Вести

25. 12. 2012.

Извор: Данас

Извод из извештаја Центра за спољну политику- „Санџачка збиља: Стање људских права“

Бошњачка етничка заједница, најбројнија етничка скупина у Санџаку, није задовољна властитим статусом, а пре свега у области културних права, односно понајпре у вези са коришћењем босанског језика.

 

Увођење факултативног наставног предмета - босански језик и књижевност, половином протекле деценије, према оценама локалних актера, није успешно спроведено, што изазива бројне проблеме у вези са организацијом наставе.

У том контексту битно је напоменути и да санџачке општине са српском етничком већином - Прибој и Нова Варош, нису уопште предвиделе могућност коришћења босанског језика на локалном нивоу, а супротно међународноправној регулативи и законодавству Републике Србије.

Овде је у најмању руку реч о недозвољено толерантном односу државе. Иако на оба универзитета са седиштем у Новом Пазару постоје катедре за босански језик и књижевност, као изговор за неадекватно извођење наставе у основним и средњим
школама Санџака наводи се недостатак едукованог кадра. Истовремено, није познато да ли постоји стратегија етапног решавања овог осетљивог проблема.

У контексту културних права Бошњака неопходно би било у потпуности осигурати право коришћења, образовања и информисања на матерњем, тј. босанском језику.

Иако је током 2011. године уследила препорука повереника за заштиту равноправности у вези са употребом босанског језика и латиничног писма, а током априла 2012. године омбудсман Србије се, такође, заложио за осигурање употребе босанског језика у четири општине Санџака, нажалост, то није у потпуности спроведено (Нови Пазар, Сјеница, Тутин и Пријепоље).

У том смислу није осигурана настава на босанском језику од првог и петог, као и од првог разреда средње школе. Постоје најаве да ће се од 1. септембра 2013. године ово ипак десити, што подразумева да ће се настава у потпуности изводити на босанском језику.

Слично је и са недостатком адекватне културне сарадње бошњачких културних радника са јужним деловима Санџака у Црној Гори, као и са матицом Босном и Херцеговином. У том смислу и поред неколико књижевних сусрета, музичких фестивала и повремених изложби ликовних уметника, наведена сарадња није задовољавајућа захваљујући неретко и сложеној процедури сарадње између државних органа.

У оквиру актуелне културне сарадње, према наводима организација невладиног сектора, доминира верски утицај, док с друге стране, не постоји могућност да се интензивира прекогранична културна размена и сарадња оба дела Санџака, као и Босне и Херцеговине.

Закључити споразум са Федерацијом БиХ

Неопходно је да Република Србија, по узору на закључене споразуме са Републиком Српском, закључи и споразум о признавању диплома издатих од стране универзитета на територији Федерације Босне и Херцеговине, како би се превазишли бројни проблеми у вези са нострификацијом ових докумената.

Имајући у виду да велики број грађана Санџака студира на босанскохерцеговачким универзитетима, од изузетне је важности да до закључења овог споразума са већим босанскохерцеговачким ентитетом дође, имајући у виду да образовање није у уставној надлежности државе Босне и Херцеговине.

Веома битан сегмент очувања националне културе Бошњака овог региона представља и информисање на њиховом матерњем језику. И поред чињенице да у Новом Пазару излазе одређене публикације на босанском језику (Санџачке новине, Санџачка ревија, Панбошњак, Глас ислама, као и додатак београдског дневника Данас под називом Санџак), још увек није евидентна равноправна употреба овог језика.

С друге стране, поједини електронски медији у овом делу југозападне Србије користе и босански језик (Регионална телевизија Нови Пазар, РТВ Санџак и ТВ Јединство). Истовремено, национални емитери (Радио-телевизија Србије, РТВ Пинк, РТВ Б92 и Прва српска телевизија) о региону Санџака извештавају најчешће једино у контексту одређених међупартијских сукоба или међуетничких тензија, што ствара неповољну слику у широј јавности Србије.

