Вести
05. 02. 2013.
Марице и гаћице
То што је званично десет процената становништва на социјалном казану, а реална цифра оних који гладују је два или три пута већа, није никаква препрека да неко Звездиним душебрижницима омогући да се пред камерама гађају износима, које обичан смртник није видео ни на слици.
Увек када се помене политика и атрактивност бављења истом, прве асоцијације обично буду материјални профит и патолошка глад за влашћу и моћи.
Међутим има ту још нешто.
За разлику од држава у правом смислу те речи овде се порив за бављење политиком огледа и у могућности да без икаквих последица, колико вам је воља, мечкате и мајмунишете са веселим народом, а да вам политичка каријера ниједног тренутка не буде доведена у питање.
Нарочито када се у виду има наша склоност да живимо туђе животе и бринемо туђе бриге, уместо да се као сав нормалан свет бавимо тиме ко нас лаже, а ко краде. Е па, зато је овде од прворазредног значаја како се премијер и министар унутрашњих дела, незаштићен и ничим изазван, нашао очи у очи са обнаженим и претећ им женским међуножјем.
У преводу што народ више туцате у здрав мозак, то вас он више воли и безрезервно вам верује. А још кад нађете упориш те у тиражним и (не)професионалним медијима онда је успех загарантован.
Због тога је у Србистану, и нигде више, логично да се телевизијска емисија попут Притиска недеље (некада је то био Утисак), која од свог настанка пледира да буде савест нације, два сата бави ситуацијом у Црвеној звезди.
А то што је званично десет процената становништва на социјалном казану, а реална цифра оних који гладују је два или три пута већа, није никаква препрека да се Звездиним душебрижницима омогући да се пред камерама гађају износима, које обичан смртникније видео ни на слици.
Не зове ли се то можда мечкање? Шта је оснивање државне комисије која би требало да истражи убиства Даде Вујасиновић, Славка Ћурувије и Милана Пантића него мајмунисање новинарском професијом?
Држава, на чијем челу је неко ко је својевремено, да не поцрвени, изјавио да му није жао што је убијен Ћурувија, оснива комисију која треба да истражи његово убиство. Да ипак није мало много? Није ли други човек Владе и бескомпромсни борац против корупције и криминала био министар информисања у време слободног лова на новинаре и медије?
Не каже ли се овде да када власт нешто жели да забашури одмах буде оформљена комисија?
Ипак све ово и није тако лоше. Од медијске халабуке поводом премијера и “водитељке” без гаћица, судбине Звезде, Партизана, Мишковића, Бека или Шарића не чује се крчање црева, а мисли скрећу са празних новчаника и безнађа у коме смо деценијама давимо. Можда треба поразмислити о формирању министарства за мечкање и мајмунисање, тим пре јер услове да га води и ради у њему испуњава ама баш свако ко се чак и овлаш дотакао политике.
А о ефектима да не говоримо.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.