Вести

19. 09. 2023.

Аутор: П.В.П. Извор: Н1

Шта се све дешавало током суђења за убиство Славка Ћурувије

Суђење за убиство новинара Славка Ћурувије је два пута одржано. У оба случаја донешене су исте казне од укупно 100 година затвора за четворицу осумњичених. Прва пресуда је оборена на Апелационом суду који треба да донесе одлуку о другој пресуди.

Најава да ће наводна рођака убијеног новинара Славка Ћурувије у ријалити програму открити тајну ко га је убио, као и изјава из истоимене фондације да добијају информације да ће оптужени бити ослобођени, последње су информације које се тичу овог злочина који се десио пре 24 године – 11. априла 1999. године.

Осим Фондације Славко Ћурувија, информацију о ослобођању је од једног државног секретара чуо и Веран Матић председник Комисије за истраживање убиства новинара и члан Сталне радне групе за безбедност новинара.

Коначну одлуку треба да донесе Апелациони суд на чије се изјашњавање чека од краја другог процеса, марта ове године. Пракса је да се Аплеациони суд изјасни у року од 30 дана, али према Кривичном законику могуће да се овај рок продужи без ограничења ако су у питању сложени процеси, што овај свакако јесте.

Поводом ових незваничних најава није се огласио нити један државни орган.

Славко Ћурувија убијен је 11. априла 1999, током НАТО агресије на Савезну Републику Југославију, у пролазу зграде у којој је живео у центру Београда. Прво суђење је почело јуна 2015 – 16 година након убиства.

Према ригидоном Закону о информисању његове дневне новине „Дневни телеграф“ је, уз још неколико медија је забрањен 14. октобра 1998. године. Од октобра поћиње да га прати Служба државне безбедности. Након тога, „Дневни телеграф“ је штампан у Црној Гори. Непосредно пре почетак бомбрадовања марта 1999. године осуђен је на петомесечну казну затвора због узнемиравања јавности. Адвокати су, ипак, успели да интервенишу и спрече његово затварање.

Пет дана пре убиства, шестог априла 1999, у дневном листу „Експрес политика“ појавио се текст „Ћурувија дочекао бомбе“, који је исте вечери прочитан у Другом дневнику РТС-а. Писац текста Мирослав Марковић позива се на изјаву Мирјане Марковић из новембра и каже да је Ћурувија „издајник“, који је све време „прижељкивао бомбе за Србе“ и чија издаја неће бити заборављена.

На Ускрс 11. априла убијен у пролазу зграде у којој је живео у Светогорској улици у Београду. Убијен је вватреним оружјем с леђа а са њим је била невенчана супруга Бранка Прпа. Вест о овом убиству штуро је пренета на Дневнику РТС.

Прве информације после петог октобра

Прве информације о убиству процуреле су у јавност одмах после петоктобраских промена када је 31. октобра досије случај Ћуран – извештај службе о праћењу Славка Ћурувије из „фиоке“ стигао до медија.

Непуне три године касније током полицијске акције „Сабља“ која је уследила после убиства премијера Србије Зорана Ђинђића, ухапшени су и припадници Државне безбедности Мирослав Курак и Ратко Ромић, који ће касније постати трећи и четврти на листи оптужених за убиство Ћурувије. Они су своје исказе о убиству Ћурувије одбили да потврде на полиграфу. Пуштени су на слободу, а Ромић је успео да добије одштету од државе због притварања.

Седам ипо година после убиства, 8. децембра 2006. године убиству специјални тужилац за организовани криминал Слободан Радовановић тражи од истражног судије да покрене предистражне радње.

После 10 година доказа нема

Почетком 2009. године, другог јануара специјални тужулац Миљко Радисављевић изјављује да нема доказа за покретање судске истраге. Следе четири године ћутања државних органа о убиству Славка Ћурувије.

Уз подршку потпредседника владе Александра Вучића, шестог фебруара 2013. формирана је Комисија за истраживање убиства новинара, независно тело чији је циљ да допринесе текућим истрагама где су настраили новинари Радослава Дада Вујасиновић, Милан Пантић, Славко Ћурувија.

