Вести

21. 03. 2023.

Аутор: Перица Гуњић Извор: Цензоловка

Исповест Драгана Кецмана (5): Стојим иза тога да је бели голф коришћен приликом убиства Ћурувије

Можете да замислите колики је страх осетио Драган Павић, заменик начелника пратећег одељења у државној безбедности, кад је довезао бели голф да преда Ратку Ромићу и видео да поред њега стоји Мирослав Курак. Али он није смео да пред судом каже ко је та друга особа, објашњава полицијски пуковник Драган Кецман како је ово возило предато на коришћење оптуженима за убиство новинара Славка Ћурувије.

 

„Они који су пратили Ћурувију након убиства схватају да су жртвено јагње које је овцу довело вуку на клање. И онда они окупљају све који су га тада пратили, вероватно, жаргонски – дупе уза зид, нико ништа није видео, нико ништа није чуо”, објашњава Драган Кецман како је страхом изазвана завера ћутања око убиства новинара Славка Ћурувије.

Инспектор који је разрешио убиство до детаља описује шта се догађало на дан убиства, како је коришћен бели голф и кога сведоци нису смели да виде, а видели су.

Цензоловка: Каква су Ваша сазнања у вези са тим да су Ратко Ромић и Мирослав Курак користили бели голф 3 БГ 121-022 из састава Деветог одељења у време убиства Ћурувије?

Кецман: Стојим иза тога да је бели голф коришћен приликом извршења убиства Ћурувије. Сад ћу вам рећи због чега то тврдим.

Заменик начелника Деветог одељења Драган Павић требало је да остави кључеве аута на одређеној локацији (иза зграде Друге управе РДБ у Улици Кнеза Милоша, прим. нов.), заједно са таблицама и колском књижицом, али тако да не види особу која ће преузети бели голф (који је био у саставу Деветог одељења, прим.нов.).

Али, десило се да је каснила предаја белог голфа и да су се на лицу места видели Ромић и Павић. Они су се и поздравили. Можете да замислите колики је страх осетио Драган Павић кад је видео да поред Ромића стоји Мирослав Курак. А он не сме да каже ко је та друга особа.

Шифра „47” означава убиство

Цензоловка: Он ни на суђењу није смео да каже кога је видео. Рекао је: „Сигуран сам да је био неко с њим, али не знам ко. Обојица су била у тамним оделима, са капама.”

Кецман: Човек, који седи у возилу и чека Павића да заврши примопредају, Љубиша Драговић, радник Деветог одељења који је тај голф пре тога користио, види све то, пошто су фарови укључени. Али није смео да прича о томе свему кад је обављао разговор са мном.

Зашто није смео? Па вратимо се на то ПО (прикупљање обавештења) из 2000. године, кад су они давали изјаву РДБ-у. Видите откад то иде, откад траје тај притисак на њих да што пре забораве то што су видели. Сама чињеница да су имали комисију у оквиру РДБ, која је обављала са њима разговор, са ове тачке је дискутабилна.

У почетку нису говорили о свему што знају. Тек када смо се ми укључили у истрагу, као УБПОК, почели су да пристижу детаљи. Руку на срце, нису били епохални, али су нас усмеравали и били су битни за предмет.

Цензоловка: За истрагу је било веома важно сведочење Цвијетина Милинковића, дежурног начелника београдског центра РДБ-а на дан убиства Ћурувије.

Кецман: После свега тога имате и исказ дежурног начелника који у дневнику, на сам дан убиства, записује руком, наводи тачно у које време је добио наредбу начелника београдског центра РДБ-а Радоњића да се прекине мера праћења Ћурувије и констатује да ће бити примењене неке друге мере.

Кад га питам: „Шта, господине Цвијетине Милинковићу, значи примена неке друге мере”, он ми каже: „Рећи ћу ти то напољу.” Пошто је мислио да се снимају разговори – што је било тачно.

На капији, сав ознојен после полиграфа, пошто је к’о књига прочитан, он ми каже:

„Кецмане, ја сам мислио да ће он у најгору руку бити лишен слободе и да ће бити процесуиран.” То је једина законита мера коју је у то време РДБ могао да одреди.

