Вести

06. 12. 2012.

Аутор: Батић Баћевић Извор: НИН

Демократија није неизбежна

Пре неколико година, у Петрограду, у ресторану мог кума, руски генерал безбедности пита групу Срба – „Ко је тај Тијанић којег помињете у разговору?“. „Ево“, каже Томислав Николић, „ја ћу да вам одговорим Тијанић је дивљи коњ, који нит се води, нит се јаше“. Никад тачнији и поштенији опис нисам чуо. На зиду канцеларије Александра Тијанића налазе се урамљене насловне стране Политике, Тајмса, а на прозору стара црно-бела фотографија породице Тијанић настала у Подујеву, која би могла да послужи као крунски доказ да је директор РТС-а у свом животу, упркос општој неверици, стигао да буде и симпатично, умиљато дете.

 

У ћошку канцеларије налази се и стари плакат којим је новинар, биографије достојне неког политичког трилера са превише заплета, својевремено под паролом Курчевито најављивао нову књигу, политичку каријеру или је само одлучио да широј јавности објасни свој стил писања или живота.

Најављује да ће се, када буде напустио функцију првог човека РТС-а, посветити писању књиге у којој би могли да се укрсте његова бурна новинарска каријера и сви значајнији српски лидери.

На питање шта ових дана чита осим таблоида, одговара Сиорана и неке старе, виспрене Французе. У интервјуу за НИН се нисмо дотакли Сиорана. Јесмо разговарали о свему осталом – новим политичким владарима, старијим тајкунима, дијагнози Србије крајем 2012. године али и нападима таблоида на РТС и његовог првог човека, којим се можда најављује нова прерасподела медијске моћи или се измирују неки стари рачуни.

У обраћању једном београдском таблоиду, поставили сте питање шта да поручим Ћурувији? Шта бисте заиста могли да му поручите, гледајући стање у медијима и положај новинара у Србији?

Убијен узалуд. Као пример. Без скривања државних трагова убица. Колеге које су оћутале опкољавање Ћурувије и његово стрељање („Ако, био је добар са Миром Марковић“), данас спирају трагове свог ћутања. Славко неће поверовати кад му
кажем ко све данас нариче над њим. Од његове смрти, коефицијент контроле српских медија непрестано расте Али Славка Ћурувију ипак нису убили таблоиди, већ тадашњи режим.

Јесте ли повлачењем паралеле између њега и вас желели да јавности ставите до знања да иза вашег провлачења кроз таблоидно блато заправо стоји власт, службе или неки подивљали центри моћи?

Исти је рукопис. Уваљају те у блато, објаве потерницу, пуцају и славе резултате рада. Данас је на делу коалиција којој сам ускратио приступ у 25 милиона евра маркетиншког прихода; део политичара који хоће крај непартијског РТС-а; неки тајкуни који се такмиче у сервилности према моћнима; комад службе који не дозвољава Србији да изађе из блата; део регионалне мафије; један богати садиста из иностранства; неки комерцијални медији; буљук амбициозних умоболника и регрутовани, кужни новинарски пацови. Тај механизам и данас функционише као отровна стрела. Никад као лук.

Када вас данас нападају таблоиди, да ли размишљате да је реч о освети ваше новинарске деце јер сте били професионални узор већини уредника београдских таблоида?

И ја сам приметио исто што и ви. Кад год узмем неки таблоид, који пушта крв жртви, или порноид, који касапи жртву, препознајем у тим реченицама и анализама мој стил, мој начин, мој речник. Самог себе, такорећи. Као да сам обавио сепуку, што Срби преводе као харакири.

Током изборне кампање али и након формирања нове владе, Томислав Николић је критиковао рад јавног сервиса а вама саветовао да поднесете оставку. Да ли вам је још неко сугерисао да дискретно напустите јавни сервис?

