Вести
24. 12. 2012.
Кривични законик: Претити новинару исто као и претити Председнику
У случају злоупотреба предвиђено је кажњавање и онога ко води процес јавне набавке и понуђача, а прописан је и тежи облик кажњавања у зависности од вредности јавне набавке.
Уводи се обавезна отежавајућа околност за кривична дела учињена из мржње због припадности раси или вероисповести, националне или етничке припадности, пола, сексуалне оријентације или родног идентитета, ради строжег кажњавања.
Изменама Кривичног законика уведено је ново кривично дело злоупотреба положаја одговорног лица, од кога је раздвојено кривично дело злоупотреба службеног положаја које је искључиво везано са располагањем државном имовином и имовином јавних предузећа тако што је одговорност службених лица већа, а прописане казне строже.
Одговорна лица су на функцијама у приватним предузећима и одговарају по посебном кривичном делу само ако су противправним деловањем прибавили противправну имовинску користи.
Амандманом скупштинског Одбора за правосуђе који је усвојен превиђено је да се до 15. априла 2013. одложи почетак примене одредаба које се односе на ново кривично дело злоупотреба положаја одговорног лица и на кривично дело злоупотреба службеног положаја.
То одлагање тражили су правосудни органи јер је у току већи број поступака за кривично дело злоупотребе службеног положаја па је неопходно обавити одговарајућу преквалификацију кривичног дела у тим поступцима.
Утврђено је да је за претње нападом на новинаре запрећена казна затвора од шест месеци до пет година затвора. До сада је за то кривично дело било предвиђена казна од једне до осам година затвора.
Министарство правде је првобитно предложило да се изменама из Кривичног законика брише одредба о претњама које се односе и на новинаре, али је амандманом скупштинског Одбора за правосуђе прихваћено да то кривично дело остане у Кривичном законику.
Амандманом одбора који је усвојен прецизирано је да ће се то односити и на претње председнику Републике, председнику и члановима владе, посланицима, судијама Уставног суда, полицијским службеницима, свим судијама, тужиоцима и њиховим заменицима, и адвокатима.
Прецизирана је и одредба о условном отпусту која предвиђа да ће осуђеног који је издржао две трећине затворске казне суд условно отпустити са издржавања казне ако се у току казне тако поправио да се може очекивати и да ће се на слободи добро владати, а нарочито да до истека времена за које му је изречена казна не учини ново кривично дело.
То ће се односити на осуђене до десет година затвора.
Решење којим ће суд задржати дискреционо право да одлучује о условном отпусту за осуђене на више од десет година затвора прецизирано је амандманом посланика Социјалистиче партије Србије Неђе Јовановића који је парламент усвојио.
Такође, предвиђено је да се не може условно отпустити осуђени који је током издржавања казне два пута дисциплински кажњаван и коме су одузете додељене погодности.
Првобитан предлог Министарства правде био је да постоји нека врста обавезног условног отпуста после две трећине одслужене казне затвора за сва кривична дела.
За одговорно лице у правном лицу и предузетника који не плаћају доприносе за обавезно социјално осигурање и друге дажбине предвиђена је казна до три године затвора и новчана казна.
Брише се кривично дело недозвољено коментарисање судских одлука које је било уведено изменама Кривчног законика усвојеним 2009. године. Укида се и кривично дело несавесног рада у привредном пословању.
Прописано је и ново кривично дело договарања исхода спортског такмичења, као и кривично дело помагање у злоупотреби права на тражење азила у другој држави.
Уведена је и нижа граница новчаног износа за ситне крађе која је са 15.000 динара смањена на 5.000 динара.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.