Вести

15. 08. 2012.

Аутор: Р. Комазец Извор: Јединство

Безакоње и дискриминација

Нино Брајовић, генерални секретар Удружења новинара Србије

 

Недавно је на административном прелазу Бела земља од стране косовске полиције и царине, заплењен и бачен у контејнер тираж листа “Јединство” намењен Србима у Косовском Поморављу.

Прве реакције на овај чин издало је Удружење новинара Србије позивајући ЕУЛЕКС и УНМИК да испитају овај случај а колеге новинаре и јавност да се солидаришу са новинарима “Јединства” и осуде поступке косовске полиције и царине. Нино Брајовић, генерални секретар Удружења новинара Србије о заплени и бацању српског листа “Јединство” каже:

- То је скандалозан поступак. Нешто слично дешавало се само за време грађанског рата у бившој Југославији, пре 20 година. Ограничавање или забрана дистрибуције штампе су својствени само диктаторским режимима и војним хунтама.

Да зло буде горе, иста екипа цариника и полицајаца који су одговорни што је 3000 примерака “Јединства” завршило у контејнеру 31. јула на административном прелазу Бела земља, после три дана принудили су дистрибутера овог листа да потпише изјаву како су наводно исправно поступили! Дакле, логичан је закључак да нису исправно поступили када су дозволили да следеће недеље исти дистрибутер у Косовско Поморавље преко истог административног прелаза несметано превезе часопис “Стремљења”. Односно када год у Косовско Поморавље убудуће стигне “Јединство” значи да косовски цариници и полиција нису исправно поступили.

То је на жалост косовска стварност. То је безакоње и отворено кршење Европске конвенције о заштити људских права и основних слобода и да апсурд буде већи све се дешава на очиглед мисије ЕУЛЕКС-а која се финансира новцем пореских обвезника развијених земаља Европске Уније. Ми ћемо и даље инсистирати да ЕУЛЕКС истражи овај инцидент и да о резултату те истраге обавести јавност. А принуђени смо да обавештавамо и њихове пореске обвезнике колико службеницима мисије коју финансирају треба времена да утврде ко и како крши европске вредности и европске стандарде у случајевима као што је овај.

Угрожена људска права Срба

Слобода медија је једна од најважнијих предуслова слободе личности и слободног друштва. Може ли се говорити о напретку друштва, мултикултуралности и мултиетничности у којем је једном народу ускраћено право на информисање на сопственом језику у мери коју налажу све конвенције и декларације УН о људским правима?

Наравно да не може. Инцидент који се десио са забраном дистрибуције “Јединства” је кршење закона злоупотребом службених овлашћења. Али суштина, дакле позадина тог поступка је у мржњи и дискриминацији. Из поузданих извора смо сазнали да је један од цариника када је спречена дистрибуција вашег листа викао: “Бацај српске новине”. Дакле, мржња је покретач сваког па и овог насиља.

У тим околностима угрожена су сва људска права од права на слободу кретања до права на слободу информисања. Косовске институције такве поступке толеришу па самим тим и подстичу. Са друге стране имамо међународне мисије ЕУЛЕКС и УНМИК које су инертне, затворене, бирократизоване па самим тим и неинвентивне и системски корумпиране. Да појасним: системска корупција је слабост многих међународних мисија али на европском тлу Косово и Метохија су јединствен пример. Овде међународни чиновници по правилу не таласају, не замерају се, боје се да не ризикују било шта у својој каријери и добро плаћеном послу. Посао новинара и овде као и свугде у свету јесте да их критикује и тражи да раде посао за који су плаћени. А то значи: морамо их натерати да истраже инцидент на Белој земљи од 31. јула, када је 3000 примерака вашег листа бачено у контејнер и од 3. августа када је ваш дистрибутер принуђен да пише лажну изјаву, казне одговорне и о томе обавесте јавност. Ни више ни мање.

У којој мери је информисање на свом језику у служби развоја образовања, неговања културе и очувања језика и идентитета једног народа?

Уз образовање, подразумева се на матерњем језику, информисање је најважније за очување језика, идентитета неговање културне баштине и културни напредак народа. Управо то су Удружење новинара Србије (УНС) и Друштво новинара Косова и Метохије (ДНКиМ) имали у виду када су за време преговора у Бечу о будућности Косова и Метохије, 2007. године тражили да Срби и друге заинтересоване националне заједнице на Косову и Метохији добију независан телевизијски канал на српском језику, дневни лист, агенцију, фундусе на српском језику Универзитетске библиотеке у Приштини, Телевизије Приштина и Косовофилма. У званична документа ушла је обавеза да Срби добију независан канал на матерњем језику. Та обавеза је записана и у Уставу Косова, али смо уместо независног канала недавно на папиру добили други канал Радиотелевизије Косова са чим српска медијска заједница није задовољна. УНС и ДНКиМ ће бити истрајни у остварењу својих оправданих захтева кроз дијалог са међународним и косовским институцијама.