Ред је и да кажете да је председник Николић, дан после избора, у првом телевизијском разговору, рекао да је РТС био најпрофесионалнији и најпоштенији медиј. То сматрам великим и храбрим признањем од човека који не крије да би на овом месту радије видео неког другог. Но, морате одати почаст председнику који признаје да је закон изнад његове воље. Потпуно неовлашћено, из руских извора, преносим Николићеву дефиницију генералног директора Јавног сервиса Србије. Пре неколико година, у Петрограду, у ресторану мог кума, руски генерал безбедности пита групу Срба – „Ко је тај Тијанић којег помињете у разговору?“. „Ево“, каже Николић, „ја ћу да вам одговорим Тијанић је дивљи коњ, који нит се води, нит се јаше“. Никад тачнији и поштенији опис мене као бронкоида нисам чуо.

Ваши критичари кажу да је списак ваших бивших политичких пријатеља импозантан, од Мире Марковић, Зорана Ђинђића до Војислава Коштунице, као и да су та пријатељства пуцала углавном из меркантилних разлога када бисте увидели да су њихове политичке акције у паду. Шта данас мислите о лидерима са којима сте били пријатељ?

После Осме седнице практично је растурена комунистичка ћелија у изузетном НИН-у, слобисти су све нас покажњавали и поизбацивали, сем Милорада Вучелића. Од тог доба, немам политичке пријатеље. Да имам, ваљда бих код неког био у странци, ваљда бих имао своју телевизију, неколико фабрика или неколико милиона. Ни математика раскида вам није тачна. У сукобе са моћнима улазио сам док су били на врхунцу. Тада сам рекао све што сам имао да им кажем. Кад падну, ја умукнем.

Од неких представника власти се може чути да вам највише замерају на веома блиским односима са Мирославом Мишковићем и новим лидером ДС Драганом Ђиласом?

Каква год да је истина, данас бих се стидео да кажем како са поменутима нисам у „веома блиским односима“. Али, историјске документације ради, ред је да кажем како практично нема српске странке или српске владе, која бар са једним од поменутих није била у „веома блиским односима“. Толико блиским, да се чудим како немају потомке. Или имају? Када вас то питам, мислим на оптужбе Станка Суботића да сте на платном списку Мирослава Мишковића? Кад поменути господин у егзилу, један од најопаснијих људи Европе, овде добије незванично најављену аболицију, и у Србији поново постане крупан играч, судски ћу тражити да ми помогне да нађем затурене милионе. Он је експерт, између осталог, и за новинаре и за новац. Уосталом, нека Мишковић мени понуди милион евра пред камерама. Следе два квиз питања: да ли бих ентузијастички узео тај новац; да ли бисте ме икад више видели или чули или читали? И обрнуто.

Неки функционери ДС уверени су да сте коаутор два писма Драгана Ђиласа упућена током борбе за примат у тој странци?

Што се Ђиласових писама тиче, мене су оптуживали и да сам аутор страначких програма, политичких говора, скривени аутор полемика, писац Видовданског прогласа и слогана „Поштено“, „Кад је тешко, Човић“, „Будућност, одмах“, „У центар, Србијо“, „Само напред“, „Можеш и ти“, „Веруј Србији“, „Озбиљна времена, озбиљан посао, озбиљан човек“, „Европски корак, добро за све“, „Није српски ћутати“, „Верујем у поштене изборе“, „Курчевито“, „Снага Србије“, „БК, телевизија отворених очију“, „Ваше право да знате све“. Чак су нагађали да сам на једним изборима истовремено водио три кампање и да су то сви клијенти знали. Којешта. Па да сам школован, леп и талентован, а не овакав, не бих могао све то да постигнем. Све телевизије које сам направио од Политике, БК, Трећег канала црногорске телевизије и РТС, све је то последица необичне среће а не знања и „умијећа живљења“.

