Вести
19. 12. 2012.
Зид ћутања
Новинари су новим изменама Кривичног закона остали без статуса службеног лица, јер је у предлогу Кривичног законика који је Влада Србије упутила парламенту тај члан закона избрисан. За угрожавање новинара на радном задатку била је запрећена казна од једне до осам година затвора.
Објашњење за овакав поступак власти не постоји. Једноставно, наилази се на дебели зид ћутања. Треба ли се понашати као да проблем не постоји?
Наравно да не, али изгледа да Влада Србије полако, али сигурно, почиње да ствара своју паралелну реалност, односно своју пројекцију стварности у којој свуда цвета цвеће, живе задовољни грађани са огромним платама, привреда и индустрија не посрћу, нема кршења људских права и све функционише скоро као у Швајцарској.
На срећу, више нема убистава новинара као током Mилошевићевих деведесетих, али су и та убиства - Славка Ћурувије и Даде Вујасиновић, остала и данас нерешена. Томе се придодаје и убиство јагодинског новинара Mилана Пантића, као и бројни нерешени напади на новинаре током двехиљадитих, међу којима се посебно издваја недавни случај премлаћивања и напада на породицу новинарке телевизије Б92 Тање Јанковић у Врању, али и претње Бранкици Станковић.
До данас није разрешен ни случај напада бомбом на стан новинара Дејана Анастасијевића из 2007. Оно што је забрињавајуће јесте што казнена политика према нападачима на новинаре није доследна, јер полиција најчешће није довољно ефикасна у проналажењу оних који угрожавају новинаре, а ни реформисано судство се баш не истиче, јер суђења се отежу у недоглед, а и када се заврше, казне су ниже од симболичног.
Претње редакцијама и новинарима и даље стижу скоро свакодневно. Довољно је напоменути да су разне екстремистичке организације направиле спискове неподобних медија. Држава, односно тужилаштво и данас је остало немо на претње, као да их оно што се догађа у држави нимало не интересује. Битно је сликати се за телевизију и новине када се промовише неки успех у борби против криминала. То практично значи да новинаре данас може да малтретира и бије ко год хоће.
Зна се добро да је за новинаре радно место тамо где је догађај.
Управо зато је и важно да новинарима остане бар илузија да могу да се осећају сигурно. Уосталом, јако је добро познато да некажњивост подстиче понављање.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.