Вести
20. 08. 2012.
Нападали су га с леђа, а он им је враћао у лице
Јуче је у селу Водице завршено рушење куће у којој је рођен родоначелник модерне српске штампе. У исто време педесет метара даље стављена је под кров реплика те зграде, будући спомендом. Одисеја Пере Тодоровића наставља се и век после његове смрти.
Пера Тодоровић у много чему је био први: основао је “Мале новине” - први комерцијални лист у Краљевини Србији, који је достизао тираж од 30.000 примерака када је цела Србија имала становника колико данашњи Београд. У српско новинарство увео је фељтонистику, романе у наставцима и занимљиве прилоге који су освајали публику, а први је почео и да продаје огласни простор.
Родио се 1852. у Водицама крај Смедеревске Паланке као трећи син богатог свињарског трговца. Из београдске гимназије избачен је кад је у шестом разреду одбио да прими причешће. Школовање наставља у Пешти и Новом Саду, где је упознао Светозара Марковића, а онда у Цириху, где почиње да се дружи с Николом Пашићем.
Са Пашићем ће основати Радикалну странку и дизати Тимочку буну. Али кад буна пропадне, Пашић ће побећи у Бугарску, а Тодоровић и другови биће осуђени на смрт.
Краљ Милан их је помиловао, а Пера заузврат прихватио да посредује у склапању политичког споразума да радикали уђу у владу и признају легитимност власти Обреновића. Тодоровићеви партијски другови, међутим, по изласку из затвора одбијају споразум, а мржњу према краљу Милану проширују и на “издајника” Перу Тодоровића.
Радикалска кампања против Тодоровића, која ће трајати све до његове смрти, била је сурова.
Тако Јанко Веселиновић, писац “Хајдук Станка”, пише: “Тодоровић је једна врло гадна болест друштвена... Један назадњак и у умном и у моралном и у сексуалном смислу.”
Због гласина да је хомосексуалац, Тодоровић је повео и судску парницу... Али ни овако није остајао дужан својим противницима:
“Нема ударца који не могу примити и одбити, кадар сам да се борим с обадве руке, да ударам и лево и десно, и ко год ме удари мучки у леђа - вратићу му ударац у лице”, говорио је.
Године 1889. откупљује “Мале новине” и претвара их у први модерни дневник у Србији. Спушта им цену на пет пара (“петпарачки лист”) и продаје преко колпортера, који се тада први пут појављују код нас.
Новинар и предавач на Одсеку за медијске студије Филозофског факултета у Новом Саду Димитрије Боаров у свом опсежном раду о Тодоровићу каже да су “Мале новине” биле и први српски таблоид “јер се Тодоровић није либио да у њима објављује и друштвене скандале, па и наручене нападе на одређене личности”.
За разлику од других листова, “Мале новине” нису почињале политичким уводницима, већ најновијим вестима.
Објављивао је и временску прогнозу, лутријске извештаје, вести с пијаце, црну хронику и вицеве...
Престале су да излазе кад су Карађорђевићи дошли на власт. Под њима издаје “Огледало”, где је писао: “Ја сам пет година провео у изгнанству; више од 20 пута бивао сам затворен и хапшен; био сам осуђен на 27 година затвора, провео сам у казаматима пет година, седам месеци и девет дана; платио сам 11.000 динара глоба и такси; вукао сам тешке окове од којих ми и сада зјапе ране на ногама, и био сам осуђен на смрт, један пут јавно, а четири пута о концу је висило да изгубим главу потајно и мучки.” Умро је 1907. године.
Према речима Миодраг Загорчић, председника “Видоваче”, после 2000. било је покушаја да се његова родна кућа откупи, али су власници тражили огромну суму, па су Завичајнотуристичко удружење “Видовача” и Удружење новинара Србије 2008. позвали добротворе да прилозима помогну изградњу спомендома на плацу који је за то поклонила школа, стотинак метара даље.
Нова зграда биће верна реплика родне куће - каже Срђан Тодоровић, композитор и професор у Паланци и чукунунук другог Периног брата Николе. - У њој ће бити изложба посвећена оцу српског журнализма, сала за семинаре и школу новинарства и етнопоставка.
Ове године, објашњава Загорчић, стављена је под кров највише захваљујући помоћи “Потисја” из Кањиже, “Србијашума”, цементара из Косјерића и Беочина и паланачке општине. Наставак радова зависи од даљих прилога добротвора.
ПРВИ РАТНИ РЕПОРТЕР
Због развијања црвене заставе на којој је писало “Самоуправа” 1876. године Пера Тодоровић је био осуђен на робију, али је пуштен да као добровољац иде у рат са Турском. Из рата се вратио са „Дневником једног добровољца“, узбудљивом ратном хроником која га чини првим нашим ратним репортером.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.