Вести

22. 08. 2022.

Аутор: JUGPRESS Извор: javniservis.net

Безбедност новинара и локалних медија: Да ли је рад Сталне радне групе утицао на безбедност новинара?

Када је формирана Стална радна група за безбедност новинара било је скепси, али било је и великог оптимизма да ствари могу да се помере напред када је у питању безбедност новинара и људи који раде у медијима када су у питању претње које они добијају и које угрожавају њихову сигурност.

Каква је ситуација шест година после и да ли је рад Сталне радне групе утицао на безбедност новинара?

Чланови Сталне радне групе за безбедност новинара су, иначе, заменик Републичког јавног тужиоца, заменик директора полиције и представници НУНС-а, УНС-а , Асоцијације медија, Асоцијације онлајн медија, АНЕМ-а и ОЕБС-а.

О овој теми смо разговарали са Вераном Матићем,  чланом Сталне радне групе за безбедност новинара испред АНЕМ-а.

"Не можемо то да квалификујемо да ли је боље или није боље када је у питању насиље над новинарима.  Али можемо да кажемо да се медијска заједница, а у Сталној радној групи учествују све организације, новинарска удружења и асоцијације, а са друге стране и Јавно тужилаштво и Министарство унутрашњих послова, мислим да је дошло до једног помака у смислу које обезбеђује бољу информисаност једних од других и по надлежности званичних институција. А званичне институције мислим да мало боље разумеју потребе и проблеме новинарства и нивое угрожености новинарства”, каже Матић.

"Наравно да је то само један део приче о безбедности новинара, онај део који се тиче кривичног права и заштите, онај део који се односи на претње и насиље над новинарима који обухвата кривични закон”, сматра он.

Додаје да је “то један део проблема са којима се новинари суочавају када је у питању њихова безбедност, а мислим да је пред нама један велики посао и претње које не обухвата кривични закон, да пронађемо механизам против таквих претњи”.

Матић је прецизирао да мисли да је то “онај део реформи везан за кривично законодавство, за измене у овом Кривичном закону”.

“Прошле године смо покренули ту иницијативу којом би кривични закон свеобухватније и конкретније решавао проблем, али с друге стране и неке реформе у закону о прекршајима. И не само то, него постоје и области у којима не постоје закони, али са одређеним уредбама се може учинити пуно”, рекао је Матић и додао да би пример био “када полиција после уочених говора мржње или најава претњи на друштвеним мрежама има могућност и права да оде и посети починиоца и да га упозори да чини нешто што је недозвољено, као и на консеквенце шта ће уследити ако дође до понављања”.

Објашњава и да “у нашем искуству овде имамо јако пуно ситуација у којима починиоци нису свесни да чине кривично дело и овај институт превентивног реаговања би сигурно решио барем трећину претњи како се не би понављале”. Сматра да је тако отворен ” просторе за сарадњу”.

“Нема много институционалног простора за ширење Сталне радне групе, ја од почетка говорим да је потребно имати секретаријат, да је потребна стална координација, потребно је да постоји неко ко стално ради, ко је запослен, координира рад свих који су укључени у овај пројекат.

Око сто тужилаштва је укључено са својим контакт тачкама, 90 полицијских контакт тачки такође , то је једна већ развијена мрежа која мислим да у таквом смислу не постоји нигде у Европи.

Сада то треба само учинити мало ефикаснијим, да све ове информације које ми поседујемо као удружења и информације које имају локалне редакције , да имамо живу сарадњу на локалу између контакт тачака наших новинарских и ових из полиције и тужилаштва.

Опет, како би све то  разумевање које ми имамо искуство пренело и на ове нивоу у мањим местима и градовима где су нешто другачији проблеми када је реч о безбедности, што компликованији, што опаснији, где су новинари мање заштићени него када је реч о Београду или Новом Саду. Дакле, рекао бих да ова искуства можемо да искористимо још много боље него што је то до сада био случај”, подвукао је Матић.

Примећујемо да, са друге стране, медијска заједница има читав низ примедби да то није довољно ефикасно, да се дуго чека на добијање било каквих информација.