 

АЛЕКСАНДАР ВУЛИН, ДИРЕКТОР КАНЦЕЛАРИЈЕ ЗА КиМ - СРБИМА УСКРАЋЕНО ПРАВО ДА СЕ СЛОБОДНО ИНФОРМИШУ

 

Директор владине Канцеларије за Косово и Метохију Александар Вулин протестовао је због тога што су косовске власти недавно заплениле тираж недељника на српском језику “Јединство” на прелазу ка Косову. Вулин је у писмима УНМИК-у и Кфору навео да је свима којима је српски језик матерњи и свима који се користе српским језиком на Косову и Метохији таквим поступком ускраћена прилика да се несметано и слободно информишу. Вулин је додао да је такав “поступак такозваних косовских власти у супротности са признатим међународним стандардима о слободи штампе и праву на информисање и никако не доприноси стварању услова који би омогућили заједницама да сачувају, заштите и развијају свој идентитет”. Директор канцеларије за Косово и Метохију позвао је све међународне представнике у Покрајини да заштите права српске заједнице и омогуће несметан проток штампаних медија на српском језику до крајњих корисника, чиме би се омогућило остваривање права на слободан проток информација и права на информисање.

УНМИК

Канцеларија УНМИК-а у Приштини је контактирала руководство НИЈП “Панорама”-Јединство у вези са случајем заплене и бацања листа “Јединство”, а тражену изјаву за наш лист од представника УНМИК-а до закључења овог броја нисмо успели добити. Речено нам је да ће УНМИК наредних дана дати саопштење поводом овог догађаја.

Као добар познавалац медијске сцене на Косову и Метохији, сматрате ли да су права Срба на информисање далеко испод нивоа који уживају остали европски народи?

Права на информисање које Срби на КиМ остварују кроз обавезу косовских институција према њима као заједници су недопустиво скромна. Као што смо рекли није поштована ни уставна обавеза да српској заједници припадне независан телевизијски канал. Чињеница да у местима у којима живе Срби постоји више од двадесет локалних и регионалних радио и телевизијских емитера би, а то је чест случај, некога могла да фасцинира бројем. Међутим, треба имати у виду да међународни и косовски регулаторни органи нису доделили нити једну фреквенцију неком емитеру који би на целој територији КиМ емитовао програм на српском језику. Чак ни телевизији Мост из Косовске Митровице која сигналом покрива цео север и велики део Покрајине јужно од Ибра. То много говори, то указује на својеврсну дискриминацију с обзиром да је на КиМ Уставом гарантована двојезичност (равноправна употреба албанског и српског језика). У свему лошем има и нечег доброг. Управо због наведених ограничења последњих година развијају се квалитетне телевизијске продукције које производе програм за бројне емитере на КиМ али и у Београду одакле посредством кабловских оператера већина Срба у Покрајни може да прати њихове извештаје.

Где су наше колеге?

Овог месеца навршава се 14 година од нестанка наших колега на Косову и Метохији. Шта све УНС предузима да се открије истина о несталим и киднапованим новинарима на КиМ ?

То је не само за њихове породице и ближње него и за нас и целу српску медијску заједницу најболније питање. Тражећи од УНМИК-а и КФОР-а а затим и од ЕУЛЕКС-а да буде расветљена њихова отмица која се десила на путу за манастир Зочиште где је требало да направе прилог за Радио Приштину, 21. августа 1988. године као и нестанак Љуба Кнежевића, дописника Политике, 6. маја 1999. године код Вучитрна, јавиле су нам се породице других несталих и убијених колега. По доласку УНМИК-а и КФОР-а убијено је и нестало још троје новинара. Александар Симовић, новинар, радио је као преводилац, нестао је 21 августа 1999. године у Приштини а део његових посмртних остатака пронађен је у Обрињу ког Глоговца. У својој кући у центру Приштине, 21. септембра 1999. године убијен је Момир Стокуча, фоторепортер. Годину дана касније, 9 септембра 2000. у центру Приштине нестао је Марјан Мелонаси који је радио у Радио Косову. По завршетку емисије на српском језику зауставио је такси и од тада му се губи сваки траг. Тражили смо информације од УНМИК-а, КФОР-а, ЕУЛЕКС-а, али одговора нема. Другу годину заредом од председника општине Ораховац тражимо дозволу да поставимо обележје на месту где су отети Ђуро Славуј и Ранко Перенић. Није одговорио. Исто као и УНМИК, КФОР, ЕУЛЕКС. На питање где су наше колеге ми смо само наизглед немоћни. Моћни смо да их не остављамо на миру. А то ћемо истрајно и даље радити.