Милинковић додаје: „А не, брате ово.”

„Шта, господине Цвијетине Милинковићу, значи примена неке друге мере?”. Он ми каже: „Рећи ћу ти то напољу.” Пошто је мислио да се снимају разговори – што је било тачно

Ја питам: „Је л’ мислиш на убиство?”

Он каже: „Да.”

У дневнику дежурног начелника видите кад је обустављено праћење, али и да су га претходног дана пратили, да су рутински документовали шта је радио, да ли је имао контакте, кад је ушао у кућу… Е, ту ођедном настаје фрка што је човек ушао у кућу, а то није јављено Милану Радоњићу.

Према подацима са базних станица, комуникације међу оптуженима 10. и 11. априла су биле исте. Дакле, он је требало да буде убијен дан раније, него је пратеће одељење 10. априла јавило да је ушао у кућу, али не и када је прилазио кући. То показује да они који су га пратили нису ни знали да он треба да буде убијен.

Они су само јавили „важи 47” – шифру која значи да је објекат ушао у кућу. Тад настаје хаос!

Сви су били зачуђени јер је такав начин рада (повремено јављање када објекат промени правац, прим.нов.) био образац у РДБ-у, али је Радоњић био бесан што му раније није јављено да прилази кући.

Када смо упоредили кретање и позиције свих њих тог дана и сутрадан, када је убиство извршено, као и када смо видели шта стоји у досијеу  „Ћуран”, 2000. године, могли смо разумети зашто је било важно јавити на време кад престаје пратња и кад Ћурувија прилази кући, односно том пролазу у коме је убијен.

Не постоји ниједан други разлог који објашњава захтев да се из минута у минут јавља кретање Ћурувије, осим ако се не планира убиство лица које се прати.

Цензоловка: Да, тог 10. априла Милан Радоњић виче на Зорана Павића, начелника Деветог одељења, зато што његови људи нису раније јавили где се налази Ћурувија. Јавили су када је био у Кнез Михаиловој, па следећи пут када је улазио у пролаз ка кући. То је била стандардна процедура, пошто нигде није скретао, нити је неког успут срео.

Кецман: Е, тада долази до озбиљног рибања покојног Зорана Павића, начелника Деветог одељења. Овај то преноси свом заменику Драгану Павићу. Наређено им је да сутрадан мора да се јави свака промена, сваки ћошак где се налази Ћурувија. Они то и потврђују.

Цензоловка: Драган Павић то понавља и пред судским већем. Тада је рекао и да је такав начин праћења био неуобичајен, што је потврдила и већина сведока из РДБ-а која је дала исказе у Специјланом суду за организовани криминал.

Кецман: Да, потврдили су да је то крајње необично. Друго, временска дистанца од прекида праћења, моменат када Ромић преузима прећање… Све се уклапа! Па ми смо сто пута одлазили тамо, све смо измерили.

Чињеница је да део екипе није чуо колску радио-везу о прекиду, док су се налазили испред зграде Политике, да настављају Улицом Иве Лоле Рибара (Светогорском) да прате Ћурувију и даље.

Праћење није прекинуто у ресторану Коларац, како тврди Радоњић

Цензоловка: Светозар Мирчевић и Небојша Соковић, који су пратили Ћурувију, рекли су да је прекид праћења на дан убиства наређен када је „објекат” био код зграде Радио Београда, на 3-4 минута хода до пролаза у коме је убиство извршено. Мирчевић колима наставља за Ћурувијом и Прпом истом улицом. На суђењу је рекао да их је прошао недалеко од места убиства, а онда их је видео у ретровизору када је пришао Таковској улици. Радоњић и његова одбрана инсистирају да је праћење прекинуто док је Ћурувија седео много даље, у ресторану Коларац у Кнез Михаиловој улици. Да ли бисте објаснили зашто су ова сведочења важна? Да ли то говори да су неки из пратећег одељења остали да прате Ћурувију? Мирчевић каже да је у ретровизору видео како Ћурувија и Прпа улазе у пасаж у коме је убиство извршено и да је тада јавио шифру „важи 47”.