Поред наведених права у вези са коришћењем босанског језика, односно образовањем и информисањем на овом језику, неопходно је ојачати инструменте заштите културног наслеђа Бошњака у Санџаку. Истовремено треба у најкраћем року потпомоћи повратак избеглих лица из пограничних делова општине Прибој и утврђивање пуне истине о збивањима у овом делу Србије почетком оружаних сукоба у суседној Босни и Херцеговини (након 1992. године).

Такође, битно је решити све аспекте везане за нестанак и масакр над цивилима из Сјеверина, као и страдање грађана бошњачке националности у босанскохерцеговачком месту Штрпци током 1992. године. Ово је веома битно за стимулисање суживота најбројнијих заједница у Санџаку.

Када се говори о статусу Бошњака у Санџаку, битно је напоменути и чињеницу да у актуелној Влади Србије у овом тренутку потпредседничко место припада Расиму Љајићу, некадашњем председнику Санџачке демократске партије, а једно министарско место Сулејману Угљанину, лидеру друге најјаче политичке партије Бошњака у Санџаку - Странке демократске акције. Такође, у бројним министарствима у Београду постављени су представници ове две политичке партије.

Али, представници бошњачке заједнице оправдано инсистирају и на начелу сразмерног учешћа припадника своје заједнице у органима судства, унутрашњих послова, оружаних снага и слично.

Ово питање захтева директну интервенцију министарства правосуђа, унутрашњих послова, одбране, али и свих других сегмената државне управе. Дакле, структура запослених у државном сектору у овом делу Србије требало би да буде приближна етничкој структури општина Санџака.

Према појединим подацима, у органима судства и тужилаштва у Новом Пазару је тек 20 одсто Бошњака.У локалној полицији Новог Пазара је тек око 30 одсто припадника бошњачке националности, иако ова заједница има учешће од око 80 одсто у укупном броју становника. Пирамида учешћа у јавној управи обрнута је пирамиди заступљености у становништву, што захтева системске мере корекције.

Проблем националног савета Бошњака

Следећи веома битан проблем представља одсуство конституисања Националног савета Бошњака у Србији. Додатној сложености прилика у Санџаку доприноси и постојање више организација које претендују да заступају бошњачке националне
интересе у Санџаку. С једне стране, Бошњачко национално вијеће Санџака, на чијем је челу Есад Џуџевић, основано је 1991. године, али је у техничком мандату од 2003. године.

Током 2010. године формирано је и ново Бошњачко национално вијеће, блиско Исламској заједници у Србији, које је иницијатор формирања Народног вијећа Санџака као новог вида институционалног артикулисања захтева за аутономију овог дела Србије. Односи између два наведена већа нису задовољавајући и оптерећени су политичким поделама у Санџаку.

Ова два већа готово да немају никакве заједничке иницијативе и веома су оптерећена изразито лошим међуперсоналним односима њихових водећих људи.

Политичка ситуација у овом делу Србије додатно је оптерећена сукобима доминантних бошњачких политичких опција - Санџачке демократске партије и Странке демократске акције Санџака, с једне и Бошњачке демократске заједнице, с друге стране. У таквим околностима највећи губитак имају управо припадници бошњачке националне заједнице у Србији који не могу адекватно да артикулишу и каналишу властита права у оквиру свог националног савета.

Једино реално решење с тим у вези јесте отпочињање дијалога представника бошњачке заједнице у Санџаку са властима у Београду, као и унутарбошњачки дијалог, како би се превазишла ситуација везана за формирање Националног савета Бошњака, који би у потпуности био репрезентативан и заступао интересе бошњачке заједнице.

Сукоб две исламске заједнице би, такође, требало да буде превазиђен на начин да се премосте постојеће поделе, а у корист верника исламске вероисповести. У том смислу било би значајно подстаћи дијалог између поглавара Исламске верске заједнице у Србији и Исламске верске заједнице Србије. Осим тога, неопходно је ојачати и дијалог између Исламске заједнице и Српске православне цркве, како би се верницима обе вероисповести дао повољан знак да је толеранција највиша цивилизацијска вредност.

