Вести
30. 05. 2012.
Даниловић: Ништа ново о Ћурувији
Спекулације да је бивши начелник београдског ДБ-а Милан Радоњић наредио праћење власника Дневног телеграфа из седишта ЈУЛ-а
Нема никаквих нових момената у истрази о убиству Славка Ћурувије који нису били познати још пре две-три године - каже за Данас адвокат Рајко Даниловић упитан да коментарише наводе медија да је Милан Радоњић (53), бивши шеф београдског центра ДБ, наређења о праћењу Ћурувије издавао из тадашње централе ЈУЛ-а, смештене у вили у тадашњој Улици Ђуре Ђаковића.
Даниловић, који заступа брата убијеног новинара, Јову Ћурувију, истиче да нема обавештења о било каквом помаку у истражном поступку који се наводно и даље води.
- Не само да нема никаквих обавештења, него политичари нису чак ни током изборне кампање нашли за сходно да искажу вољу да се тај случај реши - истиче Даниловић и додаје да садашње текстове о истрази убиства Славка Ћурувије чита као „историјску грађу“.
Како наводе београдски медији, Радоњић је на саслушању у преткривичном поступку за убиство Славка Ћурувије прећутао да је наређења издавао из странке Мире Марковић, супруге Слободана Милошевића.
Радоњић је у свом исказу тврдио да је на дан убиства Ћурувије 11. априла 1999. био код мајке због Ускрса, а провером базних станица мобилне телефоније, међутим, утврђено је да је био у седишту Југословенске левице, што није био довољан доказ да се против њега покрене кривични поступак.
Подсећа се и да је Радоњић на место шефа београдског ДБ дошао 4. априла 1999, седам дана пре убиства Ћурувије, те да је, према исказима припадника ДБ, једна од првих његових наредби била да се Ћурувија интензивно прати.
„Удбаши штите удбаше“, рекао је обавештени саговорник Данаса изражавајући сумњу да ће Ћурувијино убиство бити разрешено у садашњости.
Досад најозбиљнији документ о Ћурувијином убиству је досије ДБ „Ћуран“ (објављен 2000) којим се потврђује да је Ћурувија праћен на дан убиства, на основу кога се дошло и до податка да су у близини места ликвидације виђени припадници ДБ - Ратко Ромић и Мирослав - Мики Курак.
Овог последњег је као извршиоца ликвидације означио Војислав Шешељ, лидер радикала, иначе у то време коалиционих партнера ЈУЛ-а.
Курак је 2010. за лист Ало изјавио да нема ништа са убиством Ћурувије и да је у време акције Сабља, након убиства премијера Зорана Ђинђића 2003. у притвору био 60 дана.
„Испитивали су ме и пропитивали данима и ослобођен сам свих оптужби. Против мене нису ни могли да подигну оптужницу, јер ја немам ништа с тим“, рекао је Курак, који се у време када је његова изјава објављена налазио у Танзанији, где је радио као пратилац за сафари лов.
Као могуће извршиоце, министар полиције у постпетооктобарској влади Душан Михајловић помињао је извесног Луку Пејовића, убијеног у децембру 2000, те једног од вођа земунског клана Милета Луковића, убијеног 2003, али и „земунца“ Милоша Симовића, који је након бекства у Србију доспео 2010.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.