Вести
24. 12. 2012.
Службена лица
КАД САМ ЈА БИО млад новинар, у редакцијама су постојала - службена лица.
То су били они што су из комитета долазили да спроводе директиве, а било је, наравно, и оних које смо препознавали као службена лица Удбе, па смо гајили аверзију и према једнима и другима, а то ми је, признајем, огадило сваку идеју да сви новинари буду службена лица, мада ми је јасно да је покретање те иницијативе имало племенит циљ - да повећа заштиту и безбедност мојих колега.
ОЧЕКУЈЕ СЕ ОВИХ ДАНА да у Скупштини Србије одлуче да та одредба остане у кривичном закону мада је било идеја да се брише. То значи да ћемо остати службена лица, али, нажалост, не значи да ћемо да будемо безбеднији. Судије су, на пример, службена лица, а, ипак, стално им прете, подмећу им бомбе под кола, а неке су и убили. Гневни пацијенти бију лекаре. Навијачи су, ономад, кад су на северној трибини Звездиног стадиона препознали службено лице, убили бога у човеку и гурали му бакљу у уста, баш због тога.
ПОСАО КОЈИМ се новинари, а посебно сниматељи и фоторепортери, баве увек је био посао високог ризика свуда у свету. Овде се сада јавила једна аномалија.
Уместо да они који демонстрирају имају интерес да реч и слика о њима, у складу с политичком потребом демонстраната и циљем демонстрација, ма какви они били, буде што присутнија, демонстранти растерују новинаре батинама, а то и без неке велике памети показује да то и нису политичке демонстрације већ испољавање рушилачког порива и гнева одређене групе људи чији су бројеви личних карата одавно познати полицији и који су, макар на стадионима, усликани и спреда и из профи ла.
ОСНОВНО ПОЛИТИЧКО ПИТАЊЕ јесте да ли су те групе за притисак у служби неких интересних група и да ли се све што се догађало олако може описати само као хулиганство. Од расплитања те везе и белоданог откривања спреге, ако постоји, зависи безбедност целог друштва, а не само професије којој и сам припадам.
У том светлу, само на први поглед изгледа анахроно залагање СНП „Наши“ да се повеликој групи медија пришије ознака „страног агента“ и да се ти медији позатварају, забране...
То је експлицитна претња свим „службеним лицима“ запосленим у тим медијима, јер од таквих речи па до батина, пут је краћи од
растојања између мозга и шаке.
РЕКАО БИ ЧОВЕК да је то један доста јадан покушај имитације закона „великог Владимира“ и да је то у Србији данас глуп политички захтев. Средњорочно гледано, можемо се и овако упитати: зар нису сад на власти они који су истом реториком започели политичке каријере?
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.