Пре таблоида, критике на пословање јавног сервиса могле су се наћи у чувеном извештају Верице Бараћ о стању у медијима. Шта бисте данас могли да кажете о сарадњи са две маркетиншке агенције у власништву два челника ДС , Срђана Шапера и Драгана Ђиласа, да ли су детаљи тих уговора и даље недоступни поверенику за информације од јавног значаја и зашто?

Савету је подметнут пашквилски материјал фантомских телевизијских експерата, унесрећених професионалном судбином, и то је проглашено анализом. Доставили смо аутентична документа и материјале па захтевамо да се извештај исправи. Сви уговори и сва документа пословања РТС-а доступни су у сваком тренутку свим институцијама које имају контролне функције. Тражили смо само да нам се гарантује да пословни подаци неће бити злоупотребљени. Дакле, све је видљиво и доступно. То зна и Шабић. Иначе, сарадња са свим маркетиншким агенцијама обавља се стриктно у складу са законима. Све је у папирима и уговорима. Нико нема монопол над нашим маркетингом и никоме не продајемо секунде на рок дужи од, законом предвиђених, годину дана. Неко је, из других разлога, медијски јурио Ђиласа, па је РТС испао колатерална штета. Скоро.

Страхујете ли да би истражни органи могли да се позабаве продајом реклама на јавном сервису?

Страх је за мене врста недостојног луксуза. Већ сам обавештен да нам, као Деда Мраз, долази државни ревизор са припадајућим органима. Радујем им се као најмилијима. Девет година ме јуре за непостојеће афере, смењују, медијске хијене покушавају да ме ухвате. И никад ништа од тога. Лепо. За покренуте судске спорове ваљаће нам сертификат да послујемо по закону. Иначе, моје упутство људима са РТС-а је увек исто: скувајте контролорима јачу кафу, отворите касу, дајте им све уговоре и документа. Ако нешто нађу, сами скочите кроз прозор.

Као неко ко важи за једног од најбогатијих новинара, можете ли да нам кажете како је изгледала ваша имовинска карта пре ступања на дужност а како изгледа сада?

У прошлој деценији зарадио сам три пута више него у ових девет година колико сам на челу РТС. Овде немам права на премије и стимулативна примања, немам менаџерски уговор, немам „златни падобран“ у случају отказа, плату сам себи смањио за 27 посто. Продао сам свој, шест година стар, омиљени ауто, јер више нисам могао да плаћам бензин, регистрацију и осигурање. Смршао сам двадесет кила и штедим носећи одела од пре брака. Мој живот је изгубио смисао. Али, још увек живим боље од већине Срба. Иначе, једини прави милионер у српском новинарству је директор приватне, „истраживачке“ радио-телевизије, коју је продао непознатом грчком купцу и зарадио, за себе, два милиона евра.

Мислите на Верана Матића?

Никада не мислим на Верана МатићаКада би вас неко замолио да дате дијагнозу данашње Србије, њене политичке и економске сцене, има ли терапије за овакво друштво? Све што смо урадили Србији, сами или уз пријатељску помоћ,последњих 20 година било је глупо, погрешно, скупо и неморално. Упоредите скок Јапана са 1960. на 1980. годину. Ми смо онај лик из цртаног филма који ентузијастички трчи изнад понора све док не погледа доле и схвати да се држи за молекулекисеоника. Онда уз врисак пада у провалију. Српска криза стога није краткотрајна, епизодна и површинска. Српска криза је буквалан избор између живота и болног, дуготрајног умирања нације. Ова криза треба да покаже нама шта смо, какви смо, колико знамо и колико смемо. Јесмо ли опремљени за живот као што су нам преци били приправни на смрт? Бојим се одговора. Бојим се брзих рецепата. Бојим се понуђених пречица. Провизорних институција. Алавих тријумфиратора. Но, као убеђени оптимиста и у оваквој години видим нешто добро. Ова година, сасвим сигурно, боља је од следеће.

