Вести

17. 06. 2022.

Аутор: Ивица Буљан Извор: ХНД

Маја Север, предсједница Еуропске федерације новинара (ЕФЈ): Удружити снагу и памет у борби за снажан еуропски закон о слободи медија

Маја Север постала је прва жена предсједница Еуропске федерације новинара (ЕФЈ). Већ у свом наступном говору на скупштини ЕФЈ-а у Измиру казала је да ће бити устрајна у борби за новинарска права и професионално новинарство као и до сада. Маја је у протеклом раздобљу, као предсједница Синдиката новинара Хрватске, то стално показивала и чинила те је својом агилношћу, марљивошћу и способношћу дала један нови замах у истрајној кампањи за боље новинарство и већа материјална права новинара. У интервју за наш портал hnd.hr одговорила је на низ питања која муче нашу струку те је изнијела за што ће се у будућности, као предсједница кровне еуропске организације новинара залагати и који ће јој бити приоритет.

- Увјерљивом већином гласова изабрани сте за предсједницу Еуропске федерације новинара. Је ли вас то изненадило и особито таква плебисцитарна подршка добивши 137 гласова од укупно 144 делегата скупштине ЕФЈ-а?

Посљедњих пар година, од када сам предсједница Синдиката новинара Хрватске, активно судјелујем у бројним активностима И пројектима Еуропске федерације новинара. Већину делегата на скупштини особно познајем, сурађивали смо те су имали времена и прилике упознати мој рад и мотивацију. Колега из Пољске Мариусз Пилис није дошао на сједницу у Измир. Вјерујем да су те околности пресудиле да резултат буде овакав.

- У најавном говору истакнули сте да је циљ добити  снажан еуропски закон о слободи медија и борба за заштиту ауторских права те јачање законског оквира за заштиту квалитетног новинарства?

Да, рад организација попут ове, али и оних на националној разини попут наших ХНД-а и СНХ-а, јест подршка и конкретна помоћ новинарима на терену, као и активности које доприносе јачању положаја новинара и новинарства, али важна компонента је и рад на стратешким заговарачким политикама. ЕФЈ је на том пољу доказано јак па тако доприносе већини расправа о стратешким документима везаних за новинарство. Снажна група за заштиту ауторских права интензивно ради на том сегменту заштите новинарских права, а покренут је процес, односно расправа, о закону према којем би  ЕУ по први пут могла усвојити правни оквир за подршку медијској слободи и плурализму. И ту ће улога наше организације бити јако важна и вјерујем да ћемо удружити снагу и памет у борби за  снажан еуропски закон о слободи медија. Колико је борба за јачање законског оквира за заштиту квалитетног новинарства важна врло добро знамо овдје на националној разини, зато се наше двије организације – струковна и професионална – боре за израду квалитетне медијске стратегије, нових закона о медијима, ХРТ-а и бољег закона о електроничким медијима.

-Који су кључни проблеми с којима се тренутно новинарство и новинари суочавају?

Живимо у временима када се новинаре убије, напада, и када им се пријети.  Сигурност је постала приоритет у нашем раду. Рад на изради бољег сустава заштите новинара, сурадња с институцијама које могу допринијети смањивању напада и заштити новинара. Наставак те јачање сурадње с организацијама попут The Council of Europe’s Safety of Journalists Platform и The Mapping Media Freedom Platform важан су алат за наставак ових активности и борбу за слободу медија у Еуропи. 

Свједоци смо такођер све теже ситуације у новинарству, од локалних медија до маинстреам медија и јавних медијских сервиса. Заштита одрживости неовисност квалитетног новинарства, јачање заштите радничких и професионалних права новинара важни су циљеви нашег рада.

На еуропској разини  отворено је низ расправа о активностима потребним за осигурање увјета за неовисно новинарство попут оне о Закону о дигиталним услугама и Закон о дигиталном тржишту, о нужности успоставе јаких правних алата за заштиту слободе медија кроз обвезе транспарентности медија, кроз праћење државних потпора, кроз јачање неовисних медијских регулатора и побољшање одрживости медија. Еуропски закон о слободи медија бит ће најважнији инструмент за рјешавање ових питања на разини ЕУ-а.

У Хрватској смо итекако свјесни колико је важно провођење Директиве и препоруке о стратешким тужбама против судјеловања јавности (СЛАП) и колико је важно борити се за побољшање законодавства како би се смањио притисак СЛАП тужбама на новинаре и медије

Један од важних циљева је и заштите права фриленцера и атипичних радника. На ЕУ разини очекују се смјернице за могућност колективног преговарања фриленцера, док је јачање наших подружница за отварање преговора у социјалном дијалогу о колективним уговорима и даље један од приоритета. И наравно подршка јачању положаја жена у медијима, брисање агенде гапа (разлике у плаћама), стакленог стропа и заштита новинарки од злостављања.

-Ваш избор пуно значи и за новинарство и новинаре у Хрватској, али и регији из које стижу честитке и снажна подршка. С обзиром на то да смо врло незадовољни стањем у нашем новинарству и медијском простору како ћете јачати позицију новинара у Хрватској и регији?

