Вести
30. 05. 2012.
Доказ је медијски Србистан
Поводом текста „Нека Јакшић докаже тврдњу“, „Политика”, 29. маја
Човек који се зове Небојша, презива Крстић, који је служио стари кадар, артиљерија, припада оној групи људи које треба подсетити да постоје три степена истицања: истиче се, веома се истиче, и узалуд се истиче.
Латентни комсомолац са јавном амбицијом да остане упамћен као лорд чувар печата демократских слобода српских медија, тражи да докажем тврдњу да су он и други активисти ДС-а учествовали у режирању медијске слике Србије, да су тражили да медији стварност представе у ружичастим тоновима, све зарад партијског интереса.
Помало сам тужан што се све ово није догодило пре него што г. Крстић мора да испразни саветничке фиоке у Председништву Републике. Ускратио ми је задовољство да полемишем са неким на функцији, што је, признајем, много већи изазов.
За почетак, Крстићу, драго ми је да сте се препознали. Ваша храброст да се огласите, помешана са потребом да се оправдате, радује. Људски Вас потпуно разумем. Још одавно.
Уместо лекарске каријере, Вас је стари друг, ничим неизазвано, убацио у посао за који сте се квалификовали оном чувеном реченицом: „Ја сам као мали слова научио у "Политици".
Као такав медијски гуру и саветнички преторијанац путовали сте по свету, сретали важне људе. Биће да Вам се, по оној „с ким си, такав си“, допало да будете моћни медиопазитељ. Па Вас је понело. Што је такође људски, али од тог вируса медији добијају инфекцију.
Али, није Вам ово први пут да дајете погрешну дијагнозу. Да пређемо на ствар. Тражите да Јакшић докаже тврдње. Грешка. Неће Вам од овог тренутка ништа објашњавати Јакшић кога покушавате да дисквалификујете прозивком.
Настављам да пишем под псеудонимом Емил Зола. „Оптужујем“. Хронолошки.
„Утицајни медији у Србији су између два круга председничких избора фаворизовали кандидата Демократске странке Бориса Тадића, а по количини некритичког извештавања могу се упоредити само са медијима у Азербејџану и Таџикистану“, тврди Биро за друштвена истраживања БИРОДИ (Бета, 22. мај 2012).
„Како су данас у београдском Медија центру саопштили представници међународних посматрача, избори су протекли у реду и по њиховој оцени медији у Србији нису у довољној мери били аналитични и критични према кандидатима” (Агенција Анадолија, 21. мај 2012).
Идемо даље.
„У Србији се у области медија потпуно остварују само четири од укупно 27 европских стандарда, већина стандарда је у ’сивој зони’, док у неколико области постоје драстична одступања. Та одступања се, пре свега, односе на тржишно пословање медија, заштиту медија од политичких утицаја, радно-социјална права и безбедност новинара“, речено је 18. маја на представљању извештаја о медијским слободама који је припремљен на основу листе индикатора Савета Европе (ЕурАцтив.рс и Бета, 18. мај 2012).
„По истраживању, стање медијских слобода у југоисточној Европи 2011. организације Фридом хаус, Србија је изгубила два поена и има их укупно 35, тек да би се пласирала у групу „делимично слободних“ (Соутхеаст Еуропеан Тимес 4. мај 2012).
„Европски парламент је забринут због покушаја надзора и уплитања у медије у Србији и тражи од српских власти да зајамче ’независност средстава информисања од политичких притисака и других уплива’”, наводи се у том документу који је 1. марта усвојио Спољнополитички одбор Европског парламента (Бета 1. март 2012).
Треба ли Вам г. Крстићу још доказа који се директно тичу делокруга Вашег посла, саветника за медије председника Републике.
Да ли да се враћам на извештај о медијима покојне Верице Бараћ који је, где је год било могуће, скриван од јавности. А Ви сте један од јунака приче?
„Савет за борбу против корупције прикупио је податке на основу којих се може закључити да се над медијима у Србији врши снажан политички притисак, због чега је над њима успостављена потпуна контрола“ (Савет за борбу против корупције Владе Србије, 19. септембар 2011).
Немам шта ја сада ту ишта више да доказујем. Не мислите ваљда да ћу да Вас прислушкујем по кафићима или пресрећем ваше СМС неким главним уредницима.
То што смо на медијској сцени постали медијски Србистан у великој мери је Ваша заслуга.
Драги мој, арогантним али неубедљивим одговором написмено сте дали атест тумачењима да је Ваш претпостављени умногоме изгубио изборе због Вас и Вама сличних демократа који послују по мантри која каже: постоје два мишљења: моје и погрешно.
Подижете камуфлажну мрежу испред свог артиљеријског положаја који, чини се по свему, не бисте да напустите. Мене користите као повод да проширите фронт дејстава на Тому Николића, Александра Вучића и Љиљану Смајловић.
Прва двојица, као што Вам је познато, нису мој политички избор. Са Смајловићком сам, после година оштрих расправа, на тему слободе медија сада сасвим сагласан.
Зато пет пара не дајем на то Ваше уопштавање и сврставање што је уџбенички пример недостатка ваљаних аргумената. Могли бисмо овако у недоглед.
За крај, да Вам као човеку који је саветодавно ведрио и козметички облачио медијима, поставим једно питање: ко купује „Политику“. Чекам одговор.
П. С.
Дивим се Вашој бележничкој меморији и инспирацији на непресушном извору „Војка и Савла“. Што се вискија, мог омиљеног сока тиче, дужан сам да Вас обавестим да га не пијем пре подне, већ од касније, и то са више од три коцке леда.
Очекивао сам да саветник за медије буде боље обавештен о пастви о којој је тако усрдно бринуо све ово време док градимо слободу штампе.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.