Може ли нова власт да преживи косовски расплет, битку против корупције, наслеђени банкрот у банкама и идејама?

Претходна власт је гласала ногама да би избегла суочавање са коначним билансом своје владавине. Ако набројимо Космет, корупцију, социјалну промоцију нове генерације победника, сатрте институције, незапосленост, финансијску оскудацију, сукоб државе и олигарха око легализације првобитне акумулације капитала, крај идеологије и богоугодну сарадњу „црвених“ и „црних“, могуће је да нова власт реши два од осам проблема. Изаберите сами. Имајте на уму само да демократија у Србији није неизбежна. Нација је подељена на интересне групе отприлике пола-пола. Половина је за било шта, друга половина је против. Да би се Србија померила, потребна је двотрећинска већина. То је нулта тачка обнове.

Како вам делује мисија Александра Вучића у борби против корупције, или шта ће остати од српске пословне и медијске елите ако у тој борби буде имао успеха, а шта ће од Владе остати ако не буде имао успеха?

Вучић је заиграо политичку и животну утакмицу какву, пре њега, овде нико није играо. Чак и Слоба, као ратни поглавица, уметнуо се у већ пројектоване процесе метастазираног региона. Вучић игра од нуле, а у сопствену главу. Игра против деценијски етаблираног, видљивог и невидљивог моћног система, који се својевремено одрекао и Слобе, проценивши да је за њих одржавање Милошевића на власти скупље него ризик његовог рушења. Тако су преживели. Слоба није. Ово што данас видимо је половина Вучића. Изабрао је „брзи старт“, најбржи начин да покаже себи и другима да он није случајност. „Тепих“ бомбардовањем разара све крупнија имена, све већа богатства и све препознатљивије ликове. Али, кад ће почети да гради? Можда тек кад, као прави пуноправни партнер у потпуности овлада странком без сукоба са Николићем, кад научи функцију свичовања са броја Два на број Један, пошто ускочи у одору Месије, подржан половином бирачког тела и могућношћу да влада сам, можда ћемо тада видети целокупног Вучића и његов детаљни урбанистички план Србије. Можда нам се тај план свиди. А можда закључимо да је „пола“ Вучића боље од њега целог. Могуће. Као што је могуће да нам се свиди трансформација Србије у ефикасно друштво, не баш нужно демократско. Први политички тест Вучића биће предстојећи сукоб оштре и умерене деснице. Или ће умерена десница тада узети каракушљиву левицу за савезника у промени Србије, конструишући двотрећинску већину, или ће тријумф жестокихпомести све садашње играче.

Колико је данас скупа реч Косово и шта она данас значи за вас, будући да сте рођени у Ђаковици и одрасли у Подујеву? Како ће Србија уопште поднети увођење границе, царине на Мердару?

Нерадо причам о томе. Ја сам само још један из тог народа који својим потомцима неће никад показати прадедовску кућу, бунар, моју школу, наше гробље, шљивике и Лаб. Али, нисам спреман да због тога тамо пошаљем сина и унука, да убијају или буду убијени у рату са целим светом. Човечански је, после столетних глупости и заблуда, погибија и сеоба, да себе запитамо Срби, ако толико волимо Косово, зашто нисмо хтели да живимо на њему? Или га не волимо колико се кунемо, или ми нисмо сој од предака које присвајамо? Данас нема више доброг решења. Потрошили смо сва времена за добра решења. Сви су добили своје, тако да нама није остало ништа. Ваљало би, ако може, бар да заобиђемо све будуће несреће и сеобе; и све наше бесконачне, узајамне хајке на добре и лоше Србе, на јунаке и издајнике, на храбре до Мердара и кукавице од Мердара. Добра српска политика коначно мора имати и карактер и интелигенцију.

Постоје ли данас новинари у Србији, иако има стотине медија?