Кецман: Да, искусан оперативац Светозар Мирчевић види у ретровизору улазак Ћурувије и Прпе у хаустор и каже путем радио-везе „важи 47” док му шеф смене Соковић панично вице: „Пусти то, пусти то, пусти то!”

То је доказ да праћење није могло да буде прекинуто у ресторану Коларац, сат времена пре убиства.

Понављам – дежурни начелник Цвијетин Милинковић је у дневник дежурства руком уписао време прекида праћења. Та је наредба потом јављена оперативцима на терену.

Тачна је изјава Мирчевића да су ту добили обавештење и да је он наставио улицом даље да колима сакупља „пешаке”. И док је дошао колима до семафора, он види у ретровизору Ћурувију и Прпу у тренутку кад улазе у пасаж. Не би их видео да је праћење прекинуто раније, како кажу окривљени.

По њиховом шифрарнику, „47” значи „објекат улази у кућу”. А код нас, у јавној безбедности, 47 значи – убиство (члан 47 је у то време био за кривично дело убиства).

Одједном, док се то дешава, они који су пратили Ћурувију схватају да су жртвено јагње које је овцу довело вуку на клање. И онда окупљају све који су га тада пратили. Вероватно, жаргонски – дупе уза зид, нико ништа није видео, нико ништа није чуо.

Пропуст зато што није вештачена колска књижица

Цензоловка: Да ли у вези са доказима око белог голфа постоји нека опструкција током суђења?

Кецман: У вези са голфом јако ми је жао што судије нису дале наредбу да се вештачи колска књижица. Зашто то нису тражиле? Колска књижица управо говори ово о чему ми причамо и потврђује писане изјаве и Драгана Павића и човека који је био његов шеф смене.

Они су тамо написали ког дана су предали бели голф. У тој колској књижици имате датум кад је закључен налог, па после њега имате једну велику празнину, па тек после ње податак о отварању новог налога. А преко тог регистарског броја БГ 121 022, ако се добро сећам, прелепљен је други број.

Требало ми је непуних годину дана да дођем у посед те колске књижице РДБ-а, што сам урадио према Закону о кривичном поступку. Човек који ми је дао колску књижицу ми је тада рекао:

„Кецмане, рећи ћу ти само ово – подигни је у правцу сунца, па ћеш видети прави број,” Ја је тако подигнем и видим – то је тај број

Цензоловка: Као у филму…

Кецман: Као у филму… И та колска књижица стоји у тужилаштву међу доказима. Битно је и то што је тај бели голф имао радио-станицу, која је пратила канале на ком је Девето одељење извештавало о праћењу. У сваком моменту извршиоци убиства су, седећи у том возилу, имали информацију где се објекат праћења налази.

Базне станице бележе само један позив Ромића ка извршиоцу. То је било када је Ромић преузео праћење Ћурувије, после прекида Деветог одељења. Тада је о томе обавестио Курака, који је чекао у близини пролаза.

Цензоловка: Одбрана тврди да они нису имали шифрарник, а да су једино уз помоћ шифрарника могли да разумеју комуникацију између припадника Деветог одељења.

Кецман: Ма! Свака кола имају шифрарник, то смо утврдили на лицу места са радницима Деветог одељења. И сви знају шта је шифрарник. Сви су прошли ту обуку.

У ресору Државне безбедности, као и код нас, у јавној безбедности, не можеш да будеш одмах инспектор, него кренеш од почетка – постоји процедура како да дођеш до инспектора. Треба да прођеш много тога и управо учиш ово о чему ми причамо – мора се знати шта је шифрарник и које се шифре на шта односе. И да не знаш баш све детаље, могао си по томе да схватиш када објекат иде кући.

Гарантујем вам да је Бранка Прпа у том тренутку могла видети само колико је особа иза ње. Све остало је дискутабилно, верујте ми.

Схватили смо да је одређени број људи (из Деветог одељења, које је пратило Ћурувију) и психички попустио због тих ствари. Поједини су били на лечењима, неки су променили радна места