Насловна  |  Актуелно  |  Вести  |  Нобел за мир у тешком времену за новинарство
Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Smanji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Вести

13. 10. 2021.

Аутор: Masha Gessen, The New Yorker Извор: Јавни сервис

Нобел за мир у тешком времену за новинарство

Нешто пре поднева у петак, Дмитри Муратов, 59-огодишњи главни уредник московског дневног листа Нова газета, жустро се расправљао са Еленом Милашином, једном од водећих новинарки листа. Милашина му је управо предала истраживачки текст о Беслану од око 150.000 карактера (дужина 4-5 текстова у Њујоркеру) што га је, испричао ми је Муратов, „запањило више од свега што се после десило“.

А после се десило то да га је неко звао са непознатог броја у Норвешкој. Муратов је одбио позив и наставио да се свађа с Милашином. Онда га је позвала секретарица за јавност у Новој газети, Надежда Прушенкова. „Рекла је да је комитет за Нобелову награду управо објавио добитника Награде за мир. То смо ми.“

Овогодишњег Нобела Муратов је поделио са истраживачком новинарком и извршном уредницом са Филипина Маријом Ресом „за напоре у одбрани слободи изражавања, што је предуслов демократије и трајног мира“, како стоји у образложењу комитета. Али кад Муратов каже „то смо ми“, не мислио на себе и Ресу, већ на себе и запослене у Новој газети. Већ су почели да већају шта ће радити са 10 милиона шведских круна (око 1,15 милиона долара). Између осталог, редакција помаже деци са спиналном мишићном дистрофијом, па ће бар део новца бити издвојен за фондацију која помаже пацијентима ове и других ретких болести. „Ми ћемо искористити мали део – рецимо пар стотина долара – да направимо журку“, каже Муратов. (За себе неће узети ништа.) Прослава неће бити приређена одмах. Већина запослених се окупила вече пре проглашења да обележи 15. годишњицу убиства колегинице Ане Политковске.

Нову газету је пре 28 година основала група од око 45 новинара. (Бивши совјетски председник Михаил Горбачов, други Рус који је икада добио Нобелову награду за мир, подржава лист од оснивања и још увек у њему има мали удео.) У почетку, Муратов је извештавао за новине из првог руског рата у Чеченији, Политковска је била дописница Нове газете за време другог, а сад тај регион покрива Милашина. Лист је 2016. био руски партнер у Панама папирима, огромном новинарском пројекту који је разоткрио банкарске офшор рачуне многих светских лидера. Лист траје дуже од било ког другог независног медија у Русији, а такође му је убијено и највише новинара. Када сам питала Муратова шта мисли за шта је награђен, уместо одговора ми је навео коме мисли да је заправо намењена: истраживачком новинару Јурију Шчекочикину отрованом 2003, Политковској убијеној 2006, истраживачком новинару Игору Домникову пребијеном на смрт 2000, адвокату Станиславу Маркелову који је заступао лист у случају Доминкова, убијеном 2009, младој репортерки Анастасији Бабуровој која је убијена заједно са Маркеловим, новинарки Наталији Естемировој, која је отета и убијена у Чеченији 2009. „Награда је њихова, иако се Нобел не додељује постхумно“, каже Муратов. Напади на Нову газету и њене новинаре трају и даље: Милашина је физички нападнута, а почетком ове године седиште листа у Москви је било контаминирано отровном хемијском смесом.

Била је ово страшна и опасна година за руске новинаре. Независни медији су се и раније борили за опстанак, али никад нису били изложени тако суровом и дуготрајном притиску власти као сада. Већина преосталих независних медија проглашена је „страним агентима“, што је нека врста казненог жига који растерује оглашиваче. Неколико их је добило још гору ознаку „непожељне организације“ што их је принудило на обуставу рада. Од јула ове године, руске власти су на свој списак „страних агената“ ставиле још неколико десетина новинара, што је бизаран метод правног отуђења који људе чини незапошљивим, делом и зато што сваку своју писану или изговорену реч, у медијима или на Тиндеру, морају да најаве правном оградом којом саопштавају свој статус страног агента. Одређен број новинара, изложених кривичном прогону или у страху од њега, отишло је у егзил. Стога је Нобелова награда за мир стигла у малу новинарску заједницу у Москви као преко потребан доказ да нису сами на свету. Ипак, неки се питају да ли свет гледа у правом смеру. Нова газета пролази боље од многих независних медија, без паралишућег правног жига.

Када сам то поменула, Муратов ми је изрецитовао кратку песму о кривици преживелих Александра Твардовског. Песма почиње овако: „Знам да није моја кривња / Што се други нису вратили из рата“, а завршава се стихом: „Нема то везе, али ипак, али ипак, али ипак…“ Муратов наставља: „Види, хтео сам да затворим новине на данашњи дан пре 15 година“. Био је то дан након убиства Политковске. „Схватио сам да је рад у овим новинама смртоносан. Али ми колеге нису дале“.

Да би новине опстале, Муратов, који води редакцију 24 од њених 28 година постојања, избегава и државне и стране фондове. („Сад нам је Нобел помрсио конце“, нашалио се.) Склапао је односе са моћним људима који су у стању да заштите медиј: док значајан део подршке Новој газети иде од претплате и донација преко 100.000 појединаца, међу њеним највећим приватним инвеститорима налазе се милијардер и бивши службеник КГБ-а Александер Лебедејев (иначе власник британског листа Индепендент) и телеком тајкун Сергеј Адоњев. Муратов је и члан Јавног савета у министарству унутрашњих послова, што је улога коју је повремено користио када му се новинари нађу у опасности.

Многи опозициони активисти и новинари, као и њихове присталице, надали су се да ће Нобелову награду добити утамничени опозициони политичар Алексеј Наваљни. Неколико руских интелектуалаца у егзилу покренуло је и кампању с тим циљем (Нобелов комитет прихвата номинације из академских кругова), а придружио им се и бивши пољски председник Лех Валенса, који је и сам нобеловац. Неки од њих нису крили разочарење одлуком комитета. Константин Соњин, професор јавних политика на Универзитету Чикага, написао је на Фејсбуку да сумња да је Нобелов комитет корумпиран, сугеришући да је изабрао Муратова као компромисног кандидата, да не би увредио Кремљ.

„Уверен сам да ће он једном добити Нобела“, каже Муратов за Наваљног. „Мора га добити. Знам да бих ја гласао за њега, да сам члан Нобеловог комитета. Заслужио је то својом храброшћу и личном жртвом. А и тиме што не схвата себе преозбиљно“. Све су то критеријуми које испуњава и Муратов.

Коментари (0)

Остави коментар

Нема коментара.

Остави коментар

Молимо Вас да прочитате следећа правила пре коментарисања:

Коментари који садрже увреде, непристојан говор, претње, расистичке или шовинистичке поруке неће бити објављени.

Није дозвољено лажно представљање, остављање лажних података у пољима за слање коментара. Молимо Вас да се у писању коментара придржавате правописних правила. Коментаре писане искључиво великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора или скраћивања коментара који ће бити објављени. Мишљења садржана у коментарима не представљају ставове УНС-а.

Коментаре које се односе на уређивачку политику можете послати на адресу unsinfo@uns.org.rs

Саопштења Акције Конкурси