Вести
17. 08. 2022.
Теоретичар завере кажњен са 50 милиона: Слобода говора не ослобађа од одговорности за изговорене лажи
За конзервативног водитеља Алекса Џоунса било је то конзумирање слободе говора (успут, и прилика да се обогати), док је за родитеље детета убијеног у пуцњави у основној школи то што је он упорно говорио било ноторно ширење лажи и теорија завере, од којих су имали невиђене проблеме, узнемиравања и прогањања.
Порота у Остину стала је на страну родитеља. У Србији је одговорност за ширење лажи и блаћење и даље у сфери мисаоне именице, а накнада штете – симболична
Када је амерички конзервативни радијски водитељ и виђенији теоретичар завере Алекс Џоунс, одлуком пороте у Остину (Тексас), номинално приморан да исплати готово 50 милиона долара по тужби родитеља детета убијеног пре 10 година у пуцњави у школи, део обичне публике се запитао:
„Шта то тачно значи за мене?”
Краткорочну сатисфакцију, јер неко с много новца (процена је да фирме Алекса Џоунса вреде између 135 и 270 милиона долара) остаје лакши за – много новца? Или наду да постоји неко ко се брине о одговорности за јавно изговорену реч?
Или у домаћем контексту: да ли судови у Србији имају икакву улогу у заштити јавности од последица ширења лажних вести и теорија завере?
„Изрежирана представа са глумцима”
Било је то масовно убиство с највише жртава у једној основној школи у историји Сједињених Америчких Држава. Тог 14. децембра 2012, двадесетогодишњи Адам Ланза убио је 20 ученика (од шест и седам година) и шест запослених у школи Сенди Хук у градићу Њутаун, у савезној држави Конектикат.
Џоунс, који је оснивач медијске платформе InfoWars, целу ствар је од почетка назвао „потпуном лажи” и „џиновском обманом”. Све је било изрежирано, поручивао је својим следбеницима, све су то били глумци, нико ту није страдао, а идеја либерала била је да се читав случај искористи као претекст за укидање Другог амандмана – оног који Американцима гарантује слободу поседовања и ношења оружја.
На суђењу је, онако скрушен, признао да сад „верује” да су се убиства деце „стварно догодила”.
Наложено му је да уплати 4,1 милион долара на име компензацијске штете, а потом и додатну суму од 45,2 милиона на име казнене штете (по законима државе Тексас ипак ће морати да исплати далеко мање новца; Џоунса пак чекају још два суђења, такође по тужбама родитеља убијене деце у Сенди Хуку, и то у државама где закон по питању казнене штете није толико увиђаван).
Суд је установио да су теорије завере, годинама емитоване на InfoWarsu, довеле до узнемиравања породица жртава, чак и до претњи. Поред осталог, Џоунсови следбеници долазили су на врата скрханих родитеља и од њих агресивно тражили да им покажу – своју живу и здраву децу!
„Оваква пресуда значи преузимање одговорности и свест да теорије завере нису безазлене. Оне могу да нанесу конкретну штету и додатно повреде жртве и њихове породице”, оцењује за Цензоловку Ана Тоскић Цветиновић, извршна директорка Партнера за демократске промене Србије.
„Теорије завере преиспитују целокупан систем онога што нам је познато, дакле штета је много већа. Овде се у питање доводе потврђене научне чињенице. То није ствар личног уверења, него да ли је просто нешто лек или није, да ли је Земља округла. Званичне тврдње се, наравно, морају испитивати, али на образложен и утемељен начин.”
Последице теорија завере
Правни систем Србије познаје узнемиравање јавности и изазивања панике. Реч је о случајевима позива на акцију, бојкот или напад на одређене групе ли појединце. То, даље, може имати различите последице, које евентуално представљају друга кривична дела.
Домаћа пракса је, међутим, врло ограничена, објашњава саговорница Цензоловке. Није јој познат случај да је за време пандемије неко одговарао за све те лажне вести и теорије завере, док је, како каже, паника стизала – с врха власти.
„Пореметио се систем ауторитета. Противаргумент би био да причу сведемо на појединачне случајеве, укажемо на конкретну штету”, сматра Тоскић Цветиновић.
„Тако бисмо јавности могли да објаснимо узрочно-последичне везе између изговореног и дела. Када неко проживи оно што су морали родитељи те убијене деце, могли бисмо почети да говоримо о томе да лажне вести производе конкретне последице.”
