Вести
28. 11. 2023.
Салај: У Србији видимо неповерење новинара у полицију и слабост институција
Павол Салај из Репортера без граница изјавио је за Н1 да у Србији види неповерење новинара у полицију, слабост институција, њихову немогућност да се одупру политичком притиску, полицији, тужиоцима, констатујући да је све то на много нижем нивоу него у земљама чланицама ЕУ.
Н1: Нови премијер Словачке најавио је промене према, како је рекао, „непријатељским медијима“ да нису добродошли у председништво и изјавио је да ти отворено исказују претњу према његовој странци. Да ли смо видели било какву реакцију ЕУ и како све ово утиче на медије у Словачкој?
„Нажалост, словачки премијер Роберт Фицо је направио политички програм на нападима новинара, мисли да му то доноси политичку корист. Нисмо видели директну реакцију ЕУ. Сигуран сам да Комисија и Европски парламент прате ситуацију. Они су се раније оглашавали у вези са слободом медија у Словачкој. Ми ћемо доставити наш допринос извештају о владавини права у Словачкој и тај извештај ће бити објављен следеће године, о свим земљама чланицама. Пријавићемо претње новинарима као и забрану приступа информацијама јер то све представља напад на њих, као и на независност јавног сервиса“.
Н1: У Словачкој смо већ видели случај убиства једног истраживачког новинара. Колико је тешко независним новинарима у Словачкој, када упоредите на пример са Србијом, јер пратите ситуацију и овде?
„Да, Јан Кучијак је убијен још 2018. Видели смо напредак у том случају. Данас имамо једну осуђену особу, која је била мозак операције и још једну особу која је оптужена да је наручила убиство и сад чека одлуку апелационог суда после осолобађајуће пресуде, што је била лоша вест. Оптимиста сам да ћемо видети правду у пуној снази у овом случају.
После убиства, за време претходних влада, безбедност новинара је поправљена и полиција је спровела мере да придобије поверење новинара. И у томе је суштинска разлика са Србијом. У Србији имамо случајеве некажњивости, као што је случај убиства Славка Ћурувије. У Србији видимо то неповерење новинара у полицију и видимо слабост институција, њихову немогућност да се одупру политичком притиску, полицији, тужиоцима и све је то на много нижем нивоу него у земљама чланицама Уније као што је Словачка. Знам да полиција и тужилаштво сада са већом пажњом приступају овим случајевима, али је све то потпуно поништено вербалним нападима и другим мерама против слободе медија од стране Владе Србије“.
Н1: У исто време са Словачком видели смо промену Владе у Пољској. Да ли се било шта променило у односу политичара према новинарима или је још рано да видимо промену?
„Истина је да је странка Право и Правда изгубила власт и један од разлога за то је проблем владавине права укључујући медијске слободе као и преузимање јавног сервиса од ког су направили пропагандну машинерију. Покушали су да утичу и на слободу приватних медија и јако су далеко отишли у томе. Сада је неки прелазни период. Чекамо нову Владу коју ће вероватно водити Доналд Туск. Ми као организација смо политички неутрални, али ово сад видимо као нову шансу за прогресом у Пољској по питању слободе медија. Туск је критиковао претходну владу управо по тим питањима, па имамо велика очекивања . Ми смо ту да их подсетимо на та обећања и да надгледамо реформу, поготово по питању јавног сервиса“.
Н1: Има читав низ популистичких лидера који владају источном и југоисточном Европом, Мађарском, БиХ, Хрватском… Како је њихов долазак на власт утицао на слободу медија? Рекли сте да сте политички неутрални, али то је нешто што је приметно…
„Наравно и то није случај само у овим земљама већ и у САД и другим деловима света. Имамо те популистичке политичаре који нападају новинаре и то је део њихове политичке агенде. Кад видимо како се понашају примећујемо да су прве жртве јавни медији јер су они лак плен у односу на приватне медије. Дакле, то је за нас увек лакмус тест како се нека влада односи према јавним сервисима.
Уједно ти политичари користе друштвене мреже, Фејсбук, мрежу X да нападају новинаре и тамо износе врло опасне изјаве, јер тамо нека те уживо, личне конфротације с новинарима. Нико ту не може да им изнесе чињенице. Начин на који раде друштвене мреже им олакшава посао и они то користе и не желе да мењају.
Дигитални простор данас је веома опасан за новинаре јер политичари могу да користе лажне вести, пропаганду, то исто користе и поједини медији блиски политичарима. Политичарима мисле да им то одговара, али нападајући професионалне медије они штете својим грађанима јер они онда немају приступ информацијама, јер су неки медији или спречени да уопште дођу до тих политичара и суочавају се са неравноправном борбом – на друштвеним мрежама. Све то гура оне најважније вести на маргине“.
У Босни смо видели нешто веома слично као у Словачкој, сад ћемо видети како је Милорад Додик напао новинарку ТВ Н1 .
Дакле видели смо како је Додик напао новинарку Н1, рекао како ће размислити да ли Н1 може у државне институције. Рекао је и да службе прате новинаре. Како ви све то видите, као претњу, као тренд погоршања ситуације и докле све то може да иде.
Желим да осудим Додиков напад на Снежану Митровић, желим да јој пружим подршку и Н1. То је ужасан напад на професионалан медиј. Циљ је да гурне њу и њене колеге у аутоцензуру. Не треба да подлегну притиску и овоме разговарамо и са новинарима у Словачкој. Када Додик или Фицо нападну једног новинара, они у ставри нападају све новинаре. Занимљиво је да се Фицо сусрео са Додиком у септембру и чине се инспиришу један другог, нажалост на штету слободе медија и демократије. Оно што они раде је да се сударају с демократијом. Европске институције морају ту да ускоче и да бране независно новинарство. Надам се да Комисија прати све ово и да ће врло добро размислити о слободи медија у Босни током приступа ЕУ“.
Н1: И у Холандији је ојачала десница, добили су нову Владу. И тамо смо видели убиства новинара, каква је перспектива тамо?
„Знате, монопол над нападима на новинаре немају ни десница ни левица. То је нешто што видимо на екстеремима политичког спектра. Херт Вилдерс је познат по вербалним нападима на новинаре за које се никад није извинио. Често је писао врло забрињавајуће твитове. Оно што нас још брине је да у програму његове странке пише да ће прекинути финансирајне јавних медија.
Дакле медији у јавном власништву су прве жртве политичара који имају непријатељски став према слободи медија. Али ситуација је овде много другачија. Институције у Холандији, начин на који полиција сарађује са новинарима, судови, парламент онемогућава да се утиче на слободу медија, за разлику од Србије, Босне које имају слабе институције. Дакле, морамо да подсећамо друге странке које ће ући у Владу са Вилдерсом, као и европске институције на обавезе земље према слободи медија. Ситуација у Холадији је дакле неупоредива са Србијом и Босном. Холандија је шеста по индексу слободе медија“.
Видео прилог Н1
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.