Насловна  |  Актуелно  |  Вести  |  Како је Владимир Радомировић успео да порази самог себе
Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Smanji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Вести

07. 06. 2021.

Аутор: Јованка С. Станојевић Извор: Данас

Реаговање на текст Александра Милошевића о Скупштини Удружења новинара Србије под насловом „Тактика: правити проблем око свега" (Данас, 1. јун)

Како је Владимир Радомировић успео да порази самог себе

Изборна скупштина Удружења новинара Србије (УНС) последњих дана била је тема бројних медијских коментара. Колега Александар Милошевић у листу „Данас“ објавио је своје виђење. Тачно је да је у претежном делу, нарочито првог дана, било бурно. Али то је зато што су се током претходних месеци у УНС-у отварали бројни проблеми, који нису решавани већ су се, како је време одмицало, а дан Скупштине се приближавао, само још више продубљивали.

Дошло је до непремостивих разлика између „струје“ Владимира Радомировића и Живојина Ракочевића - колега Милошевић говорио је о „струји“, али само једној, не оној којој сам припада. 

Можда Александар Милошевић не зна, али право да предлажу и бирају кандидате имају сви чланови Управе. Међутим, Радомировић се одлучио да право предлагања додели само себи. А гласање, за само његов предлог, препустио је члановима Управе. И добио је подршку за свој предлог, али само мањинског дела. До сада, јавност је углавном била бомбардована информацијама да се мањински део Управе (10,12... од 40 чланова) супротставља Радомировићу, а подржава Ракочевића. Никада није речено да Радомировић ни за једну одлуку, које је увек на крају бесрамно потписивао у име Управе, није имао већину гласова чланова те исте Управе. 

Александар Милошевић је мишљења да нови председник УНС-а дугује старом јер га је на самој Скупштини вратио у изборну трку. 

Није Живојин Ракочевић враћен на листу „милошћу“, већ одлуком Скупштине и то на основу званичног Приговора који је претходно, на почетку седнице, уложен Изборној скупштини. 

Никакве дилеме нема да је Кандидациона комисија (Љиљана Смајловић, Петар Јеремић иначе истовремено и потписници подршке Радомировићу за нови мандат) противстатутарно одбила Ракочевићеву кандидатуру за председника УНС-а, те је он уложио Приговор Скупштини као највишем органу, са захтевом да буде враћен на листу кандидата. Јасно је да је Радомировић на Скупштини позвао учеснике да гласају да се његов противкандидат врати у изборну трку, иако је до тог дана говорио да то није у складу са Статутом, зато што је био апсолутно сигуран да ће у гласању, које је следило, он сигурно победити. А како и не би био сигуран, кад је аутобусима и комбијима доведено најмање 150 новинара и „новинара“ из више градова у Србији (део је стигао из неколико београдских редакција), са само једним задатком да на гласачком листићу заокруже његово име. Сви они су у УНС, без икакве провере и селекције учлањени, углавном, преко колективних спискова само неколико дана пре Изборне скупштине. 

Неколико сати пре него је пред скупштинарима говорио да Ракочевића треба да вратимо у изборну трку, зарад јединства УНС-а, демократије... Радомировић га је испред Хотела Југославија, простачки опсовао. На пружену руку и „Добар дан Владо“ Радомировић је Живојину Ракочевићу узвратио псовком. 

Не види се из текста Александра Милошевића ни неспорна чињеница да су сви чланови радних тела Изборне скупштине УНС-а унапред припремљени као предлог Радомировићеве „струје“, уз допуну једног члана радног председништва и два члана изборне комисије, које је предложила Ракочевићева „опција“. 

Видим да је проблем колеги Милошевићу и наставак седнице другог дана Скупштине, у недељу. Наставак је претходног дана заказан по предлогу и уз сагласност адвоката Зорана Лакићевића и председника Владимира Радомировића, а најавио га је члан радног председништва Слободан Ћирић. Вероватно је према већ унапред осмишљеном сценарију требало тада само формално да се прогласи и констатује апсолутна Радомировићевапобеда. Међутим, десио се обрт. Победа је била на страни друге струје. Зоран Станојевић је водио наставак седнице и у недељу. На том делу седнице учествовало је око 150 чланова УНС-а. 

Зашто није дошао Владимир Радомировић и сви остали из његове „струје“, остало је непознато. Кажу да су виђени да седе у кафићима у близини хотела. На основу извештаја Изборне комисије (седам чланова, од којих је чак пет било на предлог Радомировићеве „струје“), Скупштина је констатовала да је изабран нови председник, као и чланови Надзорног одбора и Суда части. Што се тиче гласања за чланове Управе, та иста комисија је саопштила да су током ноћи запечатили кутију, јер је установљена неправилност да се у кутији налазе два листића више у односу на уписан број оних који су преузели листиће за гласање (510 од 599). 

Александру Милошевићу можда није познато да у Статуту УНС-а јасно пише да промена броја учесника Скупштине, а током трајања Скупштине, у односу на број верификованих учесника, не утиче на даље доношење и валидност одлука тог тела. Од скора је члан, уједно потписник кандидатуре Владимира Радомировића и на његов предлог кандидат за Управу. Ипак, као неко ко претендује да буде функционер УНС-а, колега Милошевић није дошао на поновљено гласање за Управу УНС-а. Није дошао да гласа за листу на којој је управо он један од кандидата, иако је из Београда. Али, зато му сметају они који су дошли и што је „само“ њих 141 гласало (неки су из Београда, али и из Ваљева, Новог Сада, Крушевца, са Косова и Метохије, Смедерева, Пожаревца, Неготина, Бора, Алексинца, Сјенице...). Не знам да ли је битно, али треба поменути да је према извештају Верификационе комисије са почетка рада Скупштине било потребно 72 редовна члана УНС-а, односно 4 одсто од укупног чланства, да би све одлуке овог тела биле пуноважне. А у наставку седнице у недељу било их је дупло више. 

Можда је добро подсетити се претходне Изборне скупштине која је одржана у Ивањици 2017. године. Тада је Радомировић био једини кандидат и изабран је за председника УНС-а са 122 гласа. Гласало је 130 редовних чланова. Сада је добио дупло више гласова, чак 241. Али није добио други мандат. Ко губи има право да се љути. Само што би требало да се љути на себе и своје саветнике. Јер је овога пута изгубио у утакмици чија је правила и суђење лично организовао и водио. 

Пропустио је колега Милошевић да у новинарску срамоту уврсти цену коштања Скупштине у Хотелу Југославија - 4 милиона динара, кршење епидемиолошких мера окупљањем 600 људи, али то му не смета, јер је за то одговорна његова, односно Радомировићева „струја“. 

Ауторка је новинарка, члан Управе Удружења 

Коментари (0)

Остави коментар

Нема коментара.

Остави коментар

Молимо Вас да прочитате следећа правила пре коментарисања:

Коментари који садрже увреде, непристојан говор, претње, расистичке или шовинистичке поруке неће бити објављени.

Није дозвољено лажно представљање, остављање лажних података у пољима за слање коментара. Молимо Вас да се у писању коментара придржавате правописних правила. Коментаре писане искључиво великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора или скраћивања коментара који ће бити објављени. Мишљења садржана у коментарима не представљају ставове УНС-а.

Коментаре које се односе на уређивачку политику можете послати на адресу unsinfo@uns.org.rs

Саопштења Акције Конкурси