Вести
09. 02. 2013.
Кошта ко Бољи живот!
Нема сумње да Србија треба да има јавни сервис. Потребно нам је да имамо независну медијску институцију која прави феноменалне документарне филмове и емитује квалитетан информативни, образовни, културни програм и све оно што на комерцијалним телевизијама не можемо видети.
Србима то сада треба више него ишта. Данас, када гро телевизијског програма одлази на турске, индијске, мексичке и бог те пита које још серије, а остатак тог истог програма пршти од народњачких мелодија, неукусних деколтеа и мини-сукњица, треба нам квалитет.
Треба нам нешто да из дневних соба избаци Суљу и малу невесту, а уведе уметнике, научнике, стручњаке... Тако да уопште није спорно да ли је нама потребан јавни сервис, питање је да ли је нама потребан овај јавни сервис.
Јер, ко жели да на РТС-у по десети пут гледа репризу “Бољег живота” и за то још да плаћа претплату?! Мислим, да ли су небројене репризе “Наше право да знамо све” и да ли држава треба да награди ову инвентивност у програму са 100 милиона евра?
Наравно да не треба! РТС би “спасли” гледаоци који би редовно плаћали претплату, као што је то случај у Британији, Италији, Немачкој...
И тамо је претплата обавезна, али већина грађана жели да је плаћа, јер хоће да гледа „Би-Би-Си“, „Раи“, АРД, ЗДФ... Тај ниво треба и РТС да достигне. Или бар треба да покушава.
Да стекне поверење гледалаца одличним програмом, а не да кука како, забога, нико неће да плаћа што по десети пут гледа “Бољи живот”. А ако су репризе највећи домет РТС-а, боље би пролазили кад би их ограничили на два до три понављања.
Десет је, мора се признати, баш превише!
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.