Текст због кога је забрањен Европљанин

По основу злогласног Закона о јавном информисању, који је потписао тадашњи министар информисања у Влади народног јединства Мирка Марјановића, Александар Вучић, а коју су чинили Социјалистичка партија Србије, Српска радикална странка и Југословенска левица, недељник “Европљанин” је кажњен са 2,4 милиона динара односно око тадашњих 260 хиљада долара, што је највећа казна изречена било којем медију у Србији до данас. Текст због кога је забрањен Европљанин можете да прочитате овде.

Бивши комадант Јединице за специјалне операције Милорад Улемек Легија је 8. јануара 2014. године дао изјаву специјалном тужиоцу у вези са убиством. Улемек наводи да је из разговора с Радомиром Марковићем, начелником ДБ, шватио да су Ћурувију убили Ратко Ромић и Мирослав Курак.

Шест дана касније, 14. јануара 2014. ухапшени су Милан Радоњић и Ратко Ромић бивши оперативци Службе безбедности. Још један оптужени, Мирослав Курак је у бекству и за њим је расписана међународна потерница. У време покретања истраге српски медији су објавили фотографију Мирослава Курака са сајта на коме се рекламира сафари лов у Танзанији.

Почетком марта исте године потврђена је оптужница против Радоњића и Ромића. Мирослав Курак је оптужен као непосредни извршилац убиства, а Радомир Марковић као шеф ресора државне безбедности у време убиства.

 

Суђење је почело после 16 година

Првог дана јуна 2015. године започето је прво суђење Славку Ћурувији и трајало је скоро четири године.

Одбрана окривљених Радоњића и Ромића је тражила испитивање чланова тадашње Савезне и Републичке владе, посебно задужених за информисање, како би се рашчистило да ли је, како тврди тужилаштво, Ћурувија убијен ради очувања власти и гушења медијске слободе.

Током доказног поступка испитано је преко стотину сведока. На списку тужилаштва али и одбране био је већи део безбедносних и паравојних структура попут Јовице Станишића, Милорада Улемека Легије, Френкија Симатовића, припадника криминалног Земунског клана…

Међу онима које суд није позвао да сведоче иако је одбрана то захтевала су бивши председник и садашњи Србије Томислав Николић и Александар Вучић. Није позвана ни Мирјана Марковић, супруга Слободана Милошевића, некадашња пријатељица Славка Ћурувије, са којим је неколико месеци пре убиства прекинула све контакте. Она је у то време живела у Москви где је имала азилантски статус. Тужилаштво је затражило максималне казне од по 40 година затвора.

Прва пресуда и обарање због НН лица

Априла 2019. године Судско веће Специјалног суда у Београду у првостепеној пресуди Радомир Марковић и тадашњи шеф београдског центра ДБ Милан Радоњић осуђени су на по 30 година затвора, а припадник резервног састава ДБ Мирослав Курак и оперативац ДБ Ратко Ромић на по 20 година затвора.

Према оптужници, Марковић и Радоњић су се теретили за кривично дело подстрекавање на тешко убиство, а Ромић и Курак за тешко убиство у саизвршилаштву.

Септембра исте године Апелациони суд је укинуо првостепену пресуду за убиство Ћурувије и вратио предмет на поновно суђење првостепеном суду. Наведено је да је „Специјални суд пресудом прекорачио оптужбу и увођењем НН лица као непосредног извршиоца изменио чињенично стање описано у оптужници, као и додавањем радњи оптуженима за које нису оптужени. Како је наведено, првостепени суд је додао оптуженима и радње за које нису оптужени“.

Друго суђење

Поновљено суђење започето је деветог октобра 2020. године. Децембра 2021. донета је друга првостепена пресуда, готово истоветна као и прва, у којој се наводи да су за убиство Славка Ћурувије криви Радомир Марковић због подстрекивања на убиство, Милан Радоњић јер се о убиству договорио с Ратком Ромићем, Мирославом Кураком и НН-лицем које је, према пресуди, непосредни извршилац злочина.

У оптужници се, међутим, наводи да је непосредни извршилац био Мирослав Курак. Та тачка оптужнице није потврђена исказом Бранке Прпе која је била са Славком Ћурувијом у тренутку када су га убили.

Да ли је Лука Пејовић НН лице

Бранка Прпа којја је била сведок убиства Славка Ћурувије каже да би запамтила Кураково лице.