Разлика између доброг и лошег новинара једнака је разлици између врхунског виолинисте и верглаша. Овде чујем само монотони вергл. Има пет добрих новинара у Србији, али немају инструменте. Ако разумете ту малу игру речи. Коме треба наша професија? Ми смо искорењени, јер нисмо умели да докажемо колико користимо друштву. Где је Србија на скали држава видљиво је из поређења наших медија и медија у Немачкој, Француској или Британији. Ако Србија може без тешке индустрије, може вала и без новинара. Никаква штета, велика жалост. Пад новинарства у стопу прати пад писмености, образовања, културе, здравља, традиција, и ми више нисмо у стању да помогнемо устајање Србије. Већ сам био на ражњу због става да таблоидна политика прави таблоидну економију, па таблоидно новинарство и на крају таблоидно друштво. Без интегритета, у вечитој борби за преживљавање и у страху од беса моћних, ми смо сведени на „ромски дувачки оркестар који свира испод сваког прозора са којег се баца бакшиш“.

Осећате ли као челник највеће медијске куће у Србији неку врсту одговорности за катаклизму српских медија?

Не осећам. Зашто бих? Пропаст српског новинарства је удружени злочиначки подухват политике, тајних служби, неких тајкуна, мафије и неталентоване гомиле зашећерених хијена. Нисам у томе учествовао.

РТС неће издржати до средине фебруара

Колико је тешка финансијска дубиоза јавног сервиса? Имате ли ви предлог за излазак из финансијске кризе?

Укупни финансијски губици РТС-а у динар су једнаки паду претплате и сабраном стартном губитку из 2004. године када је Коштуничина влада смањила буџет са 54 милиона евра на 21 милион. Да се разумемо, није на РТС-у да зарађује новац.

Држава, по европским стандардима, дужна је да обезбеди довољан и стабилан извор финансирања. А онда, јавни сервис тим новцем прави програм који испуњава законске стандарде. Хрватска држава, од два пута мање становника, сакупи таксом око 180 милиона евра за ХРТ. Наша држава даје РТС-у мање од 40 милиона. Уз све то, РТС има хиљаду људи вишка ја не могу толико људи, усред кризе, да пошаљем на улицу. Минут домаће серије кошта од 1.200 до 2.000 евра. А цела епизода турске, тајванске, индијске и фуџи серије кошта колико минут домаће. Зато је ово последња година у којој РТС, као највећи центар српске културе, доминира медијским простором. Наша гледаност је само инцидент, дисторзија.

Колико процената грађана Србије тренутно плаћа претплату? Видите ли узроке у том паду у катастрофалној економској ситуацији или, можда, у паду поверења гледалаца?

Пре пет година држава је прикупљала око 60 процената могуће претплате, последњих месеци наплаћује око 30. Београд херојски предњачи са 69 посто. Да је гледаност програма врста референдума, то би значило да смо најстабилнија српска институција јер смо, по званичном мерењу, већ шест година најгледанија српска телевизија. Зна се да је за опстанак оваквог РТС-а потребно 80 до 90 милиона евра годишње. За развој, дигитализацију и нову програмску генерацију, потребно је око сто милиона евра.Тек у ово време наши политичари, кроз разговоре са европским лидерима, схватају важност коју Европа придаје сваком јавном сервису и његовој улози. Колико знам, ми смо високо на листи бриселских питања Дачићу и Вучићу.

Како данас и поред напада таблоида али и отвореног позива председника Николића да се повучете, сарађујете са властима?

Људи са врха садашње српске владе су коректни у контактима. Међутим, као и све претходне владе, оставили су РТС без трајно решеног система финансирања.

Пословни колегијум истрошио је све ванредне финансијске изворе. Ако од ове недеље па следећих шест месеци Влада нама не позајмљује по три милиона евра месечно, и за то време реши питање применљивог закона и стабилног финансирања, РТС неће издржати до средине фебруара. Одговорност ће пасти на онај део српске владе и законодавце који верују да је РТС „само још једна
телевизија“.