Насловна  |  Актуелно  |  Вести  |  Какве вести грађани желе у локалним медијима - од изливања канализације до афера локалних моћника
Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Smanji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Вести

15. 08. 2022.

Аутор: Т. Радовановић Извор: Јужне вести

Какве вести грађани желе у локалним медијима - од изливања канализације до афера локалних моћника

Криза и финансирање локалног новинарства, важност удруживања медија, поверење грађана - неке су од тема о којима је било речи на панелу “Локални медији, где смо сада и како даље?” одржаном у Сити смарту у Нишу. Локални медији треба да прате навике публике, али и да на њих утичу, као и да грађанима пруже увид у то шта се дешава непосредно око њих, поручују панелисти.

Поручују и да људе занима зашто немају струју, воду или асфалт, зашто се излила канализација и зашто нема уличне расвете. Међутим, занима их и ко ће да их представља у Скупштини и шта раде локални моћници.

Све то локални медији треба да покрију, а да притом добију и задрже поверење грађана, који се често најпре обрате новинарима, па тек онда надлежним институцијама.

Проникли смо у навике људи на локалу који неће да гледају дневнике да би нешто сазнали. Људе у Бујановцу брига за Београд на води, Не давимо Београд и слично, како год да су политички опредељени, било да су Срби или Албанци - наводи уредник Бујановачких Никола Лазић.

Каже да на њиховом порталу људи могу прочитати теме које се тичу локалне политике, али изгубљених паса и мачака, као и тражења посла.

Не бавимо се крупним темама. Русија и Украјина могу да нас занимају само ако се то тиче баш Бујановца. Трудимо се да грађани имају прозор у оно што се њима дешава. Треба људима објаснити да оно што виде можда није тако, а онима који не виде дати увид. Ако је данас у 12 сати пукла цев, ми имамо у 12:05 вест о томе, пратимо то и обавештавамо људе кад ће проблем да се реши - објашњава он.

Када је реч о читаности, каже да често озбиљни аналитички текстови буду мање читани од свакодневних локалних тема.

И главна и одговорна уредница нишког Медиа и реформ центра Тамара Милојевић сматра да локални портали понекад треба да привуку читаоце “обичним” и баналним текстовима, како би ти исти читаоци дошли до озбиљнијих текстова на истом порталу.

Додаје да се навике публике стално мењају и да се новинари морају прилагођавати томе, али и покушавати да на њих утичу.

Имамо и задатак да важне теме представимо грађанима и да их подстакнемо да о њима размишљају. Неке од тих тема су медијска писменост и изборне теме попут куповине гласова - каже Милојевић.

Панелисти су говорили и о томе како у локалним медијима задржати младе и искусне новинаре, односно како их спречити да оду у већи град или неку другу област.

Раније новинари нису имали много избора чиме ће да се баве. Сада цвета ИТ индустрија. У једном тренутку професионалцима дође или да оду у Београд или да пређу у ИТ сектор. Младе ћемо задржати ако задржимо професионалце. Треба се фокусирати на професионалце, а млади ће доћи сами - поручује Милојевић.

Закључује и да новинари врло брзо схвате да не могу да промене свет, али да могу своју околину и да је то једна од главних карактеристика локалних медија.

Ентузијазам младе новинаре може да држи неколико месеци до годину дана, каже главна и одговорна уредница Гласа Шумадије Јованка Маровић, а онда им треба обезбедити плате.

Она указује на значај сарадње између вредносно блиских локалних медија из различитих крајева, али и на значај сарадње са грађанима.

За нас је јако значајна сарадња са другим локалним медијима, не само у размени садржаја. То је осећај сигурности, осећај да нисмо сами. Битна је подршка јавности, али и вредносно блиских медија - наводи Маровић.

О томе да ли се назире решење проблему недостатка новца локалним медијима - каже да медиј који уређује, на пример, од огласног простора може да плати рачуне или закуп простора, али ништа друго, попут плата запосленима.

Милојевић сматра да је нереално очекивати да грађани плаћају садржај, али да некада то и није неопходно.

Када се првенствено мисли на личну и егзистенцију породице, не мисли се о тим стварима. Мада, некад људи не морају ништа материјално да дају, довољно је да изађу на улицу, потпишу петицију или шерују нешто. Тако да, мислим да то није опција. Мислим да наше друштво није спремно за тако нешто. Не кажем да не би успело и сигурно постоје људи који би желели да дају новац - закључује она.

Лазић истиче да Бујановачке не желе да се баве бизнисом, већ медијима, као и да је поверење људи важније од читаности и бројева.

Мислим да смо ту да радимо свој посао, а да неко треба да буде ту да нам то брани. Ако су сви задовољни ониме што радимо, то показује да не радимо добро. Кад знаш да неко чита и вреднује то што радиш, да неком то значи, не гледамо бројеве и читаност. Није важно колико људи шерује, већ колико људи верује - каже он.

Закључује и да не постоји добро и лоше новинарство, већ само добро и оно што уопште није новинарство, па да то важи и за локалне медије.

 

Коментари (0)

Остави коментар

Нема коментара.

Остави коментар

Молимо Вас да прочитате следећа правила пре коментарисања:

Коментари који садрже увреде, непристојан говор, претње, расистичке или шовинистичке поруке неће бити објављени.

Није дозвољено лажно представљање, остављање лажних података у пољима за слање коментара. Молимо Вас да се у писању коментара придржавате правописних правила. Коментаре писане искључиво великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора или скраћивања коментара који ће бити објављени. Мишљења садржана у коментарима не представљају ставове УНС-а.

Коментаре које се односе на уређивачку политику можете послати на адресу unsinfo@uns.org.rs

Саопштења Акције Конкурси