Вести
28. 01. 2013.
Ђиласова парница
Чујем да је градоначелник Београда и председник Демократске странке Драган Ђилас, друг Ђидо, решио да тужи Курир, јер су му више дојадили својим олајавањем.
Да би то обавио једном за свагда, хоће да им узме милијарду и двеста милиона еврића на име душевних болова изазваних повредама части и угледа.Онда су се на стражње ноге дигли сви могући - од Курира и Аце Родића, власника, па до извесних новинарских удружења и јавних раденика: да је то напад на слободу штампе и покушај гушења једног листа. Шта ја марим; све и да удаве Курир, нешто ми се чини да нећу плакати у јастук, али то сам ја, а ово је питање неких принципа. Ја сам, као што је познато, противник парничења, поготово по клевети. Као прво, никакав суд не може вам досудити част и углед, то морате сами да заслужите. Као друго, парнице су празан провод: губљење живаца, времена и новаца и адвокатска радост.
Кад сам, дакле, чуо за ту Ђидину идеју, распитао сам се код неколико адвоката-цивилиста у Београду и у Загребу да како то иде кад неко тражи толике новце у парници, те судске таксе и адвокатски хонорари. Резултати су занимљиви. У Хрватској је, на пример, до пре неколико година вредност спора одређивала висину судске таксе, па је то укинуто, јер дискриминише сиротињу. Тако је Невенка Сека Туђман тужила неке новине за грдне милионе, али је смањила захтев кад је видела колику таксу мора да плати на тужбу. Сада је највиша судска такса у Хрвата десет хиљада куна. Код нас је највиша такса, ова коју Ђидо мора да плати, 97.500 динара за тужбу, одлуку и евентуалну жалбу (ако до ње дође), што је тотал од 292.500 динара. То што је Ђидо најавио да ће захтев смањити на тричавих милион динара (још га није смањио) не помаже овде: и даље је преко плафона.
Адвокатска тарифа је: за поднесак 88.200 динара, за свако појављивање на рочишту исто толико. Ако Ђидо изгуби парницу, онда ће адвокати Курира од њега добити тих 88.200 динара (пута десет-петнаест процесних радњи, што је реална претпоставка), плус то помножено са 0,5, јер су заступали две странке. У Хрватској су адвокати себи обезбедили много бољи положај: највиши хонорар по радњи (поднесак, појављивање на рочишту) са тако великом вредношћу спора је 13. 000 евра, хвала лепо. Код Немаца је плафон за вредност такве парнице 20 милиона евра, да знате. И још: кад вас хрватски адвокат тужи за 50 куна дуга, плаћате (нормално) камату, али и још 500 куна његових трошкова...
Друг Ђидо је, дакле, кренуо у скуп подухват. Ако оставимо по страни меритум спора, о чему ће суд, остаје нам метод. Чујем да је астрономска сума постављена из маркетиншких разлога, да привуче пажњу јавности и направи скандал. Можда, али то очито није била паметна одлука; то кажу сви адвокати с којима сам разговарао. Наиме, сваки судија код кога тај предмет дође помислиће, с правом, да се Ђидо спрда са судством.
Има један бољи начин, који сам помињао овде и другде више пута. Наиме, да је Ђидо Курир тужио са одштетним захтевом од једног динара, ем би испао господин, ем би постигао циљ.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.