Вести
28. 01. 2013.
Расветљивање убистава новинара: Шта може да учини владина Комисија
Може ли ове случајеве убистава новинара из времена Милошевићевог режима да напокон реши владина Комисија за истину о убиствима новинара у земљи у којој постоји изрека „када неки проблем не желите да решите онда оснујте комисију“?
Након вишегодишњег тапкања у месту у истрагама убистава новинара Даде Вујасиновић, Славка Ћурувије и Милана Пантића Влада Србије формирала је Комисију која би требало да расветли ове трагичне догађаје из времена Милошевићевог режима. Но, колико ће уопште један овакав тим успети да уради оно што свих ових година нису полиција и тужилаштво?
Предуга је листа обећања власти о откривању убица новинара Даде Вујасиновић, Славка Ћурувије и Милана Пантића, а да до данас ништа није откривено, иако је од сваког од ових убистава прошло више од деценије.
Може ли ове случајеве убистава новинара из времена Милошевићевог режима да напокон реши владина Комисија за истину о убиствима новинара у земљи у којој постоји изрека „када неки проблем не желите да решите онда оснујте комисију“?
Главни и одговорни уредник Б92 Веран Матић, који се као иницијатор формирања ове комисије нашао на њеном челу, иако свестан ове изреке, уверен је да је њено оснивање доказ да постоји озбиљна политичка и воља институција да се реше убиства новинара, која су само део нерасветљеног наслеђа Милошевићевог репресивног режима. На основу увида у документа полиције и тајних служби Комисија ће дати препоруке истражним органима и тужилаштву на који начин да се наставе истраге, објаснио је Матић.
„Предуслов за успешан почетак рада, нарочито на анализи због чега се до сада нису догодили велики озбиљнији помаци, је отварање докумената свих служби које су на било који начин везане уз или истраге или умешаност у саме злочине. Мислим да у овом тренутку уз ову подршку коју имамо и мандат који имамо, а то је да можемо да ангажујемо и стране стручњаке, да можемо да очекујемо да дођемо до неких конкретних резултата“, каже Матић.
Владину Комисију за истину о убиствима новинара чиниће представници новинара, полиције и Безбедносно информативне агенције.
Подсетимо, Славко Ћурувија, власник новина „Дневни телеграф" и „Европљанин" убијен је у априлу 1999. године, након што је у режимским медијима, у првим данима НАТО бомбардовања, означен као издајник.
Радислава Дада Вујасиновић, новинарка Дуге, која је писала о блиским везама политике, криминала и ратних злочина, пронађена је мртва у априлу 1994. године у свом стану у Београду. Деценију и по је њена смрт вођена као самоубиство, да би тек у јануару 2009. тужилаштво утврдило да је реч о убиству.
Јагодински новинар Милан Пантић убијен је 2001. а пре убиства објавио је више текстова о привредном криминалу у поморавском округу.
Бранка Прпа, супруга новинара Славка Ћурувије, која је била са њим на улици када је убијен, међутим, оснивање владине комисије доживљава као манипулацију јавним мнењем.
Ако држава проглашава себе способном да се обрачуна и са организованим криминалом и са корупцијом питање које ја имам је како то држава није способна да реши случај Славка Ћурувије? Одакле толика непособност државе да се суочи са тим предметом већ 14 година? Према томе, ради се суштински о покушају да се каже, уводећи нешто што не знам да ли познаје правосудни систем, некакав одбор у којем седе удробљено ко у белој кафи хлеб, и директор полиције, и представници БИА, и Веран Матић, и Љиља Самјловић, и сви се они баве Ћурувијиним случајем на начин истражних радњи. Па, слушајте то је стварно опскурна манипулација“, каже Прпа.
Где је завршила документација
Веран Матић пак, објашњава да Комисија служи као тело за притисак и тело које ће гарантовати континуитет у напору да се разоткрију убице и налогодавци новинара.
„Она није основана као некакав украс или као замазивање очију јавности да се као нешто ради јер знам и сам да имамо веома лоше искуство са формирањем комисија“, каже Матић.
Зоран Мијатовић, некадашњи заменик начелника Државне безбедности који је 2001. године радио на случају убиства Славка Ћурувије не верује да ће се комисија у истрагама убистава новинара помакнути у односу на оно што је до сада урађено.
„Кад се после толико година иде на формирање неке комисије то је први показатељ да ми или не верујемо у институције које смо створили или институције као што су тужилаштво, БИА, МУП, не раде свој посао“, оцењује Мијатовић.
Он каже да је након смене Милошевићевог режима, а на захтев тадашњих коминистара полиције, фомирана комисија унутар тадашње службе Државне безбедности у вези са убиством Ћурувије. Он наводи да обимна документација никада није достављена коминистрима већ да је завршила у каси тадашњег шефа ДБ-а Радета Марковића и да су 2001. када су он и Горан Петровић дошли на челне функције у служби поново кренули да раде на том случају:
„2001. године је постојала апсолутно политичка воља да се ради на том случају, међутим, показало се да то врло тешко иде, доста документације у вези са понашањем тадашњих руководиоца службе ДБ-а је уништено. Прави, материјални докази су недостајали. Једини материјални доказ који смо ми тада имали је да је два дана Славко Ћурувија тајно праћен, установили смо ко га је пратио, ко је дао захтев, међутим, ми тада нисмо успели да се померимо до тачке која указује на директне налогодавце и људе који су извршили то кривично дело“, каже Мијатовић.
Осим обећања власти да ће решити ове случајеве, која су углавном коинцидирала са обележевањем годишњица убистава Славка Ћурувије, Даде Вујасиновић и Милана Пантића до сада се није далеко одмакло у откривању налогодаваца и извршиоца ових убистава.
Милан Антонијевић из Комитета правника за људска права ипак очекује да би ова комисија можда могла да доведе до судских процеса организаторима ових злочина. На питање на чему темељи такав оптимизам он каже да се нада да је ово ипак знак да се са неким ставрима мора прекинути.
„Службе су ту биле веома активне и очигледно је да велики број информација није био достављен ни тужилаштву ни јавности. Ја се надам да немамо само тај неки медијски ефекат у виду већ да се стварно жели да се са овим стварима заврши“, наводи Антонијевић.
Независно удружење новинара Србије поздравило је формирање Комисије за расветљавање убистава новинара. Међутим, Надежда Гаће, некадашња председница НУНС-а, иако мисли да се не може осуђивати покушај да се дође до сазнања ко је убио колеге, каже да те случајеве ипак треба да решавају надлежне институције.
“Наше колеге су убијене од државне руке. Дакле, држава мора да призна да их је убила”, закључује она.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.