Матића питамо да ли је он задовољан оним што је до сада учињено или ипак мисли да су људи из медијске заједнице, можда, у праву и да постоји озбиљно указивање на то да постоји позив на неку врсту линча новинара и из највиших политичких структура.

„То су два питања. Мислим оно што сам рекао, сарадња у оквиру Сталне радне групе може да буде много боља. Недостају апсолутно повратне информације. Веома често имамо ситуацију у којој тужилаштво нешто одради или реагује полиција, а онда жртва не добије информацију неким регуларним путем и у краћем временском периоду, већ се очекују неки квартални састанци, а ми на тим састанцима редовно као чланови Сталне радне групе добијемо информацију коју онда преносимо даље”.

Сматра да би било боље са професионализацијом и постојањем особе која би координирала рад и радила на овом послу.

ИСКУСТВА ИЗ ХОЛАНДИЈЕ

Матић каже да само у Холандији на том послу ради шест или седам особа професионално запослених у организацији која је слична овој у Србији а да ту организацију финансира држава са 400.000 евра годишње, а у оквиру тог буџета је и једна обука.

“Они су за последње три године 1000 новинара, од 8400 колико их постоји, едуковали са додатним информацијама и знањима како очувати сопствену безбедност, извештавање у демострацијама, све оно што је и нама потребно. Мислим да је то следећи искорак који морамо да направимо, да убедимо државу да озбиљно финансира рад ове Сталне радне групе”, рекао је Матић.

Он је навео и конкретан пример како то сада функционише.

”Ми долазимо овде у Врање и свако сам плаћа своје трошкове. Мислим да ту може пуно да се уради и мислим да су веома често и представници удружења жртве кад су и справом незадовољни.  Мислим да то унапређење треба да радимо са новом владом, да покушамо да издејствујемо могућност стварања ефикаснијег апарата и буџета.  Држава би тако показала и да јој је заиста стало до унапређења положаја новинара када је реч о безбедности”; сматра он.

ПОЛИТИЧКА ВОЉА

“Када је реч о овом другом делу, он се тиче и политичке воље, да ли постоји политичка воља да се са највиших политичких нивоа гарантује безбедност новинара или се све ради што је неопходно да би се они осећали безбедно. И мислим да је ту највећи проблем за новинаре да се не осећају сигурним, да из скупштинских сала, са владајућих места или из владе или од стране представника власти долазе говори који су апсолутно недопустиви, дискредитације новинара или читавих медијских кућа на начин да су издајници, страни плаћеници, да је њихов власник криминалац итд.

Мислим да то често више узнемирава новинаре него нека директна претња да ће неко запалити или убити неког. Због тога што је тежина тог чина, када неког оптужите да је издајник и када то оде у етар националних фреквенција или на било који други начин, такво опасно таргетовање је генерално опасно угрожавање безбедности јер постоји јако пуно људи који као некаква војска постоје и функционишу ту и која када то прочитају то доживе као неку врсту команде.

Да не говоримо да постоје особе са утврђеним психичким проблемима, којима су потребни мали окидачи да учин енешто што је у крајњој линији ирационално а у сваком случају представља једно опасно угрожавање безбедности”, објаснио је Матић.

Упозорава да је “то нешто о чему морамо озбиљно да разговарамо са Владом.”

“То је био покушај да се направи она неуспешна владина Радна група за заштиту и безбедност новинара, али ја мислим да у неком облику мора да се пронађенеко решење да се настави рад тог тела управо како би се елиминисао говор мржње из политичких редова према новинарима, али уопште и друштву. Ми морамо наћи начин да се смањи говор мржња, јер док год постоји тај генерални говор мржње између осталог и према политичарима и јавно изабраним личностима и новинарима дотле ћемо имати ту ситуацију која је врло лабилна и врло лако може да буде експлозивна. Нама то изгледа као да је све у реду, али са веома малим политичким сукобима и говором мржње може доћи до несагледивих последица и насиља према новинарима што мислим да нико од нас не жели”, рекао је Матић.

