Вести
28. 02. 2013.
РТС од 100 милиона
У сиротињским временима размишља се најчешће стомаком, а много ређе главом и то је чињеница коју треба разумети.
Ипак, у готово непрекидним дискусијама о будућности јавног медијског сервиса (у даљем тексту РТС) плате и пензије су још једном у други план бациле суштинске проблеме ове медијске куће. Док Влада (или тачније Владе) даве државне медије демонстрирајући своју моћ, јер очекују да се погнуте главе сваког месеца проси за плате запослених, чули смо и за изјаве у којима "са 100 милиона евра свако може да направи програм"! Тиме се свакодневни рад професионалаца деградира до мере замењивости – што би, зар не, била есенцијална одлика управо власти, а не медија. О парама се кука и на ББЦ-ју, криза је светских размера, али протеклих недеља сам поново постао свестан болне чињенице – колико је неопходна модернизација РТС-а.
Повод је био – финале серијала "Ја имам таленат", светска франшиза која је овде у копродукцији приватних кућа и РТС-а реализована на светском нивоу. Ово није субјективна процена, већ признање власника лиценце – мада сте и као гледалац могли да приметите да гледате ТВ програм достојан данашњег датума. На дан финала, у "Жикиној шареници" гледао сам најаву за "Таленат".
Дакле, видите сцену, светло, наступе, кадрирање, камеру, слику и звук из 2013. године – затим следи рез и повратак у Жикин студио. Човече... Путовање у прошлост, брат брату 20 година, са Жиком у крупном плану, фолклором и оркестром који спавуцка иза њега. Да ствар буде тужнија, Жика се са својим скромним буџетом бори и побеђује конкуренцију, дакле – говоримо о емисији која има комерцијални потенцијал и врхунски рејтинг – али питам се кад ће Жика да добије студио попут оног из "Талента". Што се мене тиче – одавно га је заслужио.
Сличан временски скок приметићете и током дописничких укључења из Србије, где оном Жикином кашњењу треба додати још 10 година, па воз касни и по 30 година. У поласку.
Док гледате Јутарњи програм, или Београдски (у поподневним часовима), видећете да се људи у реализацији довијају креативним решењима, кадрирањем, променом углова, премештањем водитељки – напор достојан дивљења. Али, већ неколико приватних телевизија има могућност да у Вестима, рецимо, укључи два репортера истовремено, да они комуницирају или најављују прилоге из студија.
Ако боље размислим, на РТС-у данас у суштини гледамо истовремено три генерације телевизије – од реликта из осамдесетих (седе људи и причају у студију са закуцаном сценографијом), преко ефеката из деведесетих (које је лансирао 3К) до данашње телевизије – која је по формату и реализацији дигитална. Ово шаренило никако није жеља и намера – већ слика недостатка пара, јер сигуран сам да у Србији (и на РТС-у) постоје људи којима би било потребно много мање од 100 милиона (којима барата министар) да подигну и успоставе стандард продукције.
Ми већ имамо и два рубна примера историјских граница ТВ слике, управо на РТС-у.
Са једне стране је "Трезор" као фундус, архива, и уз дигитализацију – непресушан извор инспирације – док је са друге стране Дигитални канал РТС-а.
Ми свакодневно гледамо "оно између" и управо зато желим да тај базични ниво слике, тона и што је још важније – схватања савремене телевизије, која се граничи са интернетом, мобилном телефонијом, андроид и ајпод апликацијама.
Питање гласи: коме одговара технолошко заостајање РТС-а ?
Мислим да је одговор бинарно једноставан и препознаје се у изјавама готово свих политичких структура. Ако нема претплате, онда ћете јавни сервис финансирати милостињом из буџета, а заузврат ћете тражити своје време и третман у информативном програму. У противном, свако руководство РТС-а имаће за вратом проблеме који немају везе са програмом и тичу се социјалног статуса великог броја запослених, њихових стечених и синдикалних права, отпремнина и јубиларних награда, технолошког вишка и систематизације радних места. Ниједна партија није пред изборе или после њих желела системски да реши питање РТС-а, кроз нови закон, који би неумитно довео до отпуштања и реформатирања јавног сервиса.
Парадоксално ће звучати – али данас је сиротиња РТС-а знак његове борбе за независност. Онда ће се једног дана појавити министар са 100 милиона и направити фантастичну телевизију… Холограмску!
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.