније Жозеп Борел је крајем прошле недеље осудио застрашивање и затварање новинара у Белорусији.
3 years have passed since the murder of the investigative journalist Ján Kuciak & his fiancée Martina Kušnírová. Free and independent media are essential for democracy — and so is justice that must prevail. We shall never forget. pic.twitter.com/yoFUDiZFap
— Zuzana Čaputová (@ZuzanaCaputova) February 21, 2021
Недавно је Европска унија позвала Кину да укине забрану емитовања BBC World news која је „очигледно уведена као контрамера после укидања дозволе за емитовање у Британији кинеској сателитској телевизији на енглеском језику CGTN“.
Оваква реакција ЕУ, заснована на чланству Велике Британије у Савету Европе, уследила је зато што се на тај начин макар декларативно изражава став Брисела који је и даље „чврсто посвећен заштити медијских слобода и плурализма, као и заштити права на слободу изражавања на мрежи и ван ње, укључујући слободу мишљења и ширења информација без икаквог ометања“.
За то време гомилају се примери угрожавања медијских слобода у државама Европске уније. Мађарска и Пољска су предводници овог негативног тренда.
Први независни радио у Мађарској „Клубрадио“ је после силних опструкција коначно остао без дозволе за емитовање. Једина нада сада је Врховни суд.
У Пољској су се пре десетак дана медији који не спадају у провладине, појавили са црним насловним странама у протесту „Медији без избора“, због пореза на рекламе који уводи пољска влада стимулишући на тај начин себи блиске медије. Овом протесту прикључиле су се и кључне приватне телевизије са националном фреквенцијом ТВН и Полсат тако да су јавност извештавали искључиво државни радио и телевизија, новинска агенција и провладини медији.
Због оваквих и сличних ствари, Мађарска је током деценије Орбанове владавине са 23. места 2010. године склизнула на чак 89. место листе медијских слобода „Репортера без граница“. Пољска исто пада на овој листи али је је нешто боља јер је на 62. месту.
Више од овог пласмана брине оно о чему пише Адам Михњик, један од водећих пољских интелектуалаца, који упозорава да је на „мети пољска демократија“ и да је оно што се догађа у Пољској пресликан модел из Русије, односно Мађарске.
Дуго познајем Адама Михњика и знам да не греши. Пре равно двадесет година сам га интевјуисао и не верујем да смо и он и ја могли да очекујемо да ће се и после две деценије овакве ствари догађати у земљама Европске уније.
Зато сам прилично забринут јер и овде код нас видим тенденције ка мађарском и пољском медијском моделу. Уместо да се што пре примене одредбе Медијске стратегије и Акционог плана, наставља се са урушавањем међусобоног поверења.
Из овакве негативне спирале је тешко изаћи. Зато се хватам за сваку потенцијално добру вест и полажем наду у сутрашњу пресуду поводом напада на новинара Милана Јовановића.
Оно што је ипак најважније налази се на самом крају текста већ помињаног Адама Михњика:
„Један колега, проницљиви посматрач савремене политике, рекао ми је: ’Као аналитичар, рећи ћу ти да непријатељи слободе могу да победе. Као грађанин, тражићу да ми обећаш да ћеш учинити све да се то не деси.’
Обећавам, одговорио сам.“
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.