СЛУЧАЈ ОК РАДИЈА

На нашу констатацију да, када кажемо да институције система не могу да обуздају неког, у земљи Србији то значи да тај неко има озбиљну заштиту и везе на врло озбиљним местима, било да је то политика, или институције силе, присиле… и потање како је могуће да у Врању, који је ипак мали град на југу Србије, постоји неко ко може да ради шта хоће, да се други плаше те особе, а да се ништа не решава, да институције не реагују, а сви знају каква је особа у питању…

Да ли је овде тотално заказао систем и држава?

Матић је рекао да “ми имамо организован криминал на нивоу целе државе”.

„Видели смо са Беливуком и са тим тимом монструозних убица и ко зна шта су све радили… Мислим да је недопустиво дозволити да се тако нешто појави и нико не може да ме убеди да се није знало шта ради та криминална група, на који начин расте и обухвата разне сегменте друштва”, рекао је Матић.

Он је додао и да “да овај облик организованог криминала који имамо у овом случају ОК Радија није нешто неуобичајено. Неуобичајебно је то да траје у јако дугом временском периоду, да нема ефикасног судског епилога, добио сам информацију да је постојала наногица, а самим тим има и некаква активност, али ако се радње у облику таквог организованог криминала несанкционишу ефикасно и брзо, оне се само гомилају”, рекао је он.

„Ми имамо овде сигурно десетине случајева који су везани за дотичну особу која је организовала напад на једну медијску кућу и на приватну имовину. Дакле, ту заказује систем, у јако дугом трајању судских поступака, пуно се одлаже, има пуно опструкције и то видимо у судском процесу за нападе на новинара Милана Јовановића, за суђење Славка Ћурувије, итд.

То је нешто што је нама потпуно несхватљиво и нешто где као професија мање можемо да учествујемо, јер судство је независно и онда се штити тиме, не можете ви да утичете на било који начин, ни преко политике да се неки судски процеси касније решавају, или спречавају на некакав начин”, објашњава Матић.

 СУДСКА ПРАКСА

Оцењује да је судска пракса код нас сачињена тако да веома често починиоци остану некажњени и да је тумачење такве праксе другачије.

„ Дакле, и ту постоји јако пуно простора, а оно што је најважније је политичка воља. Да би се канцерогено деловање организованог криминала решило, потребна је снажна политичка воља и око те политичке воље стварање фронта. Да се и локална заједница, у овом случају уз подршку централних и државних органа, дакле и дирекције полиције, а не само локалног тужилаштва, него да се и тужилац у Београду и сви укључе у решавање таквих проблема. Јер је то тешко решавати, то су хоботнице, баве се и једним и другим и трећим послом, и то су углавном високопрофитабилни послови у којима постоји јако пуно прихода којима се онда корумпира заједница, а самим тим и институције и то је увек врло компликовано и то треба решавати”, сматра Матић.

ОХРАБРИВАЊЕ НОВИНАРА

"Мислим да је доста важно охрабрити новинаре да реагују не само када имају претње, него и када им се чини да можда може доћи до неке проблематичне ситуације. Имамо и овај СОС телефон 0800-100-115 на који се јављају правници и адвокати који се баве медијским правом. Та линија не функционише само за пријављивање, него и за консултовање у неким ситуацијама. Ми често имамо позиве за нешто што се догодило 3-4 године раније, па да тај да провери, пошто тада није пријавио, да ли се то уклапа у неку садашњу законодавну структуру, да ли је застарело или није, шта да уради други пут, итд. Значи, има едукативну сврху. Веома често новинари не знају кривични закон и механизме којим могу бити заштићени. Важно је знати кога можете да зовете на локалном нивоу, али и да је могуће стално, 24 сата у недељи, добити информацију која је вама важна, и која у том тренутку може бити значајна и за психички мир и процену безбедности. Ја се надам да ћемо успоставити механизам брзе комуникације и разумевања свих специфичности проблема са којима се новинари било где суочавају. Сваки град и сваки простор има неке своје специфичности", рекао је Матић.

Овај текст је произведен уз финансијску подршку Европске уније. Његов садржај је искључива одговорност НВО Центар за демократију и развој југа Србије и не одражава нужно ставове Европске уније.

Пројекат Safe News подржан је у оквиру програма подршке „Safejournalist.net “.