Вести
15. 06. 2012.
Штампе ће увек бити
Петнаести рођендан Данаса био је повод за разговор са Грујицом Спасовићем, првим главним уредником тог дневног листа, који је у књизи "Данас, упркос њима" описао прве четири године овог листа, до пада Милошевића
Колико се данашњи Данас разликује од оног од пре 15 година?
Разликује се од првих бројева колико се и ситуација данас разликује од оне 1997. То је било време када је режим Милошевића ушао у завршну, самодеструктивну фазу. Мислили смо 2000. да је ствар црно- бела и да ће све бити у реду, нажалост сад је све у нијансама, веома је тешко проценити ко је заиста демократски оријентисан. Данас је много лакше правити новине, јер нема претњи какве смо доживљавали на почетку, с друге стране тешко је препознати праве ствари, а да то не буде блефирање јавности у жељи да се само задржи синекура.
Да ли је Данас слободнији сада или у време Милошевића?
То не може да се пореди, тада нису били у питању посао и опстанак листа, него живот. Социјалисти и ЈУЛ су перфидно радили против нас, док су радикали отворено позивали на линч. Шешељ је 1998. у парламенту означио да су њихове три главне мете Славко Ћурувија, Веран Матић и ја. Сви знамо како је Славко завршио. Нове технологије донеле су и други приступ информисању.
Како ће медији изгледати за 15 година Откуд знате да ли ће се догодити нешто што ће и интернет бацити на ђубриште историје?
У сваком случају ће бити новина, папирнати облик ће имати мањи значај него онлајн издање, али опстаће. Идеал новинарства је директан пренос и штампани медији никада не могу да се тркају са телевизијом. Ми пишемо о дешавањима сутра или за недељу дана, и зато је веома битно шта пишемо. Колико ту има памети толико ће бити и успеха.
Након другог круга избора из ОЕБС-а је стигла оцена да су аналитичност и критичност медија веома лоше. Колико је ова критика основана?
Слажем се са оценом, али треба разумети зашто је то тако, медији нису у ништа бољем положају него друге области као што су образовање и правосуђе. Ситуација не ваља нигде. Истраживачко новинарство је врло скуп спорт, треба месецима истраживати, а нисте сигурни у исход. Јако је лоша кадровска ситуација у медијима и потпуно је јасно зашто је ОЕБС у праву. Велики део новинара је компромитован колаборацијом са Милошевићем, тако да је тек његовим одласком почела да се ствара нека нова генерација, али то су углавном млади људи, неискусни.
Који су вам најтежи а који најлепши тренуци у новинарству?
Увек ми је најлепше било кад неком темом покренете да се нешто догоди. Заиста смо и ја и екипа на чијем челу сам био, битно утицали на судбину неких људи. Такве ствари нису мерљиве. Најтеже ми је било кад смо били забрањени, кад су нас избацили напоље, то ми се догодило и у Борби 1994. и у Данасу четири године касније.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.