Надам се успјешно. Вјерујем да је подршка коју сам добила и знак да је ова борба за јако и неовисно новинарство заиста заједничка. На скупштини у Измиру заиста се осјетило то јединство и уважавање, премда су и до сада колегице и колеге из ЕФЈ  давали подршку и готово свакодневну помоћу у нашим напорима на неколико разина. Наравно та сурадња ће се наставити и вјерујем унаприједити. Кроз Ларег плус групу за заштиту радничких права у протеклом раздобљу смо доста радили на проблемима заштите новинара у овом дијелу Еуропе, договорили смо даљње планове и ојачали сурадњу. Искрено вјерујем да је овај мој избор добра вијест за све нас и за јачање борбе за новинаре у Хрватско и у регији.

-Квалитета новинарства опада и због све веће потплаћености новинара. Како се томе супротставити?

Удруживањем, јачањем синдиката као организације која је према Закону о раду социјални партнер у преговорима о положају радника и радничким правима. У Хрватској смо почели разговоре о отварању преговора за грански колективни уговор, окупили смо тим сродних синдиката (Синдиката графичара и Синдиката образовања, културе и медија), интензивно радимо на успостави социјалног дијалога и надам се да ћемо направити неке помаке. Али важно је знати да то неће ријешити све проблеме и неће због тога сви новинари имати веће плаће. Ради се о заштити оних основних радничких права које у појединим медијима или код фрилецера тренутно нема. И важно је рећи да се новинари морају ујединити у својим медијским кућама, формирати подружницу синдиката која је овлаштена затражити преговоре с послодавцем и о плаћама те покушати колективним уговором осигурати бољу заштиту и боље плаће.

-Споменули сте колективно преговарање за грански Колективни уговор на националној разини. У којој је то фази?

У фази договора да кренемо с конкретним разговорима, да отворимо преговоре. Ми, синдикати, смо спремни. Формирали смо тим, задали основне циљеве, представили их јавности, послали позив послодавцима да се укључе у социјални дијалог. Вјерујем да ћемо ускоро направити корак напријед. Једноставно то је стварност, нужност, али и обавеза свих страна укључених у социјални дијалог.

-Хрватска је постала дио еуропској медијског простора. Јесмо ли ухватили корак, да тако кажем, с оним најразвијенијим?

Тешко је успоређивати Хрватску с једном примјерице Данском гдје синдикат броји више од 18 тисућа чланова и који има снагу и средства за јаку организирану борбу. Али чињеница јест да нити једна земља у Еуропи није лишена проблема у новинарству, па тако дијелимо проблеме. На жалост нисмо још ухватили корак с њиховом организираношћу и снагом. Али полако, ево још један корак у том смјеру је направљен.

 -Актуалан је уговор између Владе и ХРТ-а. ХНД и СНХ су против. Који су главни проблеми с тим уговором и како их ријешити?

Како би рекли политичари – хвала вам на том питању… Зезам се. Јако важна ствар за на цијели медијски простор. Проблема с тим Уговором је толико да би требала књига да се објасни. Но, као прво није проведена права квалитетна јавна расправа. Тај уговор је важан за цијели медијски и аудиовизуални сектор и тако га је требало расправити. Конкретно – проблема је много и истакнут ћу само неколико. Овај Уговор могао је бити написан и давне 2004. године. У њему нема знака намјере да се прате трендови у медијима и новинарству, а знамо да их је не много, него да се медијски околиш потпуно промијенио. Промјене у драмском, информативном, радијском програму не одражавају намјеру јачања јавног интереса на овом јавном медијском сервису, него управо супротно. Јавни медијски сервис је јавно добро и за такав ХРТ се боримо. Након овог уговора вјерује да ћемо ту борбу наставити удружени с организацијама које су свјесне важности обране јавног сервиса.

-Какве су прве реакције на ваш избор од колега из ЕФЈ-а, али и осталих колега?

Предивне! Колеге из ЕФЈ-а велика су ми подршка од трена када сам се одлучила кандидирати, сада већ бивши предсједник Mogens Blicher Bjerregaard заиста ми је био од велике помоћи, не само у кандидатури, већ у многим активностима које смо покушали остварити на нашој локалној разини. Па, и прошла Годишња скупштина Еуропске федерације новинара била је у Загребу, што је био исто тако знак подршке нашим напорима. ЕФЈ има јаку екипу професионалаца који су врхунски медијски стручњаци од који ћу наставити учити, а сурадња с њима је увијек била одлична. Што се осталих колега тиче, примила сам заиста бројне честитке. Хвала свима, многима нисам стигла још одговорити, али потрудит ћу се. Чин ми се да су многи осјетили да је ово важна ствар за све нас, а ја сам сигурна да јест. Јер овај избор је дио наше заједничке борбе и искрене жеље да ојачамо слободно и неовисно новинарство у Хрватској.

-Је ли пристигла честитка из матичне куће?

Главни равнатељ Роберт Швеб и главна уредница програма Матија Немчић су ми честитали.  Моја уредница, прва надређена Катарина Периша Чакарун није ми се јавила. Можда јој се покварио мобител.