Вести
16. 06. 2012.
Судски извештачи-кривци или жртве
Наводни промашаји у извештавању са суђења често су намерни и представљају лош спој такозваних новинара и оних који за то имају интерес, оценио Веран Матић
Судови и тужилаштва треба да нађу равнотежу између интереса тајности поступака и права јавности да о тим поступцима буде обавештена, док би новинари – судски извештачи, требало да буду одговорнији и боље информисани, оценили су учесници округлог стола који је организовао АНЕМ.
„У Би-Би-Сију новинари који извештавају о судским поступцима користе практични приручник од 800 страна, док код нас нема довољно специјализованих судских извештача, нити је одређено ко треба да их научи том послу”, рекао је адвокат
Слободан Кремењак, заступник у великом броју такозваних медијских спорова.
Он је указао да судски извештачи и њихови уредници не могу да одговарају уколико је информација из судског поступка тачно пренета. Кремењак је истакао да је у пракси проблем када медији објаве неку поверљиву информацију, док се
не поставља питање како је тај податак изашао из институција.
„Не бисмо смели да дозволимо да у законодавству постоје нејасне одредбе као што је забрана коментарисања неправоснажних судских пресуда, док о правоснажној пресуди може да каже ко шта хоће. Зашто се ауторитет правосуђа штити на тај начин”, упитао је адвокат на скупу којем су присуствовали судије, тужиоци и медији из читаве Србије.
О томе како променити слику у јавности да „новинари лажу, а судови ослобађају кривице” говорио је и Александар Ивановић, судија Вишег суда у Београду.
„Јавност је заинтересована за судске поступке, али често новинари о томе извештавају користећи информације које добијају само од једног извора. Поред тога, неки новинари и даље користе неодговарајуће изразе и не знају да нико
није никог убио, док се то не утврди правоснажном пресудом”, указао је Ивановић. „Током реформе правосуђа објављиване су информације да се поједине судије баве проституцијом и криминалом, а није ми познато да је неко од њих разрешен функције због тих разлога”, рекао је Ивановић.
Горан Илић, председник Удружења тужилаца Србије навео је као добар пример доброг односа тужилаштва и новинара, рад Тужилаштва за ратне злочине Србије, чија је служба за односе са јавношћу променила однос наше јавности према ратним злочинцима.
„Било је и супротних случајева, да су медији угрожавали интересе поступка.
Један од њих је емитовао снимак ратног злочина, што су починиоци схватили као најаву хапшења, због чега су неки од њих побегли. У другом случају, човек је ухапшен због убиства, а сумњало се да је злочин признао под тортуром. На питање судије како је знао детаље убиства које није починио, он је одговорио: ’Читао сам у новинама’.” Главни и одговорни уредник телевизије Б 92 Веран Матић је оценио да су наводни промашаји у извештавању са суђења често тенденциозни и намерни и представљају спону такозваних новинара и људи из правосуђа који пласирањем тих информација желе да напредују. Он је рекао да у Србији постоји истраживачко и такозвано истражно новинарство којим се баве новинари који објављују материјале достављене од извора који за то имају интерес.
Он је закључио да је новинарима угрожена сигурност због рада неких институција.
„Замолио сам директора полиције да не хапси уторком, јер емисија ’Инсајдер’ иде понедељком и криминалци за своја хапшења окривљују новинаре, а не правосудни систем. Полиција намерно чека да ми припремимо јавно мњење и тиме постајемо мета криминалаца”, оценио је Матић. Он је додао да у Србији има све мање новинара специјализованих за судска извештавања, али и да нема судија обучених за медијске поступке, због чега су главни уредници често "заробљеници” судских поступака.
Родољуб Шабић, повереник за информације од јавног значаја и заштиту података о личности сматра да у Србији постоје листови којима ексклузивне информације достављају органи власти или правосуђа. „Очигледно је да постоје листови који
су привилеговани и који објављују ексклузивне информације које другима нису доступне, до којих долазе добијајући их од органа власти и правосуђа”, рекао је Шабић.
Повереник је истакао да је недопустиво у традиционалном друштву, у којем не постоји поверење у институције забранити јавности да коментарише било чији рад, па и рад правосуђа.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.