Таква веза, по њеним речима, постоји у случају Алекса Џоунса. Али, наравно, амерички правни систем умногоме се разликује од домаћег.
„Штета је емотивна и из тог разлога постоји накнада за бол родитеља. А постоји и реална штета: тим људима је безбедност била угрожена. Били су изложени претњама оних који су поверовали да је напад у школи тобоже измишљен. Морали су да ангажују обезбеђење, њихов живот је додатно поремећен”, каже Тоскић Цветиновић.
|
А У СРБИЈИ… Шта се дешава када предмети на крају дођу пред српске судове? Прво, дужина спорова у случајевима говора мржње, заштите малолетника и обезбеђивања достојанства жртава насиља онемогућава заштиту тужилаца или тужених, показало је раније истраживање Славко Ћурувија фондације. Друго, овогодишње истраживање указало је и на неједнак третман новинара и политичких функционера у случајевима угрожавања сигурности. Треће, тужбе против медија који ретко крше Кодекс новинара ипак су мање успешне од тужби против таблоида. „Више је одбијања, јер је мање основа за тужбу. Исто тако, много је мање случајева: готово десет пута мање је тужби против професионалних медија него против таблоида који често крше новинарски кодекс”, објашњава Наташа Јовановић, правница у Славко Ћурувија фондацији. „Немам, међутим, утисак да је то адекватна сатисфакција. Подаци показују, а и Цензоловка је о томе писала, да таблоиди добијају новац грађана. На тај начин много им је лакше да плаћају одштете. Оне не утичу на њихово финансијско пословање као што утичу на независне и локалне медије.” |
Смешно ниске казне
Проблем је, како каже, системски, јер као грађани не можемо да верујемо да ће правосудни систем у сваком случају заштитити наша права.
Једна од препорука Фондације јесте да – кад већ потенцијалне лажне вести дођу пред суд – судије у обзир узму претходно понашање медија, као и друге тужбе против њих.
„Имате једне те исте актере. Ако постоји десет тужби против, на пример, Информера или Курира, ти предмети долазе код различитих судија и те судије немају целину у свом видокругу. Једноставно, досуђују оно што се у судској пракси успоставило као стандард. Говоримо најчешће о суми од 700 или 800 евра”, објашњава Јовановић.
Када би се градацијски повећавале казне, сматра саговорница Цензоловке, могуће је да би њихов утицај био значајнији.
„Не можемо, међутим, имати гаранције да ће они који шире лажне вест или теорије завере променити своје понашање. Не мислим да су тужбе бесмислене, али тачно је да поступци трају предуго. Добити 700 евра за нешто што се догодило пре пет година – не верујем да је то нека сатисфакција”, каже Јовановић.
„С друге стране, таблоиди су гласноговорници режима. Први су ту кад се намећу теме и покрећу кампање јавног блаћења. Одатле се преливају у друге сфере друштва.”
Слобода изражавања није апсолутно право
Ипак, реалан ефекат пресуда и одштета немогуће је утврдити.
Велике и медијски добро испраћене казне, теоретичарима завере дају материјал да себе представе као жртве и мученике. У својим перцепцијама и перцепцијама следбеника, они су ти који бране истину. Управо због тога су, је ли, на удару државе и других центара моћи.
Они тврде да бране наше право на слободу говора!
Алекс Џоунс после пресуде није пропустио да спомене Први амандман – онај који штити слободу говора, штампе, окупљања, вероисповести и право на петицију.
„Снажно се боримо за ваш Први амандман, ваш Други амандман, ваш Десети амандман, за ваш суверенитет”, рекао је Џоунс.
Саговорнице Цензоловке се слажу да су многи теоретичари завере у очима својих присталица – хероји.
Међутим, слобода изражавања, како кажу, није апсолутно право. Супротстављено је другим правима и слободама. То су, између осталих, достојанство појединца, заштита од говора мржње, право на приватност, јавно здравље, национална безбедност.
У случајевима супротстављених слобода, одлуку доноси суд.
У међувремену, лажне вести и теорије завере остају уносан бизнис који доноси много новца одабраној групи појединаца.
Вол стрит џрнал је проценио да је у првој недељи после изрицања пресуде Џонсу, његов InfoWars зарадио око 800.000 долара само од продаје своје брендиране робе.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.