Вести

29. 09. 2022.

Аутор: Тамара Спаић Извор: Цензоловка

Стављање жртве на стуб срама: Вређање и ислеђивање новинара Милана Јовановића у процесу за паљење његове куће

Адвокати Драгољуба Симоновића, бившег председника Општине Гроцка, који су поново испитивали Милана Јовановића, искористили су ту прилику и да га вређају и омаловажавају, док је Симоновић добацивао. Адвокатица Ана Матић каже да је Јовановић пред судом стављен на стуб срама

Дуже од два сата трајало је сведочење Милана Јовановића, новинара коме је у децембру 2018. године спаљена кућа, које је више изгледало као ислеђивање – као да је на суду оптуженик, а не жртва која је једва преживела пожар. Данас су адвокати оптуженог бившег председника Општине Гроцка Драгољуба Симоновића поново добили прилику да Милана испитују и искористили су је да га вређају и омаловажавају, што би се рекло, „за све паре”.

„Ви сте крупан човек. Колико имате килограма?”, питао је Ивица Вуковић, адвокат Драгољуба Симоновића.

„Око сто”, одговорио је Милан.

„Како је ваша супруга успела да вас извуче из пожара?”, питао је Вуковић.

„Стварно немам појма. Кад сам отворио очи, соба је била пуна гарежи и дима. Како је успела да ме извуче из тог дима?”, рекао је Милан.

„Рекли сте да су полицију и ватрогасце позвале комшије. Кад сте то сазнали?”, питао је Вуковић.

„Кад сам се вратио из болнице, сутрадан ујутру. Мене је супруга спасла из пожара. Комшија ме је одвезао у Дом здравља у Врчину. Гушио сам се. Сазнао сам и док су ме возили у Дом здравља. И из Хитне помоћи је неко звао ватрогасце”, присећао се Милан следа догађаја те ноћи.

„Да ли имате фиксни телефон у кући? Где се налази? Који је број вашег телефона? Како се зове комшија који је позвао ватрогасце? Раде Милошевић из Управе за ванредне ситуације је рекао да је позив упутио Милан Јовановић са вашег броја?”, ређао је питања Вуковић иако и сам зна да су, током ранијег суђења, вештаци сведочили да су, због огромне температуре, све инсталације у Милановој кући изгореле, а лекарски извештаји о Милановом здравственом стању говоре да је као астматичар био у животној опасности те ноћи.

Секундарна виктимизација новинара

Ово је само један делић иследничке атмосфере на суђењу кроз коју је поново прошао Милан Јовановић. И током првог судског поступка сведочили смо секундарној виктимизацији. Његова адвокатица Ана Матић изнела је примедбу на вођење поступка:

„Милан Јовановић је испитиван истовремено и као сведок и као оштећени. Као сведок он може да говори шта је лично доживео, а не да му се постављају питања о томе шта је истраживачко новинарство или о рачунима које је плаћао за поправку куће. Суд је дозволио непотребна питања. Присуствовали смо секундарној виктимизацији. Као жртва морао је да се оправдава. Стављен је на стуб срама.”

Оптужени и њихови адвокати су кроз констатације, оптужбе и оптужујућа питања говорили за Милана Јовановића да је „склон изношењу неистине”, да је о Драгољубу Симоновићу „пласирао дезинформације” да би га „увукао” у криминално дело и „отежао му положај”, да није новинар и да је новинарске текстове објављивао без доказа и претходне провере докумената, да је продавао ствари из спаљене куће, а пријавио их као уништене, да гаји „личну мржњу” према Симоновићу и да је Симоновићев „политички противник”. Тражили су да наведе имена радника који су рашчишћавали шут са згаришта и правили му нову кухињу. Тражили су му све рачуне и имена донатора, податке да ли је донације добијао у готовини или на рачун…

Оптужени Драгољуб Симоновић је довикивао „Кеш, кеш” док су његови адвокати пропитивали када је тачно Милан вршио поправке на кући и од кога је добијао новац за то.

Милан Јовановић је, упркос видној исцрпљености и тешком, испрекиданом дисању, мирно одговарао на сва ова питања. Утисак је да је са много више толеранције и разумевања говорио о детаљима за које је питан, са више стрпљења одбацивао срамне оптужбе, него што би се очекивало од жртве пожара која је неповратно изгубила крхко здравље.

„Здравствено стање ми се знатно погоршало. Тешко дишем јер сам се те ноћи нагутао дима и чађи. Шеснаест сати дневно проводим на кисеонику. Те ноћи сам једва остао жив”, одговорио је Милан кратко на питање тужиоца Предрага Миловановића да опише своје здравствено стање.

