Вести
19. 09. 2023.
Александар Гајовић и Саша Мирковић: Држава се враћа у медије или никад није ни одлазила?
Некадашњи државни секретар за информисање Александар Гајовић истакао је вечерас да законским актом треба дефинисати шта је то новинар и ко је новинар у Србији.
„Моја највећа замерка је да ни ова радна група, као ни претходне радне групе, па чак и она у којој сам ја био 2012. и 2013. године није одредила шта је то новинар и ко је новинар у овој земљи. Ми немамо нигде дефиницију шта је новинар, не можемо сви да будемо новинари и да нико не буде новинар. Увек ћу бити за то да се то дефинише у закону“, рекао је Гајовић коментаришући нацрте медијских закона.
Он је у емисији „Међу нама“ на ТВ Нова рекао и да је против тога да се приватизује „Политика“.
„Приватизација медија је спроведена и завршена 2016. године и остала су само практично три медија ван тога, у неком државном власништву и то ‘Вечерње новости’, ‘Дненвик’ из Новог Сада и компанија ‘Политика’. У међувремену су ‘Новости’ и ‘Дненвик’ приватизовани, а остала је само ‘Политика’. Ја сам изричито против приватизације ‘Политике’. Ова земља је званично признала да је ‘Политика’ бренд, а кад је нешто бренд не може бити предмет трговине“, рекао је Гајовић и додао да се за „Политику“ мора донети лекс специјалис.
Он је истакао како ни у Европи нису сви медији приватизовани.
„Ја сам био против укидања Танјуга, мислим да држава мора да има и државну информативну агенцију“, додао је он.
Цела емисија "Међу нама" (видео: Нова С)
Један од оснивача Асоцијације независних електронских медија (АНЕМ) и некадашњи помоћник министра културе и информисања Саша Мирковић истакао је један од проблема у предложеним нацртима медијских закона формулација Савета за штампу.
„Формулацију која је предложена у нацрту тог кровног закона је нешто проблематично и што одудара од онога што је било изгласано пре тога и договорено на радној групи“, рекао је он.
Мирковић је упозорио и да се у последњем тренутку појавио и „предлог који је дошао из кабинета премијерке Србије Ане Брнабић, а који се тиче могућности повратка државе у власничку структуру медија“.
„То су нека два кључна момента који су одредили атмосферу која заправо влада у овом тренутку на почетку јавне расправе“, оценио је он.
„Ако овакво решење остане, то значи да ће сви они таблоиди који су до сада добијали средства грађана, сада моћи несметано да их добију. Неће постојати чак ни неко мишљење Савета за штампу као нешто што треба чланови комисије да узму у обзир приликом одлучивања“, додао је он.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.