“Када неко стоји изнад вас с пиштољем упереним у вашу главу, док ви лежите на земљи, онда га добро гледате. Ја сам гледала у убицу, и убица је гледао у мене. Нас двоје смо се гледали, нисам ја њега видела из даљине. Видела сам га директно над собом у тренутку када је одлучивао да ли ће да ме ликвидира као што је претходно ликвидирао Славка до ког сам лежала. Е, па та особа која је у њега пуцала није био Курак. Јер Курак има карактеристично лице које бих запамтила. Баш зато што су то граничне људске ситуације, наша чула буду нарочито изоштрена. То јесте страшан шок, али ви се налазите пред смрћу и гледате у смрт. Према томе, ја сам гледала тог човека који није имао маску на лицу и тај човек није био Курак.

Она је објаснила да је касније са око 60 одсто сигурности Ћурувијиног убицу идентификовала на једној читуљи. Испоставило се да је реч о Луки Пејовићу, који је убијен 2000. године. За човека који је пуцао рекла је да је “имао црне очи” и био “изразито блед”.

Децембра 2022. године Апелациони суд у Београду отворио је петодневно заседање на коме је требало да одлучи о жалбама на првостепену пресуду. Затим је Апелациони суд затворио је јавну седницу. Одлука тада није донета.

Фебруара 2023. године за март је најављен је претрес током којег ће донети коначну пресуду четворици оптужених за убиство новинара Славка Ћурувије. Апелациони суд позвао је Милорада Улемека, те криминалце Земунског клана, браћу Милоша и Александра Симовића да поново сведоче, иако је делове њихових сведочења првостепени суд избацио.

Улемек, који издржава казну због саучесништво убиства председника Владе Србије Зорана Ђинђића је у наставку суђења остао при ранијем исказу и да „нема ништа да дода ни одузме од оног што је рекао на прошлом рочишту„. Браћа Симовић су одбила да одговарају.

Нова, иста пресуда

Марта 2023. бивши руководиоци Ресора службе безбедности Србије Радомир Марковић, Милан Радоњић и Ратко Ромић су изјавили пред судом да нису криви за убиство власника листова Дневни телеграф и Европљанин Славка Ћурувије.

Тужилац у овом поступку Миленко Мандић раније је у својим завршним речима поново од судског већа тражио максималне казне затвора од по 40 година за окривљене припаднике Ресора државне безбедности – Радомира Марковића, Милана Радоњића, Ратка Ромића и бившег припадника САЈ-а и резервног припадника службе Мирослава Курака.

Апелациони суд у Београду је 19. априла укинуо меру забране напуштања стана уз примену електронског надзора – „наногице“ некадашњим припадницима Ресора државне безбедности Милану Радоњићу и Ратку Ромићу.

Европски суд за људска права у Стразбуру је пре тога једногласно утврдио да су неоправдано дугим боравком у притвору Радоњићу и Ромићу повређена права гарантована Европском конвенцијом о људским правима – право на слободу и безбедност и право да суд брзо одлучи о законитости притвора. Због тога је Европски суд одлучио да држава Србија треба Радоњићу и Ромићу да исплати по 1.000 евра на име нематеријалне штете.

Адвокат породице Ћурувија Слободан Ружић тада је изјавио да због разних „јаких утицаја“ има сумњу да ће пресуда за убиству новинара Славка Ћурувије бити онаква какву очекује породица. Објашњава да чак и ако коначно, после 24 године, буде правоснажна осуђујућа пресуда, постоје ванредни правни лекови.

Фондација Славмко Ћурувија је септембра 2023. године саопштила да од маја добија информације и гласине да је Апелациони суд донео одлуку и да је пресуда ослобађајућа за оптужене који су два пута првостепено осуђени као криви за убиство Ћурувије на укупно 100 година затвора. Из Фондације су рекли да ускоро очекују званичну одлуку Апелационог суда.

Недуго затим председник Комисије за истраживање убистава новинара Веран Матић који је исту информацију чуо од једног државног секретара, затражио је од Апелационог суда да обавести јавност да ли је апелационо веће донело одлуку о пуштању на слободу Ратка Ромића и Милана Радоњића, неправоснажно осуђених у случају убиства новинара Славка Ћурувије.