Данашње рочиште почело је саслушавањем трећеоптуженог Игора Новаковића, који је окривљен да је по налогу Драгољуба Симоновића, а на захтев свог познаника, другооптуженог полицајца Владимира Михаиловића, ангажовао непосредног починиоца Александра Маринковића, који је у бекству, а који је кобне ноћи бацио „Молотовљев коктел” у аутомобил новинара и тако изазвао пожар у целој кући, а мало је фалило и да тако убије Милана Јовановића и његову супругу Јелу Дељанин.

Новаковић тврди да је дело признао под изнудом само због страха за своје ближње којима су, наводно, претили полицајци. Поново се брани неурачунљивошћу. Тврди, такође, да није познавао Милана Јовановића и да се никад не би упустио у то да је знао да је „Милан истраживачки новинар”, јер сви, како каже, знају „колико су новинари заштићени у Србији”.

Новаковић је поновио своју одбрану са првог суђења, односно рекао је да није тражио да се запали аутомобил Милана Јовановића, него „само да се сјебе”.

„Кајем се. Моја је велика грешка што Маринковићу нисам објаснио шта треба да уради, ако треба и на табли да му нацртам, шта значи сјебати ауто, поломити стакла, оштетити, просути уље. Никад му нисам рекао да запали ауто у гаражи која је повезана са кућом”, рекао је Новаковић.

Најзанимљивији део Новаковићевог сведочења тиче се његових тврдњи да је „у букагијама” незаконито изведен из Централног затвора и одведен у СБПОК у Макишу, где су му начелник Београдске полиције Дејан Ковачевић и његов заменик Срећко Лазић, наводно, претњама изнудили признање. По његовим тврдњама, незаконитом саслушању присуствовала је и тадашња државна секретарка у Министарству унутрашњих послова Дијана Хркаловић, али она није ништа говорила.

„Почиње некултурно, безобразно понашање према мени. Мисле да су богомдани ако имају службену легитимацију. Искључиво су тражили да оптужим Симоновића, да признам да сам седео са Симоновићем и да смо планирали напад. Ја са Симоновићем нисам никад седео. Од тебе се очекује да признаш да си са Владом Михаиловићем планирао паљење аутомобила. Сви знамо да је то урадио Драгољуб Симоновић”, испричао је, између осталог, Новаковић како је изгледало то саслушавање у Макишу, где су му наводно претили да ће његова сестра и сестрић добити отказе, да ће га „оцрнити у медијима”, „да ће му свака патрола бити ноћна мора”, да ће његовог кума отерати у затвор…

Новаковић је оптужио тужиоца Предрага Миловановића да је „директно умешан” у његово „киднаповање” и због тога је одбио да одговара на тужиочева питања, као и на питања оштећених. Пристао је да одговара само на питања судије и бранилаца. Новаковић је на почетку свог сведочења изјавио да се „не препознаје у оптужници која је написана” и оштро се обрушио на тужиоца зато што је у оптужници навео да је био у „урачунљивом стању”. „Како је то тужилац могао знати”, рекао је Новаковић и истакао да то није тачно, будући да му је не много пре тих догађаја отац преминуо, а он био на лековима за смирење.

Тужилац Миловановић је рекао да први пут за то чује и данас затражио вештачење тадашње Новаковићеве урачунљивости.

Трилерски заплет у ЦЗ-у

Догађаји са „киднаповањем” Новаковића из Централног затвора не постоје у званичној верзији. На претходном суђењу сведочио је управник Централног затвора и негирао је да у службеној евиденцији затвора постоји убележено извођење Новаковића. Ове Новаковићеве тврдње нису доказане и зато је он данас инсистирао да се на суд као сведоци позову полицајци који су га уцењивали да да нетачан исказ.

Судија Лука Пантелић прихватио је захтев тужиоца и на крају данашњег рочишта наложио психијатријско вештачење тадашњег стања Игора Новаковића, на основу медицинске документације. Због немогућности да се у кратком року то обави, укинуто је рочиште раније заказано за 14. октобар.

Следећа рочишта биће 26. и 28. октобра, а заказана су још два – за 14. новембар и 14. децембар. У својству сведока биће саслушани Јела Дељанин, али и Јелена Михаиловић, супруга другооптуженог Владимира Михаиловића, која на првом првостепеном суђењу није саслушана и због чега је Апелациони суд оборио прву пресуду.

Судија је као сведоке позвао адвоката Милоша Митровића, који је по службеној дужности бранио другооптуженог Михаиловића у тренутку када је, како оптужени тврди, тужилац Миловановић „преваром” изнудио признање од њега, али и управника Централног затвора Звонка Груловића, који је већ једном сведочио поводом Новаковићевих тврдњи да је киднапован.