Бошњачки политички лидери, такође, треба да промовишу и права Срба у свим деловима Санџака, како би се избегла њихова евентуална дискриминација или угроженост. Ово подразумева њихово учешће у свим сферама живота - пропорционалну заступљеност у органима локалне самоуправе, медијима итд. Исто се односи и на припаднике ромске популације, Албанце и Југословене. Тиме би Бошњаци демонстрирали у пракси жељу да воде политику инклузије, чији недостатак, с правом, замерају Београду.

Ипак, уколико се сагледа стање људских права на овом подручју, као и у осталим деловима Србије, најнеповољнији је статус припадника ромске мањине, који нису заступљени у органима локалне самоуправе и у органима државне управе. Такође, они немају своје политичке партије које се залажу за унапређење њиховог статуса и очување културног идентитета.

Зато је веома битно да се и припадници ове заједнице интегришу у политички, економски и образовни систем у овом делу Србије. Како би се превазишли назначени проблеми у вези са статусом Бошњака у Србији, неопходна је стална координација између локалног нивоа власти у овом делу земље и државних власти.

Веома је важно да се све образовне институције у овом делу Србије укључе у њен образовни систем. Зато је битно што пре успешно окончати процес акредитацијевисокошколских институција Интернационалног универзитета у Новом Пазару, који је почео да ради 2002. године. На овај начин би постепено дошло и до превазилажења одређених напетости између битних чинилаца бошњачког политичког и верског живота у Санџаку и власти у Београду.

Србија би у контексту унутрашње модернизације и усклађивања властитог са законодавством Европске уније требало да у потпуности отклони бројне проблеме у имплементацији колективних права припадника бошњачке заједнице.

Ово подразумева решавање свих отворених питања у вези са положајем Бошњака, а пре свега оних везаних за босански језик, право на оснивање Националног савета Бошњака, пропорционалнузаступљеност припадника свих етничких заједница у органима државне управе и правосуђа, позитивну дискриминацију, као и равномерни економски развој свих делова земље. Изнето се наводи и у Извештају Европске комисије о напретку Србије у евроинтеграцијама, који је објављен 10. октобра
2012. године.

Формирати радно тело

Како би се превазишли бројни неспоразуми између бошњачких политичких лидера, локалних самоуправа у Санџаку и представника верских заједница, Република Србија би требало даоснује посебно радно тело које би, полазећи од принципа
непромењивости граница и заштите властитог суверенитета и територијалног интегритета, координирало рад појединих министарстава на терену (пре свега Министарства унутрашњих послова, Министарства правде и државне управе, Министарства одбране, Министарства финансија и привреде, Министарства регионалног развоја и локалне самоуправе, Министарства културе и информисања, и других).

Ово тело би укључивало и представнике локалних власти, као и представнике верских заједница (Исламске заједнице у Србији, Исламске заједнице Србије и Српске православне цркве) како би се превазилазили бројни проблеми о којима је било речи. Такође, тело би могло окупљати и представнике локалног цивилног друштва, као и представнике културних и просветних удружења.

Један од водећих задатака радног тела за Санџак била би и координација активности Републике Србије у вези са осигуравањем директних страних инвестиција, јачање инфраструктуре и осигурање услова за развој пољопривреде, а посебно сточарства. У том смислу битно би било подржати развој текстилне индустрије у Санџаку, прераду дрвета и развој туристичких капацитета региона.

Рехабилитација спорних личности

Покушаји судске рехабилитације спорних историјских актера у Србији, попут генерала Драгољуба Драже Михаиловића, вође равногорског покрета током Другог светског рата, изазвали су бурне реакције у Санџаку и убрзали сличан процес историјског ревизионизма и у овом делу земље. Зато би било веома битно да се локалне асоцијације антифашиста у Санџаку, као и на нивоу земље, додатно осврну на наведени проблем који би могао утицати и на међуетничке